Српски средњовековни рукописи

[Сребрена]

Познати су по лепоти и раскоши.
Значај им је немерљив. Вредност непроцењива.
Бурна догађања прохујалих времена утицала су на тужну судбину да се мноштво рукописа налази ван Србије.

- Највећи број тих рукописа налази се у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Риму, Паризу. Државна историјска библиотека, Руска државна библиотека у Москви и Руска национална библиотека, Библиотека Академије наука, Архив Санктпетербуршког историјског института Руске академије наука у Санкт Петербургу, чувају стотине српских рукописа од 12. до 17. века. Много је српских рукописа и у Румунији, али њихов тачан број није установљен - каже професор Анатолиј Аркађевич Турилов.

http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:563777-Српски-културни-трагови-по-целом-свету


Почињем ову тему са намером да их, један по један, представимо на истом месту уз основна обавештења и понеком доступном фотографијом.

Никољско јеванђеље
Ireland (Dublin RU 147)

Никољско јеванђеље је рукописна књига писана на пергаменту, оквирно завршена крајем 14. или почетком 15. века . До средине 19.века било у власништву манастира Никоље код Овчар Бање. У Народној библиотеци Србије налазило се до 1914.године, када му се , током евакуације библиотеке, губи сваки траг.

Педесет година касније сазнало се да је у власништу приватног колекционара Честера Битија у Даблину. а данас припада Библиотеци у Даблину.
https://sr.wikipedia.org/sr/Никољско_јеванђеље
http://eprints.rclis.org/7684/1/Nikoljsko_jevandjelje.pdf

Stranice sa po 17 redova teksta ukrašene su prelepim iluminacijama, inicijalima i zastavicama, sa zlatnim i srebrnim detaljima. Svako poglavlje počinje ilustracijom zaštitnog znaka jednog od jevanđelista: krilatim lavom - sveti Marko, krilatim volom - sveti Luka, orlom - sveti Jovan i anđelom - sveti apostol Matej. Zastavice na počecima poglavlja sadrže kraljevske krune, a u to vreme sa krunama se nije smelo igrati. Dakle, verovatno da je narudžbina za Jevanđelje stigla sa dvora, od krunisane glave...............

Spojler

 

[-vitamin]

Lepa tema , nemam trenutno vremena da se posvetim lepoti slova i istrazivanju o tome ko je upropastio nase pismo.
Vuk zasigurno nije , jer imam neke kopije njegovih pisama i slova kojim se služio koja takođe su originalna i stara.

 

[Mrkalj]

Bio je do nedavno aktivan projekat Instituta za srpski jezik SANU "Srpski evanđeoski rečnk", međutim, to je tako uspešno i temeljito ukinuto, da više ni Gugl u pretrazi ne izbacuje ime projekta. Umesto toga sada je aktivan ovaj projekat:

Обрада старих српских писаних споменика



Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника

О ПРОЈЕКТУ
РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА
Др Јованка Радић


САРАДНИЦИ У РАДНОМ ОДНОСУ
Др Јованка Радић, научни саветник, руководилац Пројекта
Др Виктор Савић - научни сарадник
Мастер Ивана Чанчар - истраживач-сарадник

СПОЉНИ САРАДНИЦИ
Др Гордана Јовановић, редовни професор Филолошког факултета у Београду (у пензији)
Др Љиљана Јухас-Георгиевска, редовни професор Филолошког факултета у Београду
Др Вања Станишић, ванредни професор Филолошког факултета у Београду
Мр Миланка Убипарип, истраживач сарадник
Мр Радмила Ковачевић, истраживач сарадник



http://www.isj-sanu.rs/obrada-starih-srpskih-pisanih-spomenika.html

 

[Mstislav]

Za divno cudo ovo je zaista jedan odlican serijal javnog servisa:


https://www.youtube.com/playlist?list=PLG6HMr6sRAxnMz2rP9nFkOgBP4OIwz86y

 

[haeul]

Мркаљ, били су приморани да направе избор. Институт за српски језик САНУ тренутно има само пет активних пројеката:

• Етимолошка истраживања
• Речник САНУ
• Дијалектолошка истраживања
• Опис и стандардизација савременог српског језика
• Обрада старих српских писаних споменика

Прва четири се могу сврстати у основну делатност Института. Ако се одрекну једног од тих пројеката, Институ губи смисао постојања. Пети је од кључног значаја за пројекат који си поменуо, тако да је могуће да ће се по завршетку овог вратити том пројекту. Тако се бар надам, мада чињеница да на пројекту ради само четворо запослених не улива наду.

 

[Сребрена]

Српско четворојеванђеље
рукописна књига с краја XIII-почетка XIV века. Рукопис припада рашкој преписивачкој школи, српске редакције, писан је на пергаменту са повезом у кожи. Народној библиотеци књигу је поклонила Пећка патријаршија. Књига има 306 листова и текст је у потпуности сачуван. Поједини листови исписани су на хартији из XVI века, што говори да су накнадно мењани оштећени или изгубљени листови пергамента.
Нестао је током ратне евакуације, а онда, пола века касније, пронађен у власништву колекционара Честера Битија у Ирској. Дигитална копија урађена је у Даблину и 2005. године предата Градској библиотеци ''Владислав Петковић Дис''.
Оригинал је још увек у Даблину.

http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/cetvorojevandjelje.html

Spojler

 

[Сребрена]

Трећа рукописна књига која се, после много година од нестанка, појавила у Даблину, као власништво Честера Битија, јесте

Празнични минеј , из штампарије Божидара Вуковића у Венецији 1538. године

Према мишљењу стручњака то је најлепша књига која је штампана у тој штампарији и једна од најлепших уопште из тог периода. Њу одликује високи квалитет штампе, коришћеног папира и боја, али надасве прелепе минијатуре и илустрације. То је први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две Теодосијеве (Симеону и Сави) и једна Цамблакова (Стефану Дечанском), а саставио га је јеромoнaх Мојсије из Дечана. Књига садржи 432 листа.

Spojler

http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/praznicni_minej.html

 

[Сребрена]

Братков минеј
(богослужбена књига раздељена према месецима у црквеној години на дванаест томова од септембра до августа), 1234-1243. г., друга четвртина XIII века и прва половина XIV века. Ова рукописна књига писана је српском редакцијом старословенскога језика, углавном на пергаменту, али садржи и неколико листова папира. Према запису једног од писара, презвитера Братка (по коме је и Минеј добио име), најстарији део писан је у време краља Владислава (1234-1243). По садржини Братков минеј јесте служабни минеј за септембар, октобар и новембар и празнични минеј од децембра до августа.

 

[Сребрена]

Зборник попа Драгоља
потиче из XIII века (1259.г.) , писан је на пергаменту српском редакцијом старословенскога језика — српскословенским језиком. У њему се налази запис писара презвитера Василија, званог поп Драгољ, по коме је Зборник и добио назив.
Историчар Пантелија Срећковић нашао је овај Зборник 1875. године у околини Скадра и, по његовим речима, до тада га је чувало 17 генерација у српској свештеничкој породици. За Народну библиотеку од г. Пантелије Срећковића откупило га је Министарство Србије 1902. године.
За време Првог светског рата нестао је са већом групом српских рукописних књига.
Пронађен је 1969. године у Немачкој и тада је откупљен за Народну библиотеку Србије.
https://www.nb.rs/collections/index.php?id=9469

Оригинални рукопис је израђен на кожи и пронађен је 1875. у српском селу Врака близу Скадра. Између осталог, с адржи упутства за препознавање богумилске јереси , намењена православном свештенству, као и молитве против злих сила.https://sr.wikipedia.org/sr/Зборник_попа_Драгоља

Опширније о зборнику, рад Димитрија Богдановића "Српска прерада Козмине беседе о богумилима...." , стр 61
https://books.google.rs/books?id=-x...v=onepage&q=рукописи из немачке 1969&f=false

 

[Сребрена]

Београдски паримејник
(књига са паримијама, „притчама” или „чтенијима” из Старог и Новог завета, која се казују на вечерњем богослужењу, нарочито уочи празника).

По свом писму и изгледу у целини ова рукописна књига припада групи најлепших споменика ране српске писмености уопште. Писана је на пергаменту српском редакцијом старословенскога језика, строгим калиграфским потезом који говори о постојању велике писарске традиције у српској држави почетком XIII века. Београдски паримејник нестао је у Првом светском рату 1915. године, а пронађен у Немачкој где је 1969. откупљен заједно са још девет рукописних књига које су припадале Народној библиотеци.

