Средства USAID за девет цивилних и приватних организација

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.177
УСАИД финансира и ЦеСИД и Соњу Лихт и Фондацију Ана и Владе Дивац

10.06.2015. ФАКТИ

ДЕВЕТ ОРГАНИЗАЦИЈА „ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА И ПРИВАТНОГ СЕКТОРА” БЕСПОВРАТНО ДОБИЈА 2,7 МИЛИОНА $

kirb_svod_1.jpg

АМЕРИЧКИ амбасадор Мајкл Кирби и директорка мисије УСАИД-а у Србији Аза Ел-Абд уручили су данас на пријему у резиденцији амбасадора признање представницима девет организација цивилног и приватног сектора којима су додељена директна бесповратна средства Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у вредности од око 2,7 милиона долара.


Девет нових партнерских организација са којима је озваничена сарадња су:


Конзорцијум Српске асоцијације менаџера и DNA Communications,
Женски едукациони центар,
Београдски фонд за политичку изузетност,
Центар за слободне изборе и демократију,
Национална коалиција за децентрализацију,
Центар за истраживање, транспарентност и одговорност,
Фондација Ана и Владе Дивац,
Смарт Колектив и
Траг фондација.


Према информацијама УСАИД-а, укупна вредност нових активности које ће се реализовати у оквиру ових партнерстава је око 3,7 милиона долара, од чега је УСАИД обезбедио 2,7 милиона долара, док су партнерске организације обезбедиле скоро 987.000 долара за постизање заједничких пројектних циљева.


„Прошле године смо обележили три оваква партнерства, а за само годину дана смо утростручили овај број”, рекао је Кирби на пријему напомињући да је важно што сада грађани Србије и њихове организације преузимају спровођење програма.

„Овим партнерским односом, локалне организације које су на извору проблема и могућих решења добијају знатно већу одговорност. Тиме средства УСАИД-а воде остварењу још бољих и далекосежнијих циљева”, навео је амбасадор.

Он је честитао и Канцеларији Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом на пројектима које је радила са УСАИД-ом подсећајући да се и премијер Србије Александар Вучић недавно срео са представницима невладиних организација.


Вероватно су неки у Србији били изненађени тиме. Надам се да ће то постати пракса да се виши владини функционери редовно састају са представницима цивилног друштва, и да се нико тиме не изненађује. Цивилно друштво игра важну улогу у изградњи друштва које желите да постанете уласком у ЕУ”, закључио је амбасадор.

Од 2013. године, УСАИД у Србији је обезбедио директна бесповратна средства у износу од девет милиона долара за 18 државних институција, организација цивилног друштва и приватних фирми.

Међу пројектима који се финансирају поменутим средствима су двогодишњи пројекат Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) „Јачање одговорности изабраних представника грађана у Србији”, који има за циљ да грађане широм Србије доведе у директан контакт са њиховим избраним представницима на локалном и националном нивоу и створи прилику да дискутују о питањима од јавног значаја.

Ту је затим и двогодишњи пројекат „Ствар избора”, који спроводи Национална коалиција за децентрализацију (НКД), локална мрежа од 16 организација цивилног друштва са седиштем на југу Србије, а који подржава већу укљученост јавности у демократске и изборне процесе.

Иницијатива „Отворени парламент”, двогодишњи пројекат који спроводи Центар за истраживање транспарентности и одговорности (ЦРТА) има за циљ успостављање и јачање веза између Скупштине Србије, грађана и организација цивилног друштва.

Траг Фондација спроводи двогодишњи пројекат Филантропија
за локалне заједнице чији је циљ унапређење учешћа грађана у локалним заједницама и промоција локалне филантропије широм Србије.

Пројекат „Шанса за нови почетак” односи се на потребу Србије да изврши реструктурирање и приватизацију бројних државних предузећа како би подстакла своју привреду и испунила захтеве за придружење ЕУ,

а пројекат „Ка одрживијем и иновативнијем цивилном друштву у Србији” спроводиСмарт Колектив, са циљем да унапреди капацитет организација цивилног друштва за партнерства са организацијама из других сектора.

