„Srpska poslanica“ – Bertolt Breht ... 7. april 1941.

[Soradze]

Da li je iko mogao verovati da će 6. aprila 1941. godine zlo nad Beogradom otpočeti svoj pir, da će smrtonosne nemačke „štuke“ preplaviti beogradsko nebo i izručiti đavolji smrtonosni tovar?

Daleko odatle, u Finskoj, Bertold Breht je čuvši sutradan na radiju tragične vesti reagovao pesmom i beleškama u svom dnevniku...


Kao oštar kritičar društvenih neprilika u Nemačkoj u kojoj se munjevitom brzinom, a stravičnim terorom uspostavljala Hitlerova vlast, izložen životnoj opasnosti, Breht je poneo dva kofera prepuna knjiga i napustio Berlin i svoja pozorišta, našavši se na putu ka Americi... preko Danske, Švedske, Finske, Rusije...

Duboko uznemiren tragičnim događajem, B. Breht je 7. aprila napisao „SRPSKA POSLANICA“ gotovo u jednom dahu... Pesma je objavljena u šestoj knjizi Surkampovog izdanja 1964. godine.

Ovo je fotokopija originala Brehtove pesme koju je sam otkucao na mašini, gde se vidi da nije mnogo mario za interpunkciju niti za pravila pisanja velikih slova...

Poslanica Srbima u jednom dahu...

 

[Soradze]

Bertolt Breht je bio nemački dramski pisac, pesnik, pripovedač, teoretičar XX veka, jedan od najvećih dramskih stvaralaca na svetu i kompletna pozorišna ličnost: pisac, teoretičar, reditelj...

 

[Soradze]

Budimo sami sebi čamac



Evo divne pričice Bertolta Brehta iz „Priče o gospodinu Kojneru“



„Gospodin Kojner prolazio je jednom dolinom, kad iznenada primeti da su mu noge u vodi. Tada shvati da je ta dolina zapravo jedan morski rukavac i da nailazi plima. Namah stade i osvrnu se da potraži nekakav čamac i stajao je tako sve dok se nadao čamcu. Kad, međutim, na vidiku ne bi nikakvog čamca, on napusti tu nadu i ponada se da voda više neće rasti. Tek kad mu voda nadođe do brade, on napusti i ovu nadu i zapliva. Uvide da je sam sebi čamac.“


BUDIMO I MI SAMI SEBI ČAMAC...