 

[Сребрена]

Рукопис "пронађен" као аукцијска понуда у Немачкој

Призренски препис Душановог Законика

Чудна је судбина овог рукописа.."преживео" је многе опасности.
Препис је годинама чувала породица попа Симе у околини Призрена, а затим га, преко учитеља из Смедерева, препустила чувањуНародне библиотеке. Нестао је током евакуације 1915.године. Био је у возној композицији која је кренула у Крагујевац, но, запаљен је воз током опсаде Крагујевца, и немачки официр фон Вилкенс је спасио, између осталог, из пламена и рукопис. Као награду, добио га је на поклон !! Официр се после рата вратио у завичај, који је, убрзо припао Пољској, а не Источној Немачкој. У току неке личне финансијске кризе , покушао је да га прода преко антикварнице у Франфурту на Мајни 1933.године. Враћен је Србији, али је срећом, чуван у Уметничком музеју те није изгорео (други пут) током бомбардовања Народне библиотеке 1941.године.

Призренски препис Душановог законика писан је почетком XVI века на папиру, српском редакцијом старословенскога језика. Поред Душановог законика Призренски рукопис садржи углавном правне односно црквеноправне текстове, текст Скраћене Синтагме Матије Властара, Правила светог Јована Посника, одломак из Синтагме, Светог Василија питања и одговори о цркви, Законик цара Јустинијана, кратко правило у вези са постом и посланица патријарха Генадија. https://www.nb.rs/collections/index.php?id=9469

П.С.

Spojler

Успут, Душанов законик је још увек потпуно актуелан:
(данас би то звали независно судство)

а поред, отприлике 25 сачуваних средњовековних преписа Душановог Законика, имамо и један савремени, из 21.века
Преписао га је "дијак" калиграф Светозар Пајић

https://novinenovosadske.rs/index.p...-najcudesniji-kaligraf-u-jugoistocnoj-evropi/

 

[Сребрена]

Да сумирам досадашњи преглед

* из Ирске су нам послати дигитални снимци четири рукописа (на теми је поменуто три), оригинали су и даље у Ирској

** из Немачке смо откупили (!) 10 несталих рукописа ( на теми је поменуто четири)

*** Из несталих сандука током евакуације Народне библиотеке 1915.године, још увек нису пронађени, нити се зна у чијој су приватној колекцији, следећи рукописи:

 

[Сребрена]

Руски свештеник и историограф Владимир Мошин пронашао је два рукописа 1966.године у Загребу, из групе несталих српских рукописа током евакуације Народне библиотеке 1915.године. "Срећа ме је послужила", казао је.
Рукописе је у загребачке архиве предао, уочи Другог светског рата, бан Иван Шубашић.

Довољско четворојеванђеље

Написано је у другој четвртини 16.века на папиру у манастиру Довоље. Пример је врхунске илуминације ,а посебно драгоценим га чине четири минијатуре јеванђелиста, преузете и уметнуте у текст из неког грчког рукописа насталог много раније, у 11-12 веку.
https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=4698
http://www.novosti.rs/vesti/kultura...rka-NBS-ima-320-tematski-raznovrsnih-jedinica

Spojler

 

[Сребрена]

Мирослављево јеванђеље


Мрки

Serija o Miroslavljevom evanđelistaru... na RTS-u

 

[haeul]

На основу рукописа књиге под насловом „Кућа несагоривих речи“ историчара Дејана Ристића, некадашњег управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу, „Филмске новости“ продуцирале су израду документарног филма „Сећања из пепела“ посвећеног бурној историји и страдању српске националне библиотеке.

"Метите у подруме, збрините како знате"

 

[haeul]

Сребрана:

У вези овога: https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=4698 Право је сачувано и ово што је сачувано. С обзиром како се брижно старамо за своје наслеђе, могли бисмо слободно рећи да је добар део тога опстао упркос а не захваљујући нама. Страшно, заиста. Немам речи.

"[...] повеље непознате садржине [...]"

А шта су радили српски историчари? Зар није било никога да посвети мало времена преписивању садржаја повеља које су годинама чуване у Народној библиотеци?

