СРЕЋАН МЛАДИ БОЖИЋ - ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА

[duca03]

 

[Nott]

Једна седа глава ми синоћ рече :
” Слави ћери моја, због среће,
здравља и нашег православља.
Нека знаде ко год није, да си
СРПЧЕ из СРБИЈЕ .
Слави данас, да се знаде да за
СРПСТВО има наде.
Нек'се чује песма, граја
нек' нас вера вечно спаја ” ...

 

[Nott]

OBIČAJI OPSTAJU U NARODU !

Mali ili Mladi Božić, stariji je od Srpske Nove godine ...

Proslava Malog/Mladog Božića iliti Srpske Nove Godine,
u narodu ima dugu tradiciju i praćena je živopisnim običajima, punim simbolike.

Ovaj narodni praznik, koji se obeležava danas, sedam dana
nakon Božića, ima još dužu tradiciju, nego doček pravoslavne Nove godine.
Neki starinski običaji, vezani za njegovu proslavu, opstaju
još u selima oko Banjaluke.

Za trpezom, na koju se iznosi glava i plećka božićne počenice,
ostavljeni specijalno za ovu priliku, počasni gost je položajnik, najčešće dete
ili mladić, koji je na Božić prvi ušao u kuću domaćina.
Na Mali Božić, položajnik dobija poklone.
Nekada se i za položajnika mesio i poseban hleb, od belog brašna, ili kako se
u narodu zvao kolač, ukrašen orasima, lešnicima i suvim voćem. Taj bi mu kolač
davali na Mali Božić, posle ručka a on bi ga onda, stavio na glavu i nosio kroz selo.
Uz to, položajniku su se poklanjale štrikane ili heklane čarape, košulja, i rukom,
vezeni peškir .

Iako je u isti dan i krsna slava Sv. Vasilije, mali Božič se oduvek i uvek obeležavao ! ..

Nisam, štoono bi rekli : “ iz Bosne” no po kazivanju, tamo je u stara vremena,
na Manjači i u mnogim potkozarskim selima, bio običaj da se na Mali Božić,
umesto vasilice, na sto iznosi kovrtanj, obredni, okrugli hleb sa rupom u sredini,
koji je na Božić u ranu zoru ispečen od testa za česnicu. Kovrtanj je karakterističan,
uglavnom kod pravoslavaca u Bosni ali i mnogim dinarskim krajevima, predeo Bosanske
Krajine, Lika, Hrvatska (Bilogorski kovrtanj) kao i u panonsko – pridunavskom području.

Prema starijim kazivačima, domaćin je kuvao česnicu i kovrtanj,
dok je prema novijim izvorima to obavljala domaćica ?!
Ispečen kovrtanj bi onda ogrnuli čistim stolnjakom i obesili na čiviluk, gde je
stajao do Malog Božića – zabeležila je Irena Medar Tanjga, profesor etnologije,
na banjalučkom Prirodno-matematičkom fakultetu.
U Potkozarju se kovrtanj stavljao u napoj, prvoj kravi koja se oteli posle Božića,
da bi teladbila zdrava, a mleko masno.
Na Manjači se ujutru, na Mali Božić, kovrtanj odnosio u štalu i stavljao volu - dešnjaku,
na rog, koji prethodno treba biti okrenut ka istoku. Na koju stranu njive vo zbaci kovrtanj,
na toj strani treba orati i zasejati i rod … koji će te godiner biti dobar. Posle toga, domaćin,
sa najstarijim detetom lomi kovrtanj na 4 dela. Jedna četvrtina podeli se stoki, a od ostale
tri četvrtine se kuva popara sa sirom i kajmakom ... koja se jede sa glavom i desnom
plećkom od pečenice ... što je domaćin sačuvao od Božića.

Ko nema štalu, lomi kovrtanj preko badnjaka koji stoji okićen u nekim kućama ...
sve do Malog Božića.

Recepta za tradicionalni obredni hleb - Kovrtanj :

SastojciI :



2 jajeta
1 kocka kvasca
2 dl mleka
1 kašika šećera
1 mala kašičica soli
1 dl ulja
1 jaje za premazivanje

Priprema:


Od brašna, jaja, mleka, šećera, soli, ulja i dignutog kvasca zamesite dizano testo.
Ostavite na toplom da se digne, premesite. Ponovno ostavite da se digne.
Istresite testo na pobrašnjenu dasku i napravite kovrtanj.
Ponovno ostavite da se digne, premažite razmućenim jajetom, pospite solju te
stavite da se peče.
Ponegde se od ovog testa modlom prave mali kovrtnji koji se peku na masti
u dubljoj šerpi ili tiganju.​

***

 

[Nott]

Свим Православним Хришћанима,
који држе и славе српску традицију
Јулијанског календара ... jер се славила
и у времена давна, наша права,
Српска православна ...

Мир Божији, Христос се роди …
Срећна православна, Српска Нова година !!!

 

[Nott]

Прослава Нове године је посебан значај почела поново да добија, после Другог светског рата, када се покушао сузбити значај православних празника па се тако бунт православног становништва усресредио на прославу, религијски популарне Нове године ...

Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света и сматра се да су Вавилонци то чинили, још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким, новим владаром, све док римски Сенат 153. године пре нове ере, није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године.
Али многе културе су смену година обележавале у пролеће или јесен, пре него што им је наметнут обичај да се према грегоријанском календару, слави баш 1. јануара.
ЕВРОЦЕНТРИЦИ се понекад „изненаде“ када сазнају да ни у њиховом делу света, нова година није увек почињала – првог јануара. Тако је у Млетачкој републици, све до њеног укидања крајем 18. века, а и у Русији, до 15. века, први дан у години био – Први март !

Руси су, затим све до декрета Петра Великог, из 1699 када су прешли на рачунање времена по хришћанској ери, поздрављали долазак новог лета Господњег – сваког 1. септембра !
Јулијанска Нова година, позната још као стара или Православна, код нас најпознатија као Српска Нова година, слави се 13. на 14. јануара.
Иако је не признају за званичну, Православна Нова година се празнује у свим балканским земљама где живи православно становништво, првенствено Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, православним деловима Хрватске, на Светој гори, као и под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије али и у источним земљама Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, Еритреји и неким афричким земљама и деловима Јапана.
Већина људи сматра да се ова Нова година слави као старокалендарска, према времену које је установио Јулије Цезар. Иако се најчешће назива Православном јер је славе углавном православни народи, па чак и део православне заједнице у Јапану.

Код нас, у Србији, она има посебан значај јер је настала као знак отпора према онима, који су покушавали да уздрмају српски идентитет.

Краљевина СХС је 1919. године усвојила нови грегоријански календар, али Срби настављају да празнују своју, Православну Нову годину када се из Загреба прочуло да православна славља, штете привреди и трговини у земљи ???!
Захтеви из хрватских градова, где су били центри фрањеваца и захтеви новопечених богаташа да се Божић и Ускрс подесе да се свуда славе истог датума и да буду викендом, како не би постојали губитци радним данима, још више је изазвало отпор код Срба. Они почињу да славе Православну Нову годину јавно, чак и у ресторанима и на улицама, иако она није била државни празник. Сматрали су је опозиционим празником.

( "U IME NARODA" ...dokument iz 1945. godine

Чинило се све да људи тог дана раде до касно и постојала је наредба да кафане 13. јануара морају да се затворе до 22 часа како не би стигли нигде на дочек.
Упркос томе Срби су ипак наставили да је кришом и из ината прослављају у својим домовима најчешће.

Прослава нове године је стари, религиски, друштвени и културни догађај !
Као и многи други обичаји, потиче из прапостојбине старих Словена, а касније су јој староседеоци додавали своје обичаје. У нашим крајевима, она почиње да се слави највероватније од 9. века када је већина Јужних Словен, прихватила хришћанство.

 

[Nott]

Широм србије и региона, слављенички, у миру и љубављу

дочекана је Српска Нова година ...

ОВАКО ЈЕ НЕКОЛИКО ХИЉАДА БЕОГРАЂАНА

ДОЧЕКАЛО СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ ....

СВИ ПЕВАЛИ У ГЛАС!

"Лексингтон бенд" направио музички спектакл на дочеку Српске нове године,

за све оне, који су се одлучили да Српску нову годину дочекају, испред Храма Светог Саве! ...

 

[Nott]

Православни верници данас обележавају Мали Божић и крсну славу Светог Василија Великог - архиепископа Кесаријског.

Код Срба, овај светац се слави као крсна слава, а код Грка и Руса, као имендан.

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен, учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану, заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са непуних 50 година, од рођења.
Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве.

У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска.

> Светосавље< ...

 

[Nott]

КАКО СЕ У БЕОГРАДУ СЛАВИЛО ПРЕ ВИШЕ ОД 150. ГОДИНА !!! ...

Нову годину су људи дочекивали по кућама, а народ се радовао новом дану, када се по тадашњим обичајима ломила василица, умешена од проје и папрене масти.

Без велике помпе и изузетног одушевљења, јелки, лампиона и светиљки дочек Нове године у Београду је, како тврде хроничари тог времена, изгледао овако: на раскршћима главних улица гореле су машине са катраном на велику радост народа.

Звуци ћемана и зурли чули су се по сокацима...


Из године у годину све је више било новогодишњег сјаја у српској престоници.


Београдске кафеџије, вешти рекламери, чинили су све да луду ноћ учине изузетнијом од других. „Прасе и ћурка на лутрији. Крофна са ‘Наполеоном’. У горњој сали лумперај, у доњој игранка. Музика и песме без критике“.


Кратко и јасно!


Новине су и онда, као и сада, сводиле рачуне новогодишње ноћи.


"Нова 1850. година стигла је у Београд завејана снегом“, писао је лист Видело. - Последње предвечери старе године градска банда свирала је по целој вароши. Десет свирача добро увијених у гуњеве, цупкало је и свирало где год је био разгрнут снег. Кренули су као што и пристоји од Господске улице па потом на Варош-капију и преко Зерека, где газде држе своје радње, до пијаце пред општинском кућом. Већ се спустио мрак кад су музиканти завршили свој први поход".

Тамо где нису доспели званични градски музиканти, овај посао су обављале њихове колеге из Циганске мале. Ћемане, зурле и гоч ођекивали су по сокацима.


А кад би град сасвим утонуо у мрак, нестало је са улица и свирке и света - остали су само варошки позорници, пандури и турски стражари.

Ако се негде и чула песма и свирка, било је то у отменијим и богатијим кућама. Највише у породицама које су се населиле "из прека". То је рађено нарочито зарад њихових фрајли и удавача. Девојке су свирале у гитар, а младићи флауту. Ако је домаћин био из прека и имао хармонијум, пратио би омладину или би сам отпевао какву старинску песму.


За дочек 1890. године, у Београду се већ почео да осећа "дух Европе". Почели су први "организовани" дочеци у кафанама, у новинама су се чак појавила два огласа:


"У кафани ‘Код позоришта’ своје ванредно шаљиве представе за испрат старе, а дочек нове године, даје омиљени шумадински глумац Мијаило Бакић, Крагујевчанин, уз суделовање српске концерт-певачице, М. Петковићеве, уз пратњу музике. Улазак је 50 пара од особе".


У другом огласу пише:


"Бабић, први српски комичар, даје представе са најновијим програмом у кафани код Уједињења, вечерас уочи Нове године. Улазак је од особе 60 пара".


Дочек Нове 1901. године ни по чему није био особит, премда је значио улазак у нови 20. век.

У листу Мали журнал појавио се следећи оглас:


"Приређује се забава са игранком у кафани „Црна мачка“ на Врачару. Сопственик радње моли своје пријатеље и познанике да га изволе посетити".


Чак ни београдске кафеџије, вешти рекламери, нису се сетили да дочек ове Нове године учине изузетнијим од других. Нису ни поменули да се дочекује ново столеће.


У постпразничком издању новина, о минулој слављеничкој ноћи, не може да се нађе ништа више од једног патриотски обојеног метеоролошког извештаја:

"Осим у Београду, јуче је падао снег још и у свим местима наше отаџбине: Неготину, Зајечару, Крагујевцу, Краљеву, Пожаревцу, Параћину и Шапцу".


Двадесети век као да је донео и нови однос према новогодишњим ноћима. Из године у годину све је више сјаја у тој лудој ноћи. Друштва, клубови, отмени ресторани почињу да организују дочеке. Из новина сазнајемо да су у "Украјини", "Луксору", "Колосеуму", "Славији", "Униону" познати комичари забављали посетиоце уз неизбежну лутрију.


- Боже мој, боже мој, како то сваки на свој начин дочекује Нову годину - узвикнуо је Бен Акиба када је тачно у поноћ 1910. године угледао једног човека како јури улицом без панталона, а за њим увређеног мужа са тољагом. Да подсетимо оне помало заборавне да се за овог псеудонима крије наш прослављени комедиограф Бранислав Нушић.


На забави београдске штампе играло се коло коју је компоновао капелник Фрања Покорни. На Бари Венецији је отворено клизалиште, а купци прасића преко 15 кила били су ослобођени трошарине. У центру вароши појавили су се први аутомати. Млађарија је тврдила да су најбољи аутомати код бакалина Николића:

- Убациш пет пара, изађе чоколада!

А други су им на то одговарали:

- Кварт Теразијски је још бољи. Кад убациш камен кроз прозор, на капију изађе жандар !

Године су пролазиле и Београд је све више добијао обрисе европске метрополе. Иако данас многа стара правила прославе не важе, Нова година је остала ноћ лепих и веселих.

> >lepa&srećna<

 

[Nott]

Календарска Нова година се слави ватреније од Старе, православне, уз обавезне честитке, поклоне деда Мраза, нерадне дане и празничну трпезу…
Верницима и трдиционалистима, који поштују божићни пост ипак, јулијански календар и дочек Старе Нове године после Божића, више би одговарао. Мада. мало је незгодно када је 14. јануар радни дан јер већина грађана се труди да Стару - Нову годину на неки начин обележи – домаћим специјалитетима, опуштеним дружењем, породичним посетама или вечерњим изласком.

Уз то, верници у Србији праве традиционални колач – ВАСИЛИЦУ - божићни колач, у коју се ставља један дукат “Наполеон” а пошто је то први дан нове године у црквеном календару, празник је посвећен и Христовом обрезању и Светом Василију Великом.
Постоји и обичај и да се на тај дан, из куће износи претходна, новогодишња јелка и уклања декорација.

Велике јавне прославе на трговима, у хотелима и ресторанима у Србији су, чини се, чешће него у другим земљама које дочекују стару Нову годину.
А наша жеља да суочавање са свакодневицом одложимо, не може зауставити време – па се циклус новогодишњих празника 14. јануара завршава.

Што не значи да Нову годину, не треба прославити два пута. Напротив …

СРЕЋАН МАЛИ БОЖИЋ И ЈУЛИЈАНСКА,
СРПСКА НОВА ГОДИНА !!! ...
са жељом за добро здравље, срећу, љубав,
успех, благостање и да што дуже трајемо …

​

 

[Дундурије]

 

[Nott]

 

[Nott]

 

[Nott]