Nisam Krstaricu ukljucila mesecima. Prosli put sam imala neku zelju da napisem blog. Danas sam je ukljucila sa sasvim drugim ciljem, i procitala sta sam napisala.
Postoje cetiri komentara, svi napisani fino i obazrivo, ukazali su mi na to da sam kao 'muva bez glave', sasvim nehajano, napisala nesto bezvezno. Da sam 'banalisala'. Hvala.
Mozda sam se tada trudila da ubedjivanjem sebe (i drugih) da je lako biti srecan i budem srecna. Jos uvek smatram da je tako, ali ne mogu ljude ubedjivati u to, vec moram to i da dokazem. Kako sam ja to srecna?
Najsrecnija sam kada putujem, ali znam da to nije nesto sto se moze ostvarivati stalno. Zbog skole, posla, porodice, finansija, ovo zadovoljstvo je prisutno tek nekoliko dana godisnje. Ali sustina putovanja, za mene, je promena sredine. Ono iscekivanje pred odlazak, i uzbudjenje kada smo okruzeni novim stvarima. Taj osecaj mogu pronaci u jos nekim stvarima; u knjigama i u snovima. Znam da zvuci bezvezno i smesno, ali ne putujem samo da bih videla stvari. Da me zanima samo kako one izgledaju, snasla bih se. Volim tu euforiju koju mogu pronaci i u vidu slova. Kada mi misli odlutaju, a u glavi mi se pojavljuju scene ispisane na par stotina stranica. I to iscekivanje; sta ce biti sledece, gde se zavrsava ova prica. Osmeh sa svakom novom stranicom, i uzdah kod svakog novog poglavlja. Pa kraj knige. Osecaj zadovoljstva da sam nesto dovrsila.
Snovi su druga vrsta srece, isto u mislima. Nedavno sam pocela da se smejem svaki put pre nego sto zaspim i cim se probudim. Odvojim nekoliko minuta pred san, da se zamislim o tome gde cu veceras biti, s kim? I nekoliko minuta po budjenju, da razmisljam o tome sta sam sinoc radila. Znam da je smesno, ali mene to cini srecnom.
Postoje cetiri komentara, svi napisani fino i obazrivo, ukazali su mi na to da sam kao 'muva bez glave', sasvim nehajano, napisala nesto bezvezno. Da sam 'banalisala'. Hvala.
Mozda sam se tada trudila da ubedjivanjem sebe (i drugih) da je lako biti srecan i budem srecna. Jos uvek smatram da je tako, ali ne mogu ljude ubedjivati u to, vec moram to i da dokazem. Kako sam ja to srecna?
Najsrecnija sam kada putujem, ali znam da to nije nesto sto se moze ostvarivati stalno. Zbog skole, posla, porodice, finansija, ovo zadovoljstvo je prisutno tek nekoliko dana godisnje. Ali sustina putovanja, za mene, je promena sredine. Ono iscekivanje pred odlazak, i uzbudjenje kada smo okruzeni novim stvarima. Taj osecaj mogu pronaci u jos nekim stvarima; u knjigama i u snovima. Znam da zvuci bezvezno i smesno, ali ne putujem samo da bih videla stvari. Da me zanima samo kako one izgledaju, snasla bih se. Volim tu euforiju koju mogu pronaci i u vidu slova. Kada mi misli odlutaju, a u glavi mi se pojavljuju scene ispisane na par stotina stranica. I to iscekivanje; sta ce biti sledece, gde se zavrsava ova prica. Osmeh sa svakom novom stranicom, i uzdah kod svakog novog poglavlja. Pa kraj knige. Osecaj zadovoljstva da sam nesto dovrsila.
Snovi su druga vrsta srece, isto u mislima. Nedavno sam pocela da se smejem svaki put pre nego sto zaspim i cim se probudim. Odvojim nekoliko minuta pred san, da se zamislim o tome gde cu veceras biti, s kim? I nekoliko minuta po budjenju, da razmisljam o tome sta sam sinoc radila. Znam da je smesno, ali mene to cini srecnom.
