Sreća?

To ti je odlicno pitanje...
Zavisi od pojedinca mislim, ali u sustini je sreca kada znas da ne ustajes za dzabe i da ti je muka cim otvoris oci. Sreca je u prijateljima, zdravlju, porodici, ljubavi. Sreca su oni trenuci kada se smejes nekoj debilnoj stvari, kada se lepo provodis sa ljudima do kojih ti je stalno, i kada te briga za sutra.
E sada, problem je sto stoji pitanje koliko nam srece treba da bi se osecali srecni, jer neki od nas ne cene to sto imaju, dok ne izgube nazalost.

Mozemo da budemo i pesimisti i da kazemo da sreca ne postoji i da je prolazna, ali to ti je isto kao da kazes da zdravlje ili zivot ne postoje, jer se razbolis i umres eventualno, tako da, poenta je uzivati u onome sto imamo i biti srecan dok traje.
 
An0nymus:
Nisam viđao ovu temu do sada pa mislim da je bilo vreme da je neko započne...Pa evo odgovorite mi šta za vas predstavlja sreća...?
Kliknite za proširenje...

Nasmejana lica mojih dragih :), moje veselo dete. :heart:
Kolega ispred je fino napisao: Kad ustaneš i znaš da nije uzalud. :)
Sreća kao osećaj na tren ili Sreća kao stanje duha?

:think:
 
sreca je subjektivna i obicno kratkotrajna, ona je jako osecanje dok su zadovoljstvo, ispunjnost,... slabija ali traju duze i bolji za ljude, srecu obicno spoznamo tek kad razlozi za nju prodju
 
Sreća je kad si srećan.

Ipak..... s obzirom da čovek ima tendenciju da razlaže stvari, može se desiti da otkrije da su okolnosti sreće koje su ga činile srećnim - imaginarne.
Da li u tom slučaju ona sreća u prošlosti koju je čovek realno osećao, ali i zaključio da je ista proizvod imaginarnih ili lažnih okolnosti, prestaje da se, sa aspekