Srpski i pozajmljenice

[VoSlavu]

Dakle reči iz drugih jezika koje su se odomaćile kod nas i postale deo srpskog jezika.
Mene interesuje da li mi imamo zamenu za te reči ?
Ustvari interesuju me ove koje su se reči koristile, pre nego što su nove ušle u jezik.

Primer kašika , ta reč se lako može zameniti slovenskom rečju l'žica.

Slovenski jezici :
sl. - žlica
hr. - žlica
mk. - лажица
bg. - лъжица
cz. - lžíce
sk. - lyžica
pl. - łyżka
ru. - ложка
be. - лыжка
ua. - ложка

Sa druge strane reč kašika je jasnog turkijskog porekla
tr. - kaşık, ky. - кашык, tt. - qaşıq, uz. - qoshiq

Kako bi ta reč izgledala u srskom ? ližica ? lažica ? žlica ?
I da li je ona kao takva negde zabeležena ?



Ali postoje reči kod kojih situacija nije ovako jasna, npr. reč boja

Slovenski jezici :
sl. - barva
hr. - boja
mk. - боја
bg. - цвят
cz. - barva
sk. - farba
pl. - kolor
ru. - цвет
be. - колер
ua. - колiр

Dakle neki koriste nemačku reč Farbe, neki englesku color, pojavljuje se reč barva koja ne znam odakle je i reč cvet istog porekla kao i biljka.

dok je reč boja turskog porekla, tr. - boya, mada Turci koriste reč persijskog porekla renk

Koja bi bila srpska reč ?

 

[Mrkalj]

Dobro, kada bismo razmišljali o jednom slovenskom "esperantu", jer su ove reči, inače, potpuno funkcionalne i odomaćene. Malo je nezgodan pojam pozajmljenice, jer se pozajmljeno vraća.

Nisam još istražio turkmensku etimologiju i sva značenja reči "kašik", da bih u potpunosti odbacio njenu skopčanost sa slovenskom rečju kaša. Do tada, , srpska bi reč bila ili metatezno žlica ili ožica, kao što je l'žujak postao ožujak - lažljiva "baba marta". Ožica, etimološki - "mala loža".

Od barva (ne brava kako je navedeno), interesantno, metatezom dobjamo varba - što bi Nemac čitao kao farba. Ako pretpostavimo da su ovu reč Nemci usvojili od Slovena, i da je metateza nastala nakon toga kod Slovena, onda možemo izvesti hipotezu da je originalna slovenska reč varba - nešto vareno, kuvano, što je veoma moguće jer su se mnoge boje dobijale kuvanjem. Inače, nemam ništa protiv boje - tur. boya, boyama: krv, boja.

 

[VoSlavu]

Dobro, kada bismo razmišljali o jednom slověnskom "esperantu", jer su ove rěči, inače, potpuno funkcionalne i odomaćene. Malo je nezgodan pojam pozajmljenice, jer se pozajmljeno vraća.

Nisam još istražio turkmensku etimologiju i sva značenja rěči "kašik", da bih u potpunosti odbacio njenu skopčanost sa slověnskom rěčju kaša. Do tada, , srpska bi rěč bila ili metatezno žlica ili ožica, kao što je l'žujak postao ožujak - lažljiva "baba marta". Ožica, etimološki - "mala loža".

Od barva (ne brava kako je navedeno), interesantno, metatezom dobjamo varba - što bi Němac čitao kao farba. Ako prětpostavimo da su ovu rěč Němci usvojili od Slověna, i da je metateza nastala nakon toga kod Slověna, onda možemo izvesti hipotezu da je originalna slověnska rěč varba - něšto vareno, kuvano, što je veoma moguće jer su se mnoge boje dobijale kuvanjem. Inače, nemam ništa protiv boje - tur. boya, boyama: krv, boja.

Nisam baš imao slovenski esperanto na umu, više sam mislio na reči koje su nekada korištene.

Jer Srbi su valjda jeli nečime pre dolaska Osmanlija
Ili govorili kakve je šta boje, kog koliorita, kako nešto prefarbati tj. obojiti... reč масть u ruskom i maść u poljskom mogu da se odnose i na boju ... da li se u srpskom koristila reč mast u tom smislu.

 

[Mrkalj]

Sećam se da postoji l'žica kod Srba. Od mast imamo mastilo. Sama reč mast nastaje od "mazanja" - mazt. E sad, zavisi da ćeš da podmažeš ili namažeš. Mast je, siguran sam, bila u opticaju.
Mast
1. nerastvorljiva materija u tkivu životinja i biljaka
2. ono što se dobije topljenjem svinjskog sala
3. masna gusta materija koja se uzima za lečenje mazanjem [ljekovita mast]
4. gusta materija koja služi za održavanje mašina
5. knjiš. zast. boja puti [crne masti - tamnoga tena, crnomanjast]

 

[VoSlavu]

Evo isto lep primer je reč hiljada od grčkog χιλιάς
Kako je ta reč zapisana u Dušanovom zakoniku kao тисућъ, тисучъ, тисущъ, тысѫчъ ?

Evo zakona u kojima se spominje:

16. O monaškom životu:
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera.

94. O ubistvu:
Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Остали словенски језици:
sl. - tisoč
hr. - tisuć
mk. - илјада
bg. - хиляда
cz. - tisíc
sk. - tisíc
pl. - tysiąc
ru. - тысяча
be. - тысяча
ua. - тисяча

 

[Bastiani]

Lažica sam nailazio i u značenju oznake za jedan od delova tela. Nažalost, nikad nisam razumeo koji tačno deo.

 

[VoSlavu]

Od barva (ne brava kako je navedeno), interesantno, metatezom dobjamo varba - što bi Němac čitao kao farba. Ako prětpostavimo da su ovu rěč Němci usvojili od Slověna, i da je metateza nastala nakon toga kod Slověna, onda možemo izvesti hipotezu da je originalna slověnska rěč varba - něšto vareno, kuvano, što je veoma moguće jer su se mnoge boje dobijale kuvanjem. Inače, nemam ništa protiv boje - tur. boya, boyama: krv, boja.

Našao sam kako Srbi lužičani govore gls.-barba dls.-barwa
Kašubi kažu farwa.


Na ovim jezicima kašika je : gls.- łžica, dls.- łžyca, csb.- łëżka tako da smo mi jedini slovenski narod koji ne koristi tu reč.
Tako je i sa hiljadom : gls.- tysac, dls. - tysac, csb.- tësąc

 

[Bastiani]

Našao sam kako Srbi lužičani govore gls.-barba dls.-barwa
Kašubi kažu farwa.


Na ovim jezicima kašika je : gls.- łžica, dls.- łžyca, csb.- łëżka tako da smo mi jedini slovenski narod koji ne koristi tu reč.
Tako je i sa hiljadom : gls.- tysac, dls. - tysac, csb.- tësąc

Tako je i sa mačkom.

 

[Mrkalj]

Tako je i sa mačkom.

Mačka je i kod Slovenaca i Bugara. Etimologija kaže da je u pitanju onomatopeja.

 

[ccaterpillar]

Mačka je i kod Slověnaca i Bugara. Etimologija kaže da je u pitanju onomatopeja.

Код Бугара није мачка, већ котка...

http://bg.wikipedia.org/wiki/Котка

 

[VoSlavu]

Tako je i sa mačkom.

pa i nije baš

sl. - mačka
hr. - mačka
mk. - мачка
bg. - котка
cz. - kočka
sk. - mačka
pl. - kotka
ru. - кошка
be. - кошка
ua. - кiшка
dls. - kócka / mačka
gls.- kóčka (Kinderspr. mica, micka)
csb.- micka / kòtka

čak mađarski ima pozajmljenicu od slovenskih jezika macska



Ali tako je sa šargarepom npr. koja dolazi od mađarskog sárgarépa

sl. - korenje
hr. - mrkva
mk. - морков
bg. - морков
cz. - mrkev
sk. - mrkva
pl. - marchewka
ru. - морковь
be. - морква
ua. - морква
dls. - karota - od nemačkog Karotte
gls.- karota
csb.- marsziewka

 

[Mrkalj]

Šargarepa je, ustvari, žarkarepa.

prasl. *repa (rus. répa, polj. rzepa), lit. ropė ≃ stvnjem. ruoba

a mađarsko šarga dolazi od slovenskog žarka.

Vidi prema:

ALFRÉD TÓTH : ETYMOLOGICAL DICTIONARY OF HUNGARIAN (EDH)

sárga sig „yellow” (Bobula, Kétezer, p. 70)
ar-ka „yellow”, arku „yellowish” (Zakar, p. 50)
sig7, se12 „green” (Gostony, no. 176; Zakar, p. 50; Halloran/Hámori, p. 124)


271 sárga “yellow”
MSL III 127/362; Gost. 176; Szabó 1983, p. 325
Sum. sig7
C. Drav. ber-uth “sun”
S. Drav. varu, va-ra “to fry”
Kod. bara “id.”
Kur. biri “sun”
Malt. beru “id.”
Konda vera “id.”
​

Inače reč jeste ušla u srpski iz mađarskog, dok je mrkva srpska reč. Pitajte Hercegovce, Crnogorce za šargarepu... svašta.

 

[Mrkalj]

Код Бугара није мачка, већ котка...

http://bg.wikipedia.org/wiki/Котка

Trebalo bi da postoji i mačka, prema Goldštajnovom enciklopedijskom rečniku.

 

[Mrkalj]

Repa; iz italijanskog etimološkog rečnika - sličnost sa slovenskim korenom:

http://www.etimo.it/?term=rapa&find=Cerca

Rapanzel... Mrkvica.

 

[VoSlavu]

Šargarěpa je, ustvari, žarkarěpa.

Spojler

prasl. *rěpa (rus. répa, polj. rzepa), lit. ropė ≃ stvnjem. ruoba

a mađarsko šarga dolazi od slověnskog žarka.

Vidi prema:

ALFRÉD TÓTH : ETYMOLOGICAL DICTIONARY OF HUNGARIAN (EDH)

sárga sig „yellow” (Bobula, Kétezer, p. 70)
ar-ka „yellow”, arku „yellowish” (Zakar, p. 50)
sig7, se12 „green” (Gostony, no. 176; Zakar, p. 50; Halloran/Hámori, p. 124)


271 sárga “yellow”
MSL III 127/362; Gost. 176; Szabó 1983, p. 325
Sum. sig7
C. Drav. ber-uth “sun”
S. Drav. varu, va-ra “to fry”
Kod. bara “id.”
Kur. biri “sun”
Malt. beru “id.”
Konda vera “id.”
​

Inače rěč jeste ušla u srpski iz mađarskog, dok je mrkva srpska rěč. Pitajte Hercegovce, Crnogorce za šargarepu... svašta.

Hahahah koliko dobro, od sada ovu povrćku nazivam žarkarepa

Inače oko pojma boja, našao sam u knjizi "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik", Zagreb, 2004
da je reč шаръ označavala taj pojam.
Pa se dalje izvodi шарописатель u značenju slikar.
Što se kod nas zadržalo na primeru šareno, kada je nešto mogobrojno, kao i u glagolu šarati.

 

[Bastiani]

pa i nije baš

sl. - mačka
hr. - mačka
mk. - мачка
bg. - котка
cz. - kočka
sk. - mačka
pl. - kotka
ru. - кошка
be. - кошка
ua. - кiшка
dls. - kócka / mačka
gls.- kóčka (Kinderspr. mica, micka)
csb.- micka / kòtka

čak mađarski ima pozajmljenicu od slovenskih jezika macska

Da se podsetimo da oblik kotka i ostali slični potiču od indoevropskog korena. Englezi i drugi severni Evropljani cat ili kat, Francuzi chat, Španci gato, takođe slično i ostali, Italijani, Nemci... Jasno je i to da je to u vezi sa našim rečima nakot, skotna, okotiti itd.

Zanimljivo, ako je verovati internetskom prevodiocu, Albanci za mačku kažu mace. Rumuni pisica, što očigledno ima veze za našim uzvikom pis! kojim teramo mačku.

 

[VoSlavu]

Inače oko pojma boja, našao sam u knjizi "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik", Zagreb, 2004
da je reč шаръ označavala taj pojam.
Pa se dalje izvodi шарописатель u značenju slikar.
Što se kod nas zadržalo na primeru šareno, kada je nešto mogobrojno, kao i u glagolu šarati.

Evo novih saznanja o ovoj reči.
Izvor : Полный церковнославянский словарь - Григорий Дьяченко

 

[VoSlavu]

Zanimljiva je i ova ruska reč краска koja se koristi u smislu farba.
Istu reč krāsa koriste Letonci u značenju boja kao i farba.

I primetih da u hrvatskom jeziku postoji reč koju prvi put čujem nalič
Hrvatski jezični portal kaže:
kem. tekuća tvar sastavljena od veziva, pigmenta i razrjeđivača,na drvene ili metalne predmete nanosi se kistom,
raspršivanjem ili postupkom uranjanja, nakon sušenja očvrsne stvorivši zaštitni (ili dekorativni) sloj

 

[VoSlavu]

Nisam uspeo da nađem, neku staru srpsku povelju ili nešto u kojoj se spominje reč tisuć, pa ne znam u kom je obliku bila zapisana ili kako se izgovarala.
HPJ navodi da je u pitanju praslovenska reč : tysǫtja - ćirilicom тысѫтя ili tysętja=тысѧтя,
dok "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik" navodi reč tysǫĉa = тысѫщa.

Kako bi ova reč тысѫщa izgledala u modernom srpskom ?
ы se izgovara kao i primer: сыръ = сир, рыба = риба ...
ѫ se izgovara kao u primer: рѫка = рука, голѫбь = голуб ...
щ se izgovara kao št свѧщєникъ = свештеник ...

Ne znam da li ona fraza "tušta i tma" (u smislu mnogo ili bezbroj) ima veze s time, jer tma je 10.000 a ako je tušt iskrivljeno tisušt onda to znači 11.000.

Ali ako je тысѫтя, onda je to u srpskom tisuća.
кѫтя = кућа dok je u bugarskom къща
свѣтя = свећа, staroslovenski. - свѣщa, u bugarskom свещ u ruskom - свеча u poljskom świeca
моть = моћ, ssl. - мощь, bg. - мощ, ru. - мочь , pl. - moc

što odgovara reči tisuća, ruski - тысяча, poljski - tysiąc


I za kraj P.P.Njegoš:
...
Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah,
celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade.
...
Lažni car Šćepan Mali.

 

[Mrkalj]

Imaš kod Jeroteja Račanina. Sasvim pouzdano, izgovor je tisuća.

I pak dojdosmo u Zagorje na premo Svjatoj Gori, i preko mora idosmo 11 dni, i tu u Zagorju sjedismo 9 dni, i hodismo po gori, i obretosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani. I tu ima ljudi, te ne znaju, na čemu žito raste, i tu vidismo crkvu Preobraženija, skoro sograždena, golema i krasna zelo, oltara 3, i jaja nojevi 30, 95 kandila užegoše srebrni, i zlatni, i pred...

Ovo je genitiv - tisuć.

 

[Mrkalj]

Već dosadno i anahrono zvuče podsjećanja da se u Dušanovom zakoniku sreće riječ "tisuća", da Stevan Prvovjenčani koristi riječ "uvjet", da u Hilandarskom tipiku imamo "obitelj", da je do prvih godina dvadesetog stoljeća Matica srpska imala svog "tajnika", knez Miloš "topništvo"...

 

[VoSlavu]

Hvala Mrkalj, dakle u pitanju je тисућа

Pokušavao sam da dokučim l'žicu
Ako je za usporediti reč лъжь i лъжица

prasl. лъжь, bg. лъже, ru. лoж, pl. łgać
prasl. лъжица , bg. лъжица , ru. ложка, pl. łyżka

laž = lažica ?

I ostale reči sa ль
lan = льнъ
lav = львъ
lak = льгъкъ


No, na jednom drugom forumu nađoh:

Има је у Нолитовом речнику Синонима ..
Као народни називи још се помињу изрази: ложица, лажица, жлица, ужица.. као и горуџа ( јер захвата врело јело , оно што гори на ватри?)

У тимочком говору каже се:
"Ми виљушће ретко користимо, већином си све кусамо с'с ложице"
А постоји и деминутив- ложичка (изрека : "На ножичку по ложичку")
Као и израз за кутију где се чувају кашике, односно "чивилук" о који се вешају кашике- ложичњак
( из "Речника тимочког говора", Јакша Динић, САНУ, Београд, 1988)

A ovde: http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/smatavulj-pripovetke/smatavulj-pripovetke3.html
u rečniku stoji ožica - kašika


Kad bi se mogao prelistati "Hilandarski medicinski kodeks" verujem da bi se našao odgovor.

 

[Mrkalj]

(L)ožica je od korena log(a) koji označava nekakvu jamicu, malu logu/ložu.

Što se tiče laganja, primeti sledeću analogiju:

srp. lagati - (po, na, s)ložiti(/leći) :

eng. lie - lay

Jedna mogućnost bila bi da je laganje možda shvatano kao nekakvo (s)láganje (izmišljenog sa realnim?), čak i nemačka reč hohštapler znači "visokoslagač". Laž mora biti složena (ugrađena) u strukturu realnog da bi bila održiva. Što li mi se reč mason mota po glavi...

Druga mogućnost bila bi da lagati znači pokrivati, sakrivati istinu pod nešto, odnosno, nalágati fabrikacije preko istine.

 

[VoSlavu]

Vidi ovo Mrkalj:

engleski honey, protoslovenski : медъ

sl. - med
hr. - med
mk. - мед
bg. - мед
cz. - med
sk. - med
pl. - miód
ru. - мёд
be. - мёд
ua. - med
dls. - mjod
gls.- měd
csb.- miód


engleski copper, protoslovenski : мѣдь

sl. - baker, mesing = medenina
hr. - bakar, mesing = mjed
mk. - бакар
bg. - мед
cz. - měď
sk. - meď
pl. - miedź
ru. - медь
be. - медзь
ua. - мiдь
dls. - kupor - nem. Kupfer
gls.- mjedź
csb.- koper


Da li bi kod nas postalo međ ili med ?

 

[Mrkalj]

Da li bi kod nas postalo međ ili med ?

U svakom slučaju je kod nas bilo, dok nije došao turcizam od turskog bakir, tako da pravo pitanje glasi "kako je kod nas bilo - med ili međ?" Zaista ne znam, možda kada razmislim. Svakako, pravi bi odgovor jedino pisani izvori mogli da pruže, ukoliko postoji zapis - možda nekog apokrifnog teksta u kojem se pominje bakar.

Mi imamo "aktivnu" reč toga korena - smeđ (onaj koji je boje medi). Ne znam jesu li Hrvati uzeli reč med iz štokavskih ili kajkavskih izvora. Ako je iz kajkavskih, onda je možda veća izvesnost na strani međi. S druge strane imamo i bugarsko med.

Neke potencijalne analogije:

smuditi - prasl. *smǫditi (slov. smoditi, stčeš. smudit) - oprljiti plamenom
smuđ - ? v. smuditi (zbog boje)