Српски средњевековни писани језик

[Bastiani]

Малочас гледам научну емисију на РТС-у и видим да је најновији приступ следећИ:

У српском књижевном језику Средњега века (писаном ) постојала је диглосија, то јест две верзије књижевног језика. Једна, архаичнија, назива се српском редакцијом словенског језика или српскословенска редакција, а друга се зове једноставно зове српска или старосрпска и она је блиска говорном језику свога доба. Очекивано, архаичнија верзија, дакле српскословенски, био је одлика вишег стила, док је говорни српски коришћен за свакодневније и профаније потребе.

Ове две верзије су се понекад у некој мери мешале а пример тога је писмо Саве Немањића игуману Спиридону.

Моје питање гласи: на који језик се, у лексичком, морфолошком итд. смислу ослања српскословенска редакција? За српску верзију средњевековног књижевног језика је јасно, она је заснована на говорном језику, али на чему се заснива српскословенски књижевни језик? Ко је и када говорио тим језиком? Да ли је довољно закључити да је то просто старија верзија српског језика?

 

[L DJ S P N P Z]

сигурно се не наслања на тршићки....

 

[Matt Wolfeys]

То ти је био као у време Доситеја Обрадовића: ови учени су покушавали да одрже старију верзију језика, док су обични људи писали онако као што говоре. Језик је еволуирао, али неки су хтели да одрже стару верзију језика. Један од њих је био и Константин Филозоф, који се много љутио на ученике који би писали "модернијом" верзијом језика.

 

[Mrkalj]

Моје питање гласи: на који језик се, у лексичком, морфолошком итд. смислу ослања српскословенска редакција? За српску верзију средњевековног књижевног језика је јасно, она је заснована на говорном језику, али на чему се заснива српскословенски књижевни језик? Ко је и када говорио тим језиком? Да ли је довољно закључити да је то просто старија верзија српског језика?

Evo IgarJ će da ti odgovori. On je učen.


Čim izađe klip, postaviću ga ovde:

http://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe

Mada, razočarava da nas u ovu problematiku sistematski uvodi profesor Bogoslovije, a ne Filološkog. I bilo bi bolje da su njegove naracije dali Žarku Obračeviću da pročita.

Spojler

Rudar iza mikrofona Danas najprepoznatljiviji "izdanak" klasične spikerske škole Radio Beograda smatrao je to uzgrednim poslom dok je završavao studije rudarstva. Na nagovor drugara kojima se dopadala "boja njegovog glasa" čitao je za neveliki honorar tekstove na Trećem programu Radio Beograda. Ostao je u tom poslu i pošto je diplomirao pa je tako neki rudnik ostao bez školovanog inženjera, ali je zato radio dobio trenutno najboljeg spikera. I ne samo radio, već i televizija, filmski dokumentaristi, rečju svi kojima treba razgovetan, artikulisan, ubedljiv, ali pre svega prijatan i autoritativan glas.
[TABLE="width: 220, align: right"]
[TR]
[TD="bgcolor: #777777"]

[TD="bgcolor: #FFFFFF"]

[/TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Bez "pedigrea rodnog kraja" poput Drage i Raće, rođen je u Beogradu, kaže da "ništa ne bi bilo od boje glasa da nije počela da ga ‘teše’ tadašnja spikerka na Trećem programu Olivera Živković, a kasnije i Draga Jonaš". Verovatno je pod njenim uticajem počeo više da se interesuje za akcente i danas je dosegao nivo eksperta. Kad nije siguran, što je retko, ali dešava se čak i njemu, a nema pri ruci svoje rečnike, na pitanje da li je nešto ovako ili je onako, šeretski odgovara: "To je dublet." Jedan je od poslednjih iz spikerske branše koji pripremajući se za čitanje ima olovku u ruci i obeležava akcente u rečima na kojima misli da može da se "saplete". Svojevremeno je u "Radioskopu", jednoj od prvih emisija magazinskog tipa u ondašnjoj Jugoslaviji, možda baš zbog pedantnosti, redovno čitao "jezičke klackalice" na tekstove Koste Timotijevića.
U savladavanju tehnike disanja, koju je Draga Jonaš smatrala krucijalnom za dobrog spikera, pomogli su mu i gabariti, visok je i krupan, pa i dugačke rečenice može s lakoćom da savlada. A možda pomaže i ronjenje kojim se aktivno bavi. Dok nije počeo da "spikeriše", smatrao je da je to "mnogo lakše, ali sam se grdno prevario i srećom da sam imao dobre učitelje i kolege koji su me naterali da ‘zagrizem’ u taj posao". Tokom vremena postao je specijalista za dnevno-informativne emisije tipa "Novosti dana" i "Dnevnik". Dobroćudan po prirodi, prosto ne može da odbije kolege kad ga pozovu da "uskoči u studio", pa ti slučajni "upadi" često daju emisijama poseban kvalitet.
Radeći u vremenima u kojima nam se svima svašta događalo, Žare je pokazao još jednu, za spikera dragocenu osobinu – hladnokrvnost. Bilo je situacija kada u studiju zadrhti i glas i papir u rukama. Njemu, bar ja za to ne znam – nije nikad. Ni posle smrti Josipa Broza Tita dok je čitao saopštenje državnog vrha. Original tog teksta i danas čuva, pa ponekad, kad smo mu gosti u kući, teramo ga da "samo još jednom, samo za nas", ponovo "donese tekst".
Danas je Obračević šef spikerske grupe Radio Beograda. Kolege su mu 2004. dodelile nagradu "Zlatni mikrofon" kojom je upotpunio kolekciju priznanja koje je do sada dobio. Na Prvom programu ima naslednike koji već i sami "tešu ime", a dobijaju i nagrade za spikerski posao. Zato Žare kaže da "nasuprot mišljenju da spikersko zanimanje odumire, smatram da će radio i televizijskim stanicama uvek biti potreban dobar čitač koji neguje kulturu govora".

 

[ИгарЈ]

Малочас гледам научну емисију на РТС-у и видим да је најновији приступ следећИ:

У српском књижевном језику Средњега века (писаном ) постојала је диглосија, то јест две верзије књижевног језика. Једна, архаичнија, назива се српском редакцијом словенског језика или српскословенска редакција, а друга се зове једноставно зове српска или старосрпска и она је блиска говорном језику свога доба. Очекивано, архаичнија верзија, дакле српскословенски, био је одлика вишег стила, док је говорни српски коришћен за свакодневније и профаније потребе.

Ове две верзије су се понекад у некој мери мешале а пример тога је писмо Саве Немањића игуману Спиридону.

Моје питање гласи: на који језик се, у лексичком, морфолошком итд. смислу ослања српскословенска редакција? За српску верзију средњевековног књижевног језика је јасно, она је заснована на говорном језику, али на чему се заснива српскословенски књижевни језик? Ко је и када говорио тим језиком? Да ли је довољно закључити да је то просто старија верзија српског језика?

Српскословенски језик је српска редакција старословенскога језика, где су неке одлике тадашње штокавице унете у црквени језик. Старословенски језик, пак, настао је на основу говора Словенâ из околине Солуна.

 

[ИгарЈ]

Spojler

Павле Ивић - О језику у списима светога Саве, Зборник Сава Немањић - Свети Сава - Историја и предање, САНУ, Београд 1979, 167-174

 

[Jako Bitan]

Evo jedno pitanje za ucenije: znate li sta je to "ustav", a sta je to "srpski brzopis"?

 

[Mrkalj]

Evo IgarJ će da ti odgovori. On je učen.


Čim izađe klip, postaviću ga ovde:

http://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe

Mada, razočarava da nas u ovu problematiku sistematski uvodi profesor Bogoslovije, a ne Filološkog. I bilo bi bolje da su njegove naracije dali Žarku Obračeviću da pročita.

Spojler

Rudar iza mikrofona Danas najprepoznatljiviji "izdanak" klasične spikerske škole Radio Beograda smatrao je to uzgrednim poslom dok je završavao studije rudarstva. Na nagovor drugara kojima se dopadala "boja njegovog glasa" čitao je za neveliki honorar tekstove na Trećem programu Radio Beograda. Ostao je u tom poslu i pošto je diplomirao pa je tako neki rudnik ostao bez školovanog inženjera, ali je zato radio dobio trenutno najboljeg spikera. I ne samo radio, već i televizija, filmski dokumentaristi, rečju svi kojima treba razgovetan, artikulisan, ubedljiv, ali pre svega prijatan i autoritativan glas.
[TABLE="width: 220, align: right"]
[TR]
[TD="bgcolor: #777777"]

[TD="bgcolor: #FFFFFF"]

[/TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Bez "pedigrea rodnog kraja" poput Drage i Raće, rođen je u Beogradu, kaže da "ništa ne bi bilo od boje glasa da nije počela da ga ‘teše’ tadašnja spikerka na Trećem programu Olivera Živković, a kasnije i Draga Jonaš". Verovatno je pod njenim uticajem počeo više da se interesuje za akcente i danas je dosegao nivo eksperta. Kad nije siguran, što je retko, ali dešava se čak i njemu, a nema pri ruci svoje rečnike, na pitanje da li je nešto ovako ili je onako, šeretski odgovara: "To je dublet." Jedan je od poslednjih iz spikerske branše koji pripremajući se za čitanje ima olovku u ruci i obeležava akcente u rečima na kojima misli da može da se "saplete". Svojevremeno je u "Radioskopu", jednoj od prvih emisija magazinskog tipa u ondašnjoj Jugoslaviji, možda baš zbog pedantnosti, redovno čitao "jezičke klackalice" na tekstove Koste Timotijevića.
U savladavanju tehnike disanja, koju je Draga Jonaš smatrala krucijalnom za dobrog spikera, pomogli su mu i gabariti, visok je i krupan, pa i dugačke rečenice može s lakoćom da savlada. A možda pomaže i ronjenje kojim se aktivno bavi. Dok nije počeo da "spikeriše", smatrao je da je to "mnogo lakše, ali sam se grdno prevario i srećom da sam imao dobre učitelje i kolege koji su me naterali da ‘zagrizem’ u taj posao". Tokom vremena postao je specijalista za dnevno-informativne emisije tipa "Novosti dana" i "Dnevnik". Dobroćudan po prirodi, prosto ne može da odbije kolege kad ga pozovu da "uskoči u studio", pa ti slučajni "upadi" često daju emisijama poseban kvalitet.
Radeći u vremenima u kojima nam se svima svašta događalo, Žare je pokazao još jednu, za spikera dragocenu osobinu – hladnokrvnost. Bilo je situacija kada u studiju zadrhti i glas i papir u rukama. Njemu, bar ja za to ne znam – nije nikad. Ni posle smrti Josipa Broza Tita dok je čitao saopštenje državnog vrha. Original tog teksta i danas čuva, pa ponekad, kad smo mu gosti u kući, teramo ga da "samo još jednom, samo za nas", ponovo "donese tekst".
Danas je Obračević šef spikerske grupe Radio Beograda. Kolege su mu 2004. dodelile nagradu "Zlatni mikrofon" kojom je upotpunio kolekciju priznanja koje je do sada dobio. Na Prvom programu ima naslednike koji već i sami "tešu ime", a dobijaju i nagrade za spikerski posao. Zato Žare kaže da "nasuprot mišljenju da spikersko zanimanje odumire, smatram da će radio i televizijskim stanicama uvek biti potreban dobar čitač koji neguje kulturu govora".

Po obećanju:

http://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe