Vidi, dal' se hriscani i muslimani kolju i dal' je njihov Bog isti bog...
Mozes to ovako da posmatras - apsolutno prosvetljenje o prirodi Boga je po svojoj prirodi nedostizno, jer ograniceno (vremenski, prostorno, duhovno, inteligencijom) ne moze da apsolutno dokuci i spozna neograniceno. Sv. Pavle ima lep nacin da ovo kaze -
"...нешто знамо и нешто пророкујемо;
А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.
Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.
Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима."
Prema tome, da li je to isti Bog, i ko ga je bolje spoznao ako jeste - jer vere imaju dosta suprotnosti - to ce se videti. Za sad ostaje vera. Ja, kao hriscanin i pravoslavac, verujem u moje otkrovenje.
A kakvi su ljudi... Vidi, i ja sam nekakav muceni vernik. Medjutim, ako kroz mene posmatras hriscanstvo tesko ces se razocarati. Ja sam svojeglav, ljubomoran, teske naravi, lako planem, slabo ili nista ne zaboravljam, jos manje prastam, samoziv, lenj, nacionalista, egoista, elitista, volim zene, volim da popijem, volim da se najedem i da prdim pod jorganom... kapiras, sklon sam porocima. Medjutim, spoznajem lepotu ideje i ideala hriscanstva iako ih licnim primerom ne demonstriram; samo sto ponekad zaustavim ruku i rec, kad se setim Boga.
To ti je to. Ostalo je za svetitelje.
).....
