Da se vratim na temu:
Američka Vazduhoplovna komanda u Evropi će
sponzorisati obuku srpskih pilota i školovanje budućih letača u Vazduhoplovnoj akademiji u SAD, najavio je američki ambasador u Srbiji Majkl Polt.
Polt je dodao da će njegova zemlja uputiti opremu i zalihe
vredne milion američkih dolara za saniranje posledica poplava u Srbiji. Američki ambasador je ocenio da će 23. jun ubuduće biti poseban dan za dve vojske jer je, kako je ocenio, tada počeo novi period saradnje i zajedničke borbe protiv terorizma i trgovine ljudima, oružjem i drogom.
Vreme za prijateljstvo
Američki major Endrju Vils, koji je kao pilot 555. eskadrona učestvovao u agresiji NATO na bivšu SRJ 1999, rekao je juče novinarima na aerodromu u Batajnici da se u Beogradu mnogo lepše oseća kao gost.
- Vojnik mora da izvršava ono što se od njega traži.
Ipak, 1999. godina je iza nas i ovo je prilika da uspostavimo prijateljske odnose dve zemlje. Nema ljutnje - rekao je Vils, jedan od dva američka pilota koji su u četvrtak sleteli na vojni aerodrom u Batajnici.
Major Vils je u razgovoru s novinarima rekao da je njegov kolega koji je između 1. i 2. maja 1999. u avionu F-16 oboren iznad sela Nakučani kod Šapca živ, ali da više ne leti u toj jedinici.
I tako dalje, i tako dalje. Za mene su ove vesti zajedno sa nekim novim vetrovima koji duvaju iz Vasingtona prema Srbiji, veoma , veoma , dobre.
Izmedju redova, svaka od ovih manifestacija i izjava, moze da vodi kraju nesporazuma i nerazumevanja, pa i nerijateljstva sa najjacom svetskom silom.
Ruka pomirenja i saradnje nam je pruzena, a perspektive su odlicne, Samo ako ne budemo, po ko zna koji put, us*ali motku svojim glupavim ponasanjem , jer Srbija ruku pomirenja nazalost shvata kao znak slabosti SAD.
Opet je na nama. Ako i ovu sansu koja se , ne slucajno forsira ovih dana u nasim , a i Americkim medijima prokockamo stupidnim kvazi patriotizmom i inatom kao nacionalnom disciplinom, neka nam je bog u pomoci.
'de udenu mašinu u kokpit onog baje