"За време евакуације уочи Првог светског рата, у ратном метежу тај средњовековни кодекс је нестао."

С обзиром да се добар део 'несталих' рукописних књига касније нашао у антикварницама и књижа

"Рукописне књиге су биле пренете у једну војну железничку композицију која је кренула у Крагујевац. Када су Немци заузели Крагујевац, из непознатог разлога композиција се запалила и немачки официр фон Вилкенс је наредио да се из пламена спасава шта може. Из вагона су извучена многа државна акта и Душанов за­коник у металној касети. Официр, који је спасао и предао акта и књиге властима, био је награђен тиме што је добио Душанов законик на по­клон!"

Разумно. Што време није однело, увек се може раздати. Нису му могли дати медаљу или неку новчану награду - да ли је као припадник окупаторске војске заслуживао и толико, свакако је упутно. Али, не, они му поклонили рукопис из 16. века.

"Влада Србије је 1970. године от­купила (!) те рукописе и вратила их у београдску Народну библиотеку"

Влада Србије је откупљивала украдене рукописе. Та, где да се замерају својим западним пријатељима тужакањем тамо неког Немца.

"Народна библиотека Србије добила је дигиталне снимке овог новопронађеног кодекса."

Тужакати се са немачким универзитетом би тек био ударац за традиционално српско-немачко пријатељство. То се никако није могло дозволити.

 

[haeul]

Хвала, Хаеуле !!!!
Лепо су документовали, заиста.

И мене је баш пријатно изненадио квалитет овог рада. Намеравам да набавим и књигу.

 

[Сребрена]

И мене је баш пријатно изненадио квалитет овог рада. Намеравам да набавим и књигу.

Види и ово:

... u Narodnoj biblioteci bila je, pored ostalog, celokupna zvanična prepiska Srbije sa Turskom, Rusijom, Austrougarskom... Uništeni su dokumenti u kojima je naša država komunicirala sa Habzburškom monarhijom 1914, uoči Prvog svetskog rata.

- Mi sada nemamo tu prepisku, ali oni imaju. A to je prostor za velike manipulacije - kaže Bulić. - Nabrojaću samo nekoliko činjenica koje navode na različite zaključke, osim na onaj da je sve, jednostavno, izgorelo. Dva čoveka bila su zaposlena u ovoj nacionalnoj instituciji, Stevan Feninger i Mihailo Podoljski, oba su imala nemački koren i bili su folksdojčeri. Čim su Nemci ušli u grad obojica su se pojavila u esesovskim uniformama. (prema Bulićevim podacima, Stevan Feringer je živeo u biblioteci, a SS uniformu je čuvao u ormaru, u svojoj sobi..On je imao ključ od gvozdenih vrata okrenutih ka Srebreničkoj ulici, ispod koje su u podrumima bili sanduci sa retkim dragocenostima..)

-Podsetiću vas da su Nemci imali posebnu jedinicu (specijalna jedinica Vermahta bila je poznata kao "A. Rozenberg",) koja je imala zadatak da traga za blagom i nacionalnim dragocenostima na okupiranim područjima, pa je tako i kroz Srbiju špartao eskadron čiji komandant je bio doktor Robert Švanke. On je pre početka rata često dolazio u Beograd i obilazio je biblioteke i muzeje i beležio sve što Nemce interesuje,
Bulić navodi i da je zagrebački istoričar dr Bogdan Krizman posle rata upoznao dr Švankea kao bibliotekara u jednom institutu u Beču, koji je tamo sređivao dokumenta koja je lično doneo iz Beograda, a da kasnije zvanične jugoslovenske vlasti nisu mogle da dođu do informacija o tom čoveku, jer su Austrijanci vešto odgovorili kako je "to privatni podatak". Pored Švankea, u Beču je, u istoj ustanovi radio i Mihailo Podoljski.

Posebnu pažnju izaziva i deo Bulićevih istraživanja, u kojima pominje da je dr Robert Švanke bio i albanolog.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:577279-Beogradske-price-Vecni-plamen-biblioteke

 

[haeul]

Види и ово:

... u Narodnoj biblioteci bila je, pored ostalog, celokupna zvanična prepiska Srbije sa Turskom, Rusijom, Austrougarskom... Uništeni su dokumenti u kojima je naša država komunicirala sa Habzburškom monarhijom 1914, uoči Prvog svetskog rata.

- Mi sada nemamo tu prepisku, ali oni imaju. A to je prostor za velike manipulacije - kaže Bulić. - Nabrojaću samo nekoliko činjenica koje navode na različite zaključke, osim na onaj da je sve, jednostavno, izgorelo. Dva čoveka bila su zaposlena u ovoj nacionalnoj instituciji, Stevan Feninger i Mihailo Podoljski, oba su imala nemački koren i bili su folksdojčeri. Čim su Nemci ušli u grad obojica su se pojavila u esesovskim uniformama. (prema Bulićevim podacima, Stevan Feringer je živeo u biblioteci, a SS uniformu je čuvao u ormaru, u svojoj sobi..On je imao ključ od gvozdenih vrata okrenutih ka Srebreničkoj ulici, ispod koje su u podrumima bili sanduci sa retkim dragocenostima..)

-Podsetiću vas da su Nemci imali posebnu jedinicu (specijalna jedinica Vermahta bila je poznata kao "A. Rozenberg",) koja je imala zadatak da traga za blagom i nacionalnim dragocenostima na okupiranim područjima, pa je tako i kroz Srbiju špartao eskadron čiji komandant je bio doktor Robert Švanke. On je pre početka rata često dolazio u Beograd i obilazio je biblioteke i muzeje i beležio sve što Nemce interesuje,
Bulić navodi i da je zagrebački istoričar dr Bogdan Krizman posle rata upoznao dr Švankea kao bibliotekara u jednom institutu u Beču, koji je tamo sređivao dokumenta koja je lično doneo iz Beograda, a da kasnije zvanične jugoslovenske vlasti nisu mogle da dođu do informacija o tom čoveku, jer su Austrijanci vešto odgovorili kako je "to privatni podatak". Pored Švankea, u Beču je, u istoj ustanovi radio i Mihailo Podoljski.

Posebnu pažnju izaziva i deo Bulićevih istraživanja, u kojima pominje da je dr Robert Švanke bio i albanolog.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:577279-Beogradske-price-Vecni-plamen-biblioteke

Страшно. Оно што ми највише смета јесте наш немар. Све им је те 1914. и 1941. било важније од наше културне баштине. Добро, 1914. смо се бар потрудили, али за 1941. нема изговора. Већу моралну одговорност за све што је уништено и покрадено, посебно оно што још није било ни проучено, сносе наше институције него германски варвари.

Знаш ли какво је стање данас? Јесмо ли извукли неке поуке из свега тога? Како се данас чува наше културно благо у Народној библиотеци?

Узгред, пре пар година је у оним нередима у Федерацији спаљен један део докумената из Првог светског рата.

 

[Сребрена]

Страшно. Оно што ми највише смета јесте наш немар. Све им је те 1914. и 1941. било важније од наше културне баштине. Добро, 1914. смо се бар потрудили, али за 1941. нема изговора. Већу моралну одговорност за све што је уништено и покрадено, посебно оно што још није било ни проучено, сносе наше институције него германски варвари.

Знаш ли какво је стање данас? Јесмо ли извукли неке поуке из свега тога? Како се данас чува наше културно благо у Народној библиотеци?

Узгред, пре пар година је у оним нередима у Федерацији спаљен један део докумената из Првог светског рата.

Личи на теорију завере, али..

Нисам оптимиста уопште, нажалост. Нама се историја и понавља (оно лоше и "судбинско") баш зато што не учимо на грешкама предака.
Верујем да оно што је у Библиотеци данас, јесте чувано..али, ако нетко нареди да се изнесе, изнеће се.
(ионако би требало чувати копије, или преписе и нехде другде, кад већ живимо на ветрометини интереса)..
Памтим неке новинске написе како је сецесионистичка власт на Косову и Метохији тражила од Београда да им "врати" неке старине (било је уредно евакуисано и сложено у БГ) и Београд им је спаковао све тражено.
Такође памтим да је бивши УСА председник, пре Обаме, заборавих му име, ваљда Клинтон, добио у Загребу на поклон рукопис. Претпостављам какав и чији, нажалост.

 

[Сребрена]

Сребрана:
Влада Србије је откупљивала украдене рукописе.

..и са захвалношћу је примила дигиталне копије украдених рукописа..

Не верујем да ће икада све бити враћено (чак и да се опет плати и претплати), нити се може све обновити. Још један од прегледа опљачканих и уништених старина :
http://www.heritage.gov.rs/cirilica...e_ustanove_u_prvom_i_drugom_svetskom_ratu.pdf

 

[haeul]

Страшно. Не учимо на својим грешкама и то ће нам главе доћи.

Што не уништи зуб времен и непријатељ, уништи наш немар и вечно присутна пета колона.

Но, не треба бити песимиста. Живим у нади да ћемо се једног дана опаметити.

Заправо, нама никада није фалило памети. Проблем је у томе што се глас паметних не чује, а они у чијим рукама је мић, нису ни паметни ни одговорни.

 

[Mrkalj]

Документарни филм „Сећања из пепела“ (2016)

На основу рукописа књиге под насловом „Кућа несагоривих речи“ историчара Дејана Ристића, некадашњег управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу, „Филмске новости“ продуцирале су израду документарног филма „Сећања из пепела“ посвећеног бурној историји и страдању српске националне библиотеке.

Zato su Nemci - Nemci. Imperijalistička nacija kojoj to nikako ne polazi za rukom.

 

[Сребрена]

У праву је Булић, тај др Роберт Шванке био је специјалиста за српске рукописе у Бечком архиву, стр 3 http://www.oesta.gv.at/DocView.axd?CobId=46693

Knapp zwei Wochen nach dem Anschluss Österreichs an Deutschland erging das Ansuchen für die Anstellung Robert Schwankes an die Statthalterei.Schwanke sollte in den folgenden Jahren der Spezialist für Serbien im Reichsarchiv Wien werden.

Много "одсека" има тамо:

Rückbringung von Archivalien Belgrad ( bzw. Cacak)

Bosnisch-herzegowinische Abteilung des K.u.K. Gemeinsamen Finanzministeriums - 1941 nach Wien
Archiv der bosnisch-herzegowinischen Landesregierung – Reservatakten sowie ausgewählte Teile 1943 nach Wien
Akten des jugoslawischen Außenministeriums
Akten aus serbischen und montenegrinischen Hofregistraturen - 1943 nach Wien
Akademie der Wissenschaften - 1200 türkische Urkunden aus Ragusa - 1943 nach Wien


стр 11 https://de.slideshare.net/Thomas_Just/das-reichsarchiv-wien-19381945
не разумем све https://books.google.rs/books?id=kd...ved=0ahUKEwiQsomL6dXXAhXnB8AKHQXQCDEQ6AEIPTAD

 

[Mrkalj]

У праву је Булић, тај др Роберт Шванке био је специјалиста за српске рукописе у Бечком архиву, стр 3 http://www.oesta.gv.at/DocView.axd?CobId=46693

Knapp zwei Wochen nach dem Anschluss Österreichs an Deutschland erging das Ansuchen für die Anstellung Robert Schwankes an die Statthalterei.Schwanke sollte in den folgenden Jahren der Spezialist für Serbien im Reichsarchiv Wien werden.

Много "одсека" има тамо:

Rückbringung von Archivalien Belgrad ( bzw. Cacak)

Bosnisch-herzegowinische Abteilung des K.u.K. Gemeinsamen Finanzministeriums - 1941 nach Wien
Archiv der bosnisch-herzegowinischen Landesregierung – Reservatakten sowie ausgewählte Teile 1943 nach Wien
Akten des jugoslawischen Außenministeriums
Akten aus serbischen und montenegrinischen Hofregistraturen - 1943 nach Wien
Akademie der Wissenschaften - 1200 türkische Urkunden aus Ragusa - 1943 nach Wien


стр 11 https://de.slideshare.net/Thomas_Just/das-reichsarchiv-wien-19381945
не разумем све https://books.google.rs/books?id=kd...ved=0ahUKEwiQsomL6dXXAhXnB8AKHQXQCDEQ6AEIPTAD

Sve je planski i organizovano, kao i gospoda obaveštajci Pfenninger i Podolsky koji su samo Karađorđevićima mogli da budu zaposleni u Narodnoj biblioteci.