Женски едукациони центар (ЖЕЦ) је двогодишњи пројекат јавно приватног партнерства на унапређењу вештина радне снаге који се реализује у сарадњи са Инсерт, доо., Еверест, доо., и општином Рума. Центар обезбеђује стручну обуку за жене како би унапредиле вештине и одговориле на потребе привреде и послодаваца Сремског округа.

Академија женског лидерства, двогодишњи пројекат који реализује Београдски фонд за политичку изузетност, подржава жене лидере у напорима да повећају учешће жена у локалним самоуправама и у промовисању питања родне равноправности.

И на крају, „Дивац омладински фондови 2.0” је двогодишњи пројекат у партнерству са Фондацијом Ана и Владе Дивац намењен оснаживању младих за заступање у области мобилизације локалних ресурса као и учешћа младих у изради политика на локалном нивоу.


(Танјуг)

*****************************
 
Poslednja izmena od moderatora:
А ко плаћа тзв Жене у црном?


http://www.pravda.rs/2015/05/28/evo...rko-zene-u-crnom-b92-cesid-pescanik-e-novine/
Објављено: 28. мај 2015, 08:57

Траг новца

Али не исцрпљује се објашњење нашег случаја само овим могућностима; како објаснити, на пример, ону очигледну узрочно-последичну везу између захтева ФХП-а и одговора Министарства одбране поводом књиге о Сребреници, или пак давање на бесплатно коришћење државне, народне имовине особи која ту исту државу и народ денунцира због (наводног) геноцида?
Новинари истраживачи у Сједињеним Америчким Државама и осталом развијеном западном свету имају једно златно правило: Follow the money. Прати ток новца. Испратимо ли ток новца којим се финансирају ове заступнице људских права и ексклузивне српске одговорности за злочине, долазимо до поприлично једноставног објашњења њихове моћи и недодирљивости пред којима салутирају и министар одбране и начелник Генералштаба онога што је преостало од српске војске. Свима су им, наиме, финансијери углавном исти, и углавном проистекли из безбедносно-политичких структура Сједињених Америчких Држава, што нас иначе баш чуди.
Фонд браће Рокфелер, на пример, поред осталих у Србији, финансира и Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Жене у црном, Центар за евроатлантске студије… ФХП је, тако, 5. јуна 2013. добио 17.000 долара, 18. октобра 2011. 180.000 долара, 18. јуна 2009. 75.000 долара, Центар за евроатлантске студије Јелене Милић 2. августа 2012. 45.000 долара и још 30.000 11. априла 2011, Хелсиншки комитет Соње Бисерко 75.000 долара 13. фебруара 2008, „Женама у црном“ је кроз Реконструкција женски фонд, чије су оснивачице, плаћено 30.000 долара 19. јула 2010, и пре тога 80.000 долара 9. марта 2006, а на листи плаћеника Фонда браће Рокфелер су и Независно удружење новинара Војводине, Иницијатива младих за људска права, Центар за регионализам, Београдски фонд за политичку изузетност…

Иако није потребно посебно доказивати везу Рокфелера са вашингтонским естаблишментом, па и оним безбедносним, напоменимо да се међу руководиоцима овог фонда налази и Николас Бернс, некадашњи амерички амбасадор у НАТО, званичник Националног савета за безбедност задужен за Русију, Украјину и Евроазију, трећерангирани у Стејт департменту између 2005. и 2008…

Институт за мир Сједињених Држава (United States Institute of Peace – USIP) федерална институција коју је основао амерички Конгрес 1984. са циљем да „служи народу и влади (САД)“ и у чијем борду директора седе и амерички државни секретар и секретар за одбрану, финансирао је Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко са 34.550 долара у фискалној години 2006. и 45.000 долара 2004, Фонд за хуманитарно право исте фискалне године са 40.000 долара, а финансирали су и Цесид, Б92…
Указали смо раније на везу USAID-а са америчким безбедносним структурама; укратко, USAID делује, стоји у његовим оснивачким актима, „на основу спољнополитичких смерница председника САД, државног секретара и Националног савета за безбедност“ у којем пак седе и директор ЦИА, и директор Националне обавештајне заједнице, и амерички секретар за одбрану, и начелник Генералштаба америчке војске


Осим што директно даје паре Фонду за хуманитарно право који заузврат даје инструкције српском министру одбране и начелнику Генералштаба који заузврат те инструкције испуњавају, USAID заједно са „Чарлс Стјуарт Мот“ фондацијом (и немачким Маршал фондом, такође из САД) учествује у формирању Балканског фонда за демократију (Иван Вејвода је био његов извршни директор) који финансира и Хелсиншки одбор за људска права и Центар за евроатлантске студије, док се споменути партнер USAID-а, „Чарлс Стјуарт Мот“ фондација, појављује као финансијер и Фонда за хуманитарно право и Жена у црном (50.000 долара, Годишњи извештај фондације за 2011. годину). „Жене у црном“ финансира и амбасада САД у Београду (пројекат: 2013/2014. Родна перспектива људске безбедности, у партнерству са Аутономним женским центром и АСТРА) а иста амбасада истовремено финансира и Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелене Милић – на пример, пројекат „Одговори на локалне, регионалне и глобалне безбедносне претње“ – и то у сарадњи са Балканским фондом за демократију, који пак заједно са НАТО одељењем за јавну дипломатију финансира ЦЕАС-ов пројекат „НАТО, Србија и Западни Балкан – Конференција о новом НАТО стратешком концепту“…

И зато ваљда и не треба да нас чуди што антиратне активисткиње и пацифисткиње из „Жена у црном“ наступају заједно са НАТО плаћеницом Јеленом Милић из ЦЕАС-а, рецимо, 4. октобра прошле године у „саопштењу Центра за евроатлантске студије и ¸Жена у црном‘“ под насловом „Заглушујућа тишина која пара уши“, или у заједничком протестном „Саопштењу поводом именовања Доминика Строс-Кана за економског саветника владе Србије“, или у саопштењу од 4. марта ове године „Соња Бисерко није сама“ поводом њеног сведочења против Србије, а у корист Хрватске…

Међу финансијерима ЦЕАС-а је и Национална задужбина за демократију (НЕД) – 38.000 долара 2013, 36.000 долара 2012… која пак финансира и Фонд за хуманитарно право (47.000 долара 2013, 45.000 2012.) али и „Пешчаник“, Е-новине, Јуком, Иницијативу младих за људска права (114.000 долара у 2012. години) Независно друштво новинара Војводине (скоро 100.000 долара само 2012.)… При чему треба имати у виду да се НЕД готово у потпуности финансира из буџета САД (буџетска линија Стејт департмента намењена USAID-у) и да се финансирање пројеката у иностранству обавља уз консултације са Стејт департментом; у његовом борду су и Елиот Абрамс, заменик националног саветника за безбедност у администрацији Џорџа Буша Млађег, Мишел Дан која је радила – не наводи се прецизна функција – у Бироу за обавештајне послове и информације (The Bureau of Intelligence and Resesarch, INR) „чија је примарна мисија“ – стоји на његовом званичном сајту – „да прикупља обавештајне податке од користи за дипломатију САД“, Бери Џексон који је био асистент председника САД за стратешке иницијативе и спољне послове, Стивен Шестанович, некадашњи старији директор за развој политике у Националном савету за безбедност, Вин Вебер из Саветодавног комитета америчког секретара за одбрану…
 
Poslednja izmena:
Држава за НВО годишње издваја колико и за науку


Највише новца из буџета добили су Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић и Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић
У последњих десет година из буџета Републике Србије издвојене су десетине милијарди динара за финансирање невладиних организација, а 2014. године је за невладине организације издвојено скоро исто колико и за развој науке и технологије у Србији. Највећи део средстава опредељених за НВО одлази на организације која се баве спортом, младима и хуманитарним активностима, али се највише пажње у јавним расправама посвећује организацијама које имају снажну подршку из водећих западних земаља.


Са њима се срећу светски лидери који долазе у Београд – од Клинтонове до хашког тужиоца Брамерца – а и премијер Вучић гледа да изглади односе са њима чим западни амбасадори у Београду истакну да су забринути због односа власти према невладином сектору. Те невладине организације су често биле прозиване због страних донација, али није јасно да ли ће та осуда у јавности бити мања ако се зна да су протеклих година знатна средства почеле да добијају из буџета Србије. Међу буџетским корисницима, према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт алијанса.
За разлику од Хелсиншког одбора за људска права, Фонду за хуманитарно право Наташе Кандић је 2006. године са рачуна различитих буџетских корисника уплаћено 10 милиона динара.

Годину дана касније, исту суму из буџета добио је Центар за културну деконтаминацију, чија је директорка Борка Павићевић. Овој установи, која се бави организацијом позоришних представа, трибина, изложби и концерата, 2005. године из буџета града Београда исплаћено је 4,3 милиона динара за набавку телескопских машина. Иначе, према подацима Агенције за привредне регистре, Центар за културну деконтаминацију је у периоду од 2010. до 2013. године знатно профитирао. Пре две године приход ове организације био је 16 милиона динара, годину дана раније 17 милиона, а 2010. године је износио 14,9 милиона динара. Ипак, Борка Павићевић, директорка овог центра, неколико пута је наглашавала да је свесна да не дели ставове већине грађана Србије. Али зато врло радо са њима дели финансијска средства.

Центар за културну деконтаминацију је 2013. године, према подацима Агенције за привредне регистре, имао шест запослених.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Drzava-za-NVO-godisnje-izdvaja-koliko-i-za-nauku.sr.html

Šta je bre ovo , pre su bar dobijale pare od Soroša i CIA , a sada ih Vučić plaća našim novcem iz budžeta , sad bi Kanda i Borka mogle ubuduće da tuže onoga ko ih nazove stranim agentima i plaćenicma , pošto izgleda da sada rade za našu državu i od nje se finansiraju . :think:
 
Poslednja izmena:
2005. године из буџета града Београда исплаћено је 4,3 милиона динара за набавку телескопских машина

Немам примедби. Само се надам да су купили домаће телескопске машине.
 
Није ми јасно дал се хвалиш ил се жалиш?
Samo konstatujem , hvalio bih se kada bi meni išao deo tih para , al ovako mrka kapa ... a i za žaljenje nama mnogo razloga pošto nema razlike dal će Borka da potroši pare na krem-šnite kanapee ili Zoran Babić i Djuka na bespiltonu jagnjetinu kod Ere u motelu .
 
Samo konstatujem , hvalio bih se kada bi meni išao deo tih para , al ovako mrka kapa ... a i za žaljenje nama mnogo razloga pošto nema razlike dal će Borka da potroši pare na krem-šnite kanapee ili Zoran Babić i Djuka na bespiltonu jagnjetinu kod Ere u motelu .

Ma polako. Vec 2017 ziveces bolje.Ako ne bude promene.
 
Poslednja izmena:
Ако неко мисли да су они са Запада толико блесави да плаћају наше издајнике љуто се вара...
Ваљда је сада јасније и оно око страних инвестиција..

[
QUOTE=eremita;30492120]УСАИД финансира и ЦеСИД и Соњу Лихт и Фондацију Ана и Владе Дивац

10.06.2015. ФАКТИ

ДЕВЕТ ОРГАНИЗАЦИЈА „ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА И ПРИВАТНОГ СЕКТОРА” БЕСПОВРАТНО ДОБИЈА 2,7 МИЛИОНА $

kirb_svod_1.jpg

АМЕРИЧКИ амбасадор Мајкл Кирби и директорка мисије УСАИД-а у Србији Аза Ел-Абд уручили су данас на пријему у резиденцији амбасадора признање представницима девет организација цивилног и приватног сектора којима су додељена директна бесповратна средства Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у вредности од око 2,7 милиона долара.


Девет нових партнерских организација са којима је озваничена сарадња су:


Конзорцијум Српске асоцијације менаџера и DNA Communications,
Женски едукациони центар,
Београдски фонд за политичку изузетност,
Центар за слободне изборе и демократију,
Национална коалиција за децентрализацију,
Центар за истраживање, транспарентност и одговорност,
Фондација Ана и Владе Дивац,
Смарт Колектив и
Траг фондација.


Према информацијама УСАИД-а, укупна вредност нових активности које ће се реализовати у оквиру ових партнерстава је око 3,7 милиона долара, од чега је УСАИД обезбедио 2,7 милиона долара, док су партнерске организације обезбедиле скоро 987.000 долара за постизање заједничких пројектних циљева.


„Прошле године смо обележили три оваква партнерства, а за само годину дана смо утростручили овај број”, рекао је Кирби на пријему напомињући да је важно што сада грађани Србије и њихове организације преузимају спровођење програма.

„Овим партнерским односом, локалне организације које су на извору проблема и могућих решења добијају знатно већу одговорност. Тиме средства УСАИД-а воде остварењу још бољих и далекосежнијих циљева”, навео је амбасадор.

Он је честитао и Канцеларији Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом на пројектима које је радила са УСАИД-ом подсећајући да се и премијер Србије Александар Вучић недавно срео са представницима невладиних организација.


Вероватно су неки у Србији били изненађени тиме. Надам се да ће то постати пракса да се виши владини функционери редовно састају са представницима цивилног друштва, и да се нико тиме не изненађује. Цивилно друштво игра важну улогу у изградњи друштва које желите да постанете уласком у ЕУ”, закључио је амбасадор.

Од 2013. године, УСАИД у Србији је обезбедио директна бесповратна средства у износу од девет милиона долара за 18 државних институција, организација цивилног друштва и приватних фирми.

Међу пројектима који се финансирају поменутим средствима су двогодишњи пројекат Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) „Јачање одговорности изабраних представника грађана у Србији”, који има за циљ да грађане широм Србије доведе у директан контакт са њиховим избраним представницима на локалном и националном нивоу и створи прилику да дискутују о питањима од јавног значаја.

Ту је затим и двогодишњи пројекат „Ствар избора”, који спроводи Национална коалиција за децентрализацију (НКД), локална мрежа од 16 организација цивилног друштва са седиштем на југу Србије, а који подржава већу укљученост јавности у демократске и изборне процесе.

Иницијатива „Отворени парламент”, двогодишњи пројекат који спроводи Центар за истраживање транспарентности и одговорности (ЦРТА) има за циљ успостављање и јачање веза између Скупштине Србије, грађана и организација цивилног друштва.

Траг Фондација спроводи двогодишњи пројекат Филантропија
за локалне заједнице чији је циљ унапређење учешћа грађана у локалним заједницама и промоција локалне филантропије широм Србије.

Пројекат „Шанса за нови почетак” односи се на потребу Србије да изврши реструктурирање и приватизацију бројних државних предузећа како би подстакла своју привреду и испунила захтеве за придружење ЕУ,

а пројекат „Ка одрживијем и иновативнијем цивилном друштву у Србији” спроводиСмарт Колектив, са циљем да унапреди капацитет организација цивилног друштва за партнерства са организацијама из других сектора.

Женски едукациони центар (ЖЕЦ) је двогодишњи пројекат јавно приватног партнерства на унапређењу вештина радне снаге који се реализује у сарадњи са Инсерт, доо., Еверест, доо., и општином Рума. Центар обезбеђује стручну обуку за жене како би унапредиле вештине и одговориле на потребе привреде и послодаваца Сремског округа.

Академија женског лидерства, двогодишњи пројекат који реализује Београдски фонд за политичку изузетност, подржава жене лидере у напорима да повећају учешће жена у локалним самоуправама и у промовисању питања родне равноправности.

И на крају, „Дивац омладински фондови 2.0” је двогодишњи пројекат у партнерству са Фондацијом Ана и Владе Дивац намењен оснаживању младих за заступање у области мобилизације локалних ресурса као и учешћа младих у изради политика на локалном нивоу.


(Танјуг)

*****************************
Ето, "црно-на-бело" шта нам се и зашто нам се догађају ужасне ствари..... СВЕ ЈЕ ПЛАЋЕНО..... СВЕ ЈЕ ОРГАНИЗОВАНО И ИСПЛАНИРАНО..... А ПРОДАНЕ ДУШЕ СПРОВОДЕ У ДЕЛО..........[/QUOTE]


Шта је вама бреееееее....... ПА ПЛАЋАЈУ ИХ И СТРАНЦИ И ДОМАЋИ ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ..... свашта.........па је л' су пре неки дан Кирби и УСАИД
"уручили" тј. ЈАВНО КОРУМПИРАЛИ ТАЈ НВО ШЉАМ:
 
Шта је вама бреееееее....... ПА ПЛАЋАЈУ ИХ И СТРАНЦИ И ДОМАЋИ ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ..... свашта.........па је л' су пре неки дан Кирби и УСАИД
"уручили" тј. ЈАВНО КОРУМПИРАЛИ ТАЈ НВО ШЉАМ:

То су приче за наивне, исто као и приче о помоћи и инвестицијама са Запада, све њихову "помоћ" и све инвестиције смо уствари ми дебело платили, зато и живимо горе него у доба санкција и ратова.
 
Држава за НВО годишње издваја колико и за науку


Највише новца из буџета добили су Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић и Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић
У последњих десет година из буџета Републике Србије издвојене су десетине милијарди динара за финансирање невладиних организација, а 2014. године је за невладине организације издвојено скоро исто колико и за развој науке и технологије у Србији. Највећи део средстава опредељених за НВО одлази на организације која се баве спортом, младима и хуманитарним активностима, али се највише пажње у јавним расправама посвећује организацијама које имају снажну подршку из водећих западних земаља.


Са њима се срећу светски лидери који долазе у Београд – од Клинтонове до хашког тужиоца Брамерца – а и премијер Вучић гледа да изглади односе са њима чим западни амбасадори у Београду истакну да су забринути због односа власти према невладином сектору. Те невладине организације су често биле прозиване због страних донација, али није јасно да ли ће та осуда у јавности бити мања ако се зна да су протеклих година знатна средства почеле да добијају из буџета Србије. Међу буџетским корисницима, према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт алијанса.
За разлику од Хелсиншког одбора за људска права, Фонду за хуманитарно право Наташе Кандић је 2006. године са рачуна различитих буџетских корисника уплаћено 10 милиона динара.

Годину дана касније, исту суму из буџета добио је Центар за културну деконтаминацију, чија је директорка Борка Павићевић. Овој установи, која се бави организацијом позоришних представа, трибина, изложби и концерата, 2005. године из буџета града Београда исплаћено је 4,3 милиона динара за набавку телескопских машина. Иначе, према подацима Агенције за привредне регистре, Центар за културну деконтаминацију је у периоду од 2010. до 2013. године знатно профитирао. Пре две године приход ове организације био је 16 милиона динара, годину дана раније 17 милиона, а 2010. године је износио 14,9 милиона динара. Ипак, Борка Павићевић, директорка овог центра, неколико пута је наглашавала да је свесна да не дели ставове већине грађана Србије. Али зато врло радо са њима дели финансијска средства.

Центар за културну деконтаминацију је 2013. године, према подацима Агенције за привредне регистре, имао шест запослених.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Drzava-za-NVO-godisnje-izdvaja-koliko-i-za-nauku.sr.html

Šta je bre ovo , pre su bar dobijale pare od Soroša i CIA , a sada ih Vučić plaća našim novcem iz budžeta , sad bi Kanda i Borka mogle ubuduće da tuže onoga ko ih nazove stranim agentima i plaćenicma , pošto izgleda da sada rade za našu državu i od nje se finansiraju . :think:

Pa isto je to. Soros, Vucic, Tadic. Malene su razlike medju njima. jedini je Soros bogatiji. A razllike izmedju Vucica i tadica su minorene. Vucic je izdajnik parekselans a Tadic je direktno politicki ustasa, to jes zlikovac.Taj bi nam decu klao kad bi mogo.
 

Back
Top