Srpska narodna nošnja koja nestaje

[Nina]

Narodna nošnja predstavlja deo srpske kulture i istorijskog nasleđa. Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla. Ukrašavanje i raskoš odevnih predmeta, pored uloge raspoznavanja i simbolike, sa sobom je nosilo i različita verovanja i sujeverja.

O narodnoj nošnji u Srbiji pre 19. veka malo se šta može reći. Usled dugotrajne i teške turske okupacije, srednjovekovna nošnja je, po svoj prilici, svedena na veoma prosto i jednostavno odelo. Vreme velikih seoba srpskog naroda imalo je veliki značaj u daljem razvoju narodne nošnje u Srbiji. Velike migracije i novi dodiri sa različitim etničkim grupama uticali u na promenu tadašnje nošnje i istovremeno formirali nove. U skladu sa privredom i životom uopšte, narodna nošnja tokom celog 18. veka imala je obeležje skromne i oskudne odeće, koja će se zadržati i u vreme ustanaka. Stvaranje nove Srbije posle 1815. godine, a naročito konačnim oslobođenjem od turskog feudalizma, stvoreni su povoljniji uslovi za brži napredak Srbije. U tom opštem napretku i narodna nošnja je doživljavala znatne promene, ona je u drugoj polovini veka dostigla vrhunac u lepoti i dekorativnosti. Na početku 20. veka, usled novih društveno-ekonomskih odnosa i razvitka industrije, ona dobija obeležje poluseoske - polugradske nošnje. Tako gubi neke osnovne karakteristike narodnog odela, jer su joj fabrički materijal, kroj i zanatska izrada umnogome oduzeli pečat domaće radinosti kakav je imala u prošlom veku.
Za izradu odevnih predmeta u jednom domaćinstvu gotovo uvek su bile zadužene žene. Njihov posao obuhvatao je radove oko gajenja i obrade tekstilnih sirovina, bojenje, tkanje platnenih i vunenih tkanina, pletenje, krojenje, šivenje, ukrašavanje vezom, čipkom i drugim apliciranim ukrasima. Iskustvo i umeće prenosilo se sa starijih na mlađe, s kolena na koleno, a narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.

Delovi odeće koji se nosili u 19. veku u Srbiji, a danas su uglavnom deo folklornih igara i nastupa su: šajkača, anterija, zubun, tkanica (vrsta pojasa), čakšire, dolama, džemadan, jelek, libada, fistan, šalvare, čarape i opanci.

Danas se narodna nošnja nosi retko i to u pojedinacnim slucajevima.Uglavnom se moze videti u Etnografskim muzejima i kod kulturno umetnickim društvima koja se bave folklorom.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Rakija, opanak, gusle, jelek, šajkača
Deo su srpske tradicije i simbolike. Mogu se naći među suvenirima kao nacionalno obeležje naše zemlje.

 

[Nina]

Jelek

Čuvena narodna pesma kaže: „Jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci.” I zaista, jelek je bio obeležje svih žena pa i muškaraca na prostorima Balkana gde su živeli Srbi, sve do početka 20. veka kada su kostimu ušli u modu. Međutim, Ovaj prsluk koji je danas deo srpske narodne nošnje, zapravo vodi poreklo iz Osmanskog carstva.Reč je nastala od turskog ”yelek” (u prevodu prsluk), a nosili su ga brojni narodi Bliskog istoka, da bi se kasnije raširio Balkanom.

 

[Nina]

Opanci

Kod Srba, opanak je tradicionalna srpska obuća i njen nacionalni simbol. Opanci su takođe narodna nošnja u Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Hercegovini i Crnoj Gori. Ipak, nismo ih ni mi ni naše komšije izmislili. Opanci imaju možda najduže poreklo od svih predmeta jer su nošeni mnogo, mnogo godina pre i to u doba Ilira, prastanovnika balkanskog područja. Oni su naselili Balkan 1300. godina pre nove ere i u raznim spisima se govori o tome da su nosili kožne opanke.

 

[Nina]

Šajkača

Šajkača je nadaleko poznato srpsko nacionalno obeležje. Srbi su pre šajkače i šešira nosili crvene grčke kape – fesove. Fes (grčki: Φέσι), ili tarbuš (طربوش) naziv je za (obično) crveni šešir u obliku valjka. Fes je grčkoga porekla, ali ubrzo je prihvaćen i od Turaka, a nosili su ga i pripadnici drugih vera i etničkih skupina u Osmanlijskom carstvu u 19. veku.

Kako kaže predanje, polovinom 19. veka austrougarska armija želela je nove uniforme. A kapa šajkačabila je deo nje. Nova uniforma se, međutim,
nije dopala vladaru Francu Ferdinandu, pa je urađeno novo rešenje, a postojeće već sašivene uniforme je kupila Srbija u četvrt cene.

Šajka znači galeb na ruskom jeziku, a Mesto Šajkaš, danas u opštini Titel uzima se kao rodno mesto kape šajkače. Šajkača je stara balkanska kapa koju su nosili Srbi iz dela Vojvodine koji se zove Šajkaška. Njen simbol, kao stare, autohtone kape jeste simbol galeba u letu, raširenih krila i to je tzv. “slobodarska kapa”.

Zbog te njene simbolike, kralj Milan Obrenović želeo je da upravo ta kapa zameni fes, koji je nošen u najvećem delu prekosavske Srbije. Vremenom je prihvaćena i kod našeg civilnog stanovništva, pa je nacionalizovana i prešla u svakodnevnu upotrebu pri muškoj narodnoj nošnji.

Ova priča ima svoju vrlo zanimljivu stranu – carsku austrougarsku vojsku, nekoliko desetina godina kasnije, srpska vojska potukla je baš u tim, jeftinim kapama koje nije želeo njihov prestolonaslednik, Franc Ferdinand.

 

[Nina]

Gusle

Iako gusle vode poreklo od praslovenske reči, na kojoj znače “žica”, one su se prvo pojavile u srednjoj Aziji. Srbi, kao jedno od slovenskih plemena stepskog porekla, doveli su ovaj instrument na prostor jugoistočne Evrope. Njeni najsrodniji instrumenti su morinhur i igil.
Ovaj drveni instrument, sreće se i u Siriji, kao i u okolnim balkanskim zemljama: Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Dalmaciji. Kod Lužičkih Srba sreće se nacionalni instrument “husle”. Gusle iz Like i Bosanske Krajine uglavnom imaju dve žice.

U Srbiji su gusle važan deo srpskog identiteta – na njima su stvarana književna dela, nastali veliki epovi; gusle su opevale mnoge srpske slavne junake i velike istorijske događaje.

Na vrhu gusala je često konjska ili jarčeva glava kao simbol stočarstva i nomadskih naroda, dok je gudalo najčešće izrađeno u obliku zmije, kao simbol gorštačke ljutine. Kasnije se na guslama sreću likovi nacionalnih junaka, a nije slučajno što se prave od javora, jer javor kao drvo ima simboliku u srpskoj prethrišćanskoj religiji i označavao je kult predaka.

 

[Nina]

Rakija

Iako se ponosimo našom “šljivom”, “dunjom” ili “kajsijom”, rakija je u Srbiju stigla u 14. i 15. veku, zajedno sa Turcima, a reč rakija vodi poreklo iz arapskog jezika, od reči “al-rak”, što znači znoj.Kod nas, ovo čuveno piće počinje da se proizvodi tek od 19. veka.

Svakako, nije svaka rakija ista.
Srbi su vekovima usavršavali pečenje ovog napitka, pa nije ni čudo što se zbog načina pravljenja i ukusa rakije svugde u svetu prepoznaje baš srpska rakija.

 

[Van_Helsing]

Браво Нина!

 

[Nina]

Šajkaču danas uglavnom viđamo po selima, nose je stariji ljudi, a prodaju se i po vašarima i sajmovima.
Najviše je nošena tokom Prvog srpskog ustanka, a od početka 19 do kraja 20 veka bila je deo srpske uniforme.
Kao što nema krojaca zanatlija koji šiju šajkace i narodne nošnje
Pronašla sam da u Užicu živi i radi osamdesetpetogodišnji (85) Đorđe Jokić, Užičanin koji pravi šajkaču, najpoznatiju srpsku kapu.
Ni sam ne zna koliko ih je do sada napravio, a neke su stigle čak i do Australije.
Od prvog dana kada je seo za mašinu pa sve do danas Đorđe neumorno radi.
A nema ko da nastavi njegov posao jednog dana kada vise ne bude mogao da šije

 

[Nina]

Šajkača je “preživela” i oba Balkanska, i Prvi i Drugi svetski rat i tek nakon 1945. godine
i dolaska socijalističkih vlasti zamenjena je u Jugoslovenskoj armiji tzv. “titovkom”.

 

[Nina]

Cuvena slika srpskog vojnika u proboju Solunskog fronta sa šajkacom na glavi

 

[86bogomoljka]

Elegancija čista.

Pogledajte prilog 1350459

Мени је ово баш моћно на згодном типу. Још када заиграју, земља се тресе
Од наших ми моћније изгледају само козаци. Шта они раде на позорници! Гледаш и не трепћеш.

 

[moonja..]

Мени је ово баш моћно на згодном типу. Још када заиграју, земља се тресе
Од наших ми моћније изгледају само козаци. Шта они раде на позорници! Гледаш и не трепћеш.

Crnogorska je lepša.
Al bez zelenih čakšira, već da budu plave boje.
Najljepša nošnja na svijet...

 

[moonja..]

Ја нећу. Ја ћу кошуљицу и јелек

Mff..a što ti je mila ćeri jelek raskoščan?

 

[86bogomoljka]

Сада озбиљно, ако видите негде сако али лепо везе са златним мотивима, попут ношње, јавите

 

[86bogomoljka]

Mff..a što ti je mila ćeri jelek raskoščan?

Сан је томе крив младост бујна лако вара и осећај жив

 

[limunada]

Ја нећу. Ја ћу кошуљицу и јелек

Ja sam jednom probala babinu bijelu kosulju od beza i jelek,odusevila sam se kako lijepo stoji uz lice.U tome covjek izgleda tri puta ljepse.

 

[Bambi]

Crnogorska je lepša.
Al bez zelenih čakšira, već da budu plave boje.
Najljepša nošnja na svijet...

Da, crnogorska nosnja je mnogo lepa. Muzevna.
I zenska je lepa, elegantna.

 

[Bambi]

Сада озбиљно, ако видите негде сако али лепо везе са златним мотивима, попут ношње, јавите

Odlicna ideja. To bi stvarno mnogo lepo stajalo.
Nesto slicno rade u Austriji. Malo su moderniznovali svoju narodnu nosnju i prilagodili je svakodnevnoj garderobi, pa tako imas ovakve kombinacije, gde je sako iz narodne nosnje, a ostatak je dnevna, obicna garderoba.

 

[Bambi]

Je l‘ imamo neku temu o narodnoj nosnji da ne kvarim ovu temu?
Samo jos ovo i necu vise.

Divne su mi ove stare slike zena u narodnoj nosnji.

 

[limunada]

Meni je najljepša šumadijska narodna nošnja.

 

[limunada]