Српски учимо мање него страни језик

[Игорь]

Ja cu reci nesto jako cudno u vezi gramatike.

Moj muz ( Nemac), a koji je uspesno nekada zavrsio gimnaziju ( kasnije studirao prirodne nauke, ali to nije tema) ne razume sta je imperfekt,
pluskvaamperfekt, trpni oblik glagola, pojma nema sta je konjuktiv prezenta ili kondicional, ali sto bi ga se to sve ticalo ako covek
savrseno korektno pise i koristi ( valjda intuitivno) uvek 100% korektno i glagole i vremena i padeze.

Колико ја чух, Немци су народ који има добру језичку културу па чак и да упражњавају језикословно чистунштво илити лингвистички пуризам, тако ме ни не чути да се тамо вреви правилно. А наравно да ће човек знати свој језик интуитивно, свако од нас такође тако осећа српски језик али није на сваком поднебљу све једнако. Увек ће у наречјима бити особености од којих су неке једнаке, ближе или даље у осносу на стандардни језик. Овде код мене је аорист поприлично жив док од имперфекта живе само облици који су слични аористу (гледах, трчах) а у зетско-јужносанџачком наречју је сасвим нормално чути како неко иђаше или пецијаше, на југу нам нестају падежи док нека посавска наречја у БиХ и даље чувају стару склонидбу (дајем људем, говорим о људих), у неким крајевима инфинитив је нестао, или се једва држи, док се у другим грађа да+презент једва јавља уместо инфинитива.

Но то су особености живих наречја а књижевни језик, иако се ослања на живе говоре, ипак је наддијалекталан и скројен огледима, разматрањима и договорима. Тому једнообразному наднаречному књижевному језику морају младеж и учити, код нас, пак, тај књижевни једва ко познаје.

 

[Mrkalj]

Ах не, карати је свесловенски глагол. =) Хах, ево малочас слушах неки пољски бенд где певаху о кари богова. хД

Jeste. Da dovršim priču - kar i ****** predstavlajju spoljne genitalije na romskom pa su izvedenice "karati, *******" odatle, dakle sa romskom imeničkom osnovom kar-, ušle u srpski sleng.

PS. ***** ti Krstaricu i da joj ***** materina zbog glupavog korektorskog bota.

 

[Mrkalj]

Ponovo:

Kar i mindžа predstavljaju spoljne genitalije na romskom pa su izvedenice "karati, kаranje" odatle, dakle sa romskom imeničkom osnovom kar-, ušle u srpski sleng.

 

[Rayela]

Ponovo:

Kar i mindžа predstavljaju spoljne genitalije na romskom pa su izvedenice "karati, kаranje" odatle, dakle sa romskom imeničkom osnovom kar-, ušle u srpski sleng.

Zar i ona sine Brute?

 

[Mrkalj]

Zar i ona sine Brute?

Dobro, sad, ona je delom i unutrašnja.

 

[Mrkalj]

... al da je ciganka, ciganka je.

 

[Bastiani]

Ponovo:

Kar i mindžа predstavljaju spoljne genitalije na romskom pa su izvedenice "karati, kаranje" odatle, dakle sa romskom imeničkom osnovom kar-, ušle u srpski sleng.

Što se mindže tiče, razmišljam da je u vezi sa vlaškom rečju mandra (transkribuje se se i kao mndra) što bi prema mojim informacijama trebalo da znali devojka, lepojka, i sl. Držim da je veza očigledna.

Evo za ljubitelje etno melosa u najnovijem izvođenju naše renomirane vokalne solistkinje.

U pogledu glagola karati, zanimljivo je da na bugarskom on znači voziti što bi moralo biti u vezi sa romanizmom kar (kola, vozilo). Da ima neke veze sa ciganskom rečju za polni organ to se već ne bih usudio da kažem.

 

[Bastiani]

Али мој нараштај п од писмености не виде . =)
Нека најосновнија правила и особености нашега језика данашњој омладини су потпуно страна. Наши језикослвци пак, уместо да нешто раде, упорно стоје при неком ставу да је њихов посао седети и описивати стање/стања у језику a и никако да сјашу с србокроатистике.
Није тешко схватити да је то напросто изговор за лењост и немарност.
За пример се могу узети Словенци, имају гомилу наречјâ, нека с малима а нека с великима одступањима од стандарда, али пак сви пишу једним уједначеним књижевним језиком. Код нас књижевним пишу само они који су се потрудили упознати исти јер нас у школама истому учили нису. У стандарду су ствари попут падежне сколнидбе бројева 2,3 и 4, безличност глагола требати, коришћење инфинитива за грађење футура и употреба генитивнога знака где је правилима прописан обавезне, али нико то не поштује.



Ако да Бог и овде заживи језичка култура онда ће се и схватити важност нашега писма.
Моје лично мишљење јест пак да нашу латиницу треба прогласити националним стандардом за препис нашега писма. Сада ћу за пример узети Грке који се, ето, свога писма држе али сва имена местâ тамо су преписана латиничним писмом ради туриста.

Проблем је у сујетама које се огледају у томе да многи професор језика у Србији сматра за себе да треба да буде нови Вук Караџић и да буде аутор језичког стандарда и других језичких решења. А не постоји прописана процедура за наметање језичког стандарда. Словенија је мања земља, мање професора, мање сујета.

Друго, треба мислити и на то да ако језички стандард нешто прописује, а то се не прима у језику, можда нешто није у реду са стандардом.

У погледу запомагања да деца немају довољно часова, то је лук и вода. Вечита прича. Колико се сећам имали смо четири часа недељно језика и књижевности. Друго, не треба бркати индолентност наших врхунских језикословаца са тиме да деца немају можда довољно часова у школи.

И треће, а то нас враћа на почетак, сталне промене дакозваног стандарда свакако не доприносе да се тај стандард схвата озбиљно. Сећам се када је у средњој школи нас двадесет и нешто добило кечеве јер смо Косовски бој писали великим словом. Заиста, тада је важио правопис у којем је то требало писати малим словом.