I
iluzionista
Gost
Kraj
Septembar,
Skupocena nagnuta
Septembar,
Skupocena nagnuta
-
- Popularno:
- da li vase supruge mastaju o trojci sa...
- Kolko kilometara putujete samo zarad...
- Ima li istine u onome da žene maštaju o...
- Neka pogine milion Srba, prolićemo more...
- Da li biste prihvatili ponudu Gane ako...
- Za čime se najviše žali iz vremena...
- Asimilacija Evrope
- Da li bi pristali da Srbijom vladaju...
- Hrvatska drzava nastavlja da progoni...
- Zene i borba za ravnopravnost
"Srpska Ljubavna Poezija"
- Začetnik teme ...je zakon
- Datum pokretanja
I
iluzionista
Gost
Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska
Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska
Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska
Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska
Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
I
iluzionista
Gost
Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.
devojka u krizi
Zainteresovan član
- Poruka
- 176
iluzionista:
Predivno, prekrasno, istinito i definitivno najlepsa ljubavna srpska pesma
Zena s greskom
Iskusan
- Poruka
- 5.712
I opet te budna sanjam,
i opet ponesto zaboravim,
i ponovno bude se
slike tisine bez kraja,
zvukovi tuge bez glasa,
i glasan smijeh bez teskih suza
I opet te budna sanjam,
i opet ponesto zaboravim,
i dok noc spusta tamu,
u nama je svjetlo,
nova vatra radja se iz pepela
I opet te budna sanjam,
i opet ponesto zaboravim,
jer ti si dan, a ja noc,
jer ti si svjetlo, a ja tama,
ti si ljubav, a ja sjena...
I opet te budna sanjam,
I opet ponesto zaboravim...
i opet ponesto zaboravim,
i ponovno bude se
slike tisine bez kraja,
zvukovi tuge bez glasa,
i glasan smijeh bez teskih suza
I opet te budna sanjam,
i opet ponesto zaboravim,
i dok noc spusta tamu,
u nama je svjetlo,
nova vatra radja se iz pepela
I opet te budna sanjam,
i opet ponesto zaboravim,
jer ti si dan, a ja noc,
jer ti si svjetlo, a ja tama,
ti si ljubav, a ja sjena...
I opet te budna sanjam,
I opet ponesto zaboravim...
Nesi
Domaćin
- Poruka
- 3.767
Gordana Todorovic
"DODJI DA POKUSAMO.
Ja znam da cu opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe
na cetvrtom spratu.
Gledacu velikim ocima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije,
mozda,
i sa nesto malo sazaljenja:
sta rade ovi ljudi.
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
sto je u jorgovanu nije ni malo vazno.
ZA SANJANJE NISU POSTELJE POTREBNE.
Pitanje je sasvim drukcije postavljeno:
da li cemo zatreperiti zajedno
kao dve zice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drzi u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban covek da bih mogla sebe da
lazem.
Isuvise volim samocu, a da bih mogla ostati
sama.
Isuvise mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
LUTALA SAM VEC DOVOLJNO.
LUTACU JOS DOVOLJNO na svom putu izmedju dva
drveta,
na svom putu od kolevke do mrtvackog sanduka,
od jednog lezista do drugog.
Pa zasto onda ne bi dosao ti,
IAKO ZNAM DA NE POSTOJIS?
Bio bi mi kao voda.
Nista ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bolkal vode sto za svakim obedom popijem
sasvim sama,
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan covek,
samo da te nadjem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo RASEKLI MENE NA
DVE POLOVINE
I SAD TRAZIM ONU DRUGU.
Nadam se da si to ti,
iako znam da ne postojis.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tacno odredjen
i svaka godina ima svojih dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tacnoj
tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadrzajem.
Dodji.
Da pokusamo.
Mozda se sa tobom necu osecati kao iver u
tudjem oku,
kao tuzna, nespokojna avet medju mirnim
mrtvacima.
Stajacu.
Gledacu na zalost i opet i izdaleka.
KO ZNA,
MOZDA SMO JEDNO DRUGOM TECNOST, KOJA ISPUNJAVA
VRC DO VRHA.
DA LI DA TE BLAGOSLOVIM,
DA LI DA TE PROKLINJEM, STO NE POSTOJIS?"
"DODJI DA POKUSAMO.
Ja znam da cu opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe
na cetvrtom spratu.
Gledacu velikim ocima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije,
mozda,
i sa nesto malo sazaljenja:
sta rade ovi ljudi.
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
sto je u jorgovanu nije ni malo vazno.
ZA SANJANJE NISU POSTELJE POTREBNE.
Pitanje je sasvim drukcije postavljeno:
da li cemo zatreperiti zajedno
kao dve zice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drzi u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban covek da bih mogla sebe da
lazem.
Isuvise volim samocu, a da bih mogla ostati
sama.
Isuvise mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
LUTALA SAM VEC DOVOLJNO.
LUTACU JOS DOVOLJNO na svom putu izmedju dva
drveta,
na svom putu od kolevke do mrtvackog sanduka,
od jednog lezista do drugog.
Pa zasto onda ne bi dosao ti,
IAKO ZNAM DA NE POSTOJIS?
Bio bi mi kao voda.
Nista ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bolkal vode sto za svakim obedom popijem
sasvim sama,
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan covek,
samo da te nadjem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo RASEKLI MENE NA
DVE POLOVINE
I SAD TRAZIM ONU DRUGU.
Nadam se da si to ti,
iako znam da ne postojis.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tacno odredjen
i svaka godina ima svojih dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tacnoj
tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadrzajem.
Dodji.
Da pokusamo.
Mozda se sa tobom necu osecati kao iver u
tudjem oku,
kao tuzna, nespokojna avet medju mirnim
mrtvacima.
Stajacu.
Gledacu na zalost i opet i izdaleka.
KO ZNA,
MOZDA SMO JEDNO DRUGOM TECNOST, KOJA ISPUNJAVA
VRC DO VRHA.
DA LI DA TE BLAGOSLOVIM,
DA LI DA TE PROKLINJEM, STO NE POSTOJIS?"
Samo da se uz tebe budim,
meni na svetu ne treba vise.
Da svaku tvoju menu slutim
da zrak u tvojoj blizini disem.
Samo da tiho uz tebe cutim
prisutan kao svetlost bez glasa.
Ida ti oci ocima cutim
Kao da cu te izgubiti
Sad,
ovoga casa.
ENES KISEVIC
meni na svetu ne treba vise.
Da svaku tvoju menu slutim
da zrak u tvojoj blizini disem.
Samo da tiho uz tebe cutim
prisutan kao svetlost bez glasa.
Ida ti oci ocima cutim
Kao da cu te izgubiti
Sad,
ovoga casa.
ENES KISEVIC
I
iluzionista
Gost
devojka u krizi:
Jedna od najlepsih.
I
iluzionista
Gost
iluzionista:
Nesi
Domaćin
- Poruka
- 3.767
Jovan Ducic
Mirna kao mramor, hladna kao sena,
Ti si bledo tiho devojce sto sneva.
Pusti pesma drugih neka bude zena,
Koja po necistim ulicama peva.
Ja ne mecem na te djindjuve sa trakom,
Nego zute ruze u te kose duge:
Budi odvec lepa da se svidjas svakom,
Odvec gorda da bi zivela za druge.
Budi odvec tuzna sa sopstvenih jada,
Da bi isla ikad da tesis ko strada,
A cedna, da vodis gomile sto nagle.
I stoj ravnodusna, dok oko tvog tela,
Mesto kitnjastog i raskosnog odela,
Lebdi samo pramen tajanstvene magle."
Mirna kao mramor, hladna kao sena,
Ti si bledo tiho devojce sto sneva.
Pusti pesma drugih neka bude zena,
Koja po necistim ulicama peva.
Ja ne mecem na te djindjuve sa trakom,
Nego zute ruze u te kose duge:
Budi odvec lepa da se svidjas svakom,
Odvec gorda da bi zivela za druge.
Budi odvec tuzna sa sopstvenih jada,
Da bi isla ikad da tesis ko strada,
A cedna, da vodis gomile sto nagle.
I stoj ravnodusna, dok oko tvog tela,
Mesto kitnjastog i raskosnog odela,
Lebdi samo pramen tajanstvene magle."
limunada
Buduća legenda
- Poruka
- 38.226
...Ni ja nisam ziveo bez ljubavi
Imao sam mnoge dragane,
Tek ja ih nisam birao,
nego kako je koju slucaj doneo.
Kad ih se sada,jedne po jedne,redom secam,
i sam se cudim kakvih sve ima.
Mnoge su mi dugo pisale i nadale se,
ali su se konacno sve poudale,
videci bezizglednost moga zivota.
Samo jedna me je odmah ostavila,
jer je uvidela
da u ljubavi sve uzimam,
a sto manje dajem... 8)
Imao sam mnoge dragane,
Tek ja ih nisam birao,
nego kako je koju slucaj doneo.
Kad ih se sada,jedne po jedne,redom secam,
i sam se cudim kakvih sve ima.
Mnoge su mi dugo pisale i nadale se,
ali su se konacno sve poudale,
videci bezizglednost moga zivota.
Samo jedna me je odmah ostavila,
jer je uvidela
da u ljubavi sve uzimam,
a sto manje dajem... 8)
- Poruka
- 388.420
Po rastanku
Reci mi sad kad vec prošlo sve je:
casi bolni i dani dragi lepi,
kad novi bol se starom bolu smeje
od reci tvojih kad duša ne strepi
Reci,dal te je moja tuga bolela
nakad kad sam te mnogo,mnogo volela.
Reci mi sad kad vec me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreca
i kada se dana koji nekad beše
duša ti samo kad me vidiš seca,
Reci, dal te je moja radost bolela
jednom kad nisam više tebe volela.
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,nekada pre
pa si mi tada reci mogao
beskrajno mnogo,o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji
a ti si srcu mome prvi koji beše drag,
pa iza svega što si mi rekao
katkad surovo katkad meko
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše
vec manje volim a znam više nego pre
vec sad mi ne bi reci mogao
onako dosta,onako mnogo
sa rec i dve
I kad bi danas prišao meni
i hteo reci davno receno,buditi draž
u srcu mome šaptao bi neko
da sve što si mi ikada reko bila je laž.
Reci mi sad kad vec prošlo sve je:
casi bolni i dani dragi lepi,
kad novi bol se starom bolu smeje
od reci tvojih kad duša ne strepi
Reci,dal te je moja tuga bolela
nakad kad sam te mnogo,mnogo volela.
Reci mi sad kad vec me ne voliš više:
kad ti se prošloj ruga nova sreca
i kada se dana koji nekad beše
duša ti samo kad me vidiš seca,
Reci, dal te je moja radost bolela
jednom kad nisam više tebe volela.
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,nekada pre
pa si mi tada reci mogao
beskrajno mnogo,o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji
a ti si srcu mome prvi koji beše drag,
pa iza svega što si mi rekao
katkad surovo katkad meko
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše
vec manje volim a znam više nego pre
vec sad mi ne bi reci mogao
onako dosta,onako mnogo
sa rec i dve
I kad bi danas prišao meni
i hteo reci davno receno,buditi draž
u srcu mome šaptao bi neko
da sve što si mi ikada reko bila je laž.
Snezna_kraljica
Domaćin
- Poruka
- 3.730
Da, da… Sve je to lepo… Ali je tema “SRPSKA ljubavna poezija”…kojote:
Я вас любил: любовь еще, быть может,
В душе моей угасла не совсем;
Но пусть она вас больше не тревожит;
Я не хочу печалить вас ничем.
Я вас любил безмолвно, безнадежно,
То робостью, то ревностью томим;
Я вас любил так искренно, так нежно,
Как дай вам бог любимой быть другим.
1928.
Пушкин.
...O, sta je to sto mene veze sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemoc izdise i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela?
I sav zanesen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Ko da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,
Posrcem, klecam, dokle me privlache,
K'o provalija tamna i duboka,
I dok se strasnim prelivima mrache,
Tvoja dva crna neumitna oka...
Milan Rakic
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemoc izdise i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela?
I sav zanesen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Ko da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,
Posrcem, klecam, dokle me privlache,
K'o provalija tamna i duboka,
I dok se strasnim prelivima mrache,
Tvoja dva crna neumitna oka...
Milan Rakic
Upi se u mene zagrljajem jednim,
K'o groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim zednim.
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
Stopi se u meni strascu tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom
I da dusha moja najzad bude sita...
Rakic
K'o groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim zednim.
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
Stopi se u meni strascu tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom
I da dusha moja najzad bude sita...
Rakic
Goscica
Domaćin
- Poruka
- 4.534
Po rastanku
I
Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš, seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.
I
Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dani koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš, seća -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
II
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.
Sreća
Ne merim vise vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da mi je čeznja moja od njegove jača
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao sto će zivota vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je stao kraj mene pun divljenja...
Desanka M.
Ne merim vise vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da mi je čeznja moja od njegove jača
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao sto će zivota vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je stao kraj mene pun divljenja...
Desanka M.
odusevljena sam sto se i Puskinova poezija u originalu nasla ovdje
I
iluzionista
Gost
Pola srce, pola kamen-
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.
Ti si kamen naucila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.
Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Vecnoj zori, vecnom maju,
Vecnoj radosti.
Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto medj zvezdama
Nasoj ljubavi.
Jos se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Sto cu ljubit tebe samo
Cele vecnosti.
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.
Ti si kamen naucila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.
Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Vecnoj zori, vecnom maju,
Vecnoj radosti.
Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto medj zvezdama
Nasoj ljubavi.
Jos se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Sto cu ljubit tebe samo
Cele vecnosti.
lara#1
Primećen član
- Poruka
- 607
Milan Rakic
KAO BAJKA
Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;
I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;
Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...
Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini
Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,
Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...
KAO BAJKA
Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;
I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;
Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...
Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini
Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,
Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...
I
iluzionista
Gost
Oči
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,
Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.
Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.
Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.
Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,
Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.
Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.
Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.
Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.
dollyy
Zainteresovan član
- Poruka
- 334
"Vera Pavladoljska" je jedna od neprevazidjenih, mada stvarno ima jos prelijepih pjesmica! Evo i tri meni najdraze od Vaska Pope:
“Pre igre”
Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja
Zažmuri se na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra
POSLE IGRE
Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema
Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema
Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca
Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema
Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…
Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo
3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I žar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja
7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš neceš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
8
I ti hoceš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš
9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a voštani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze
11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnuću zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje
“Pre igre”
Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja
Zažmuri se na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra
POSLE IGRE
Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema
Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema
Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca
Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema
Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…
Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo
3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I žar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja
7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš neceš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
8
I ti hoceš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš
9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a voštani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze
11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnuću zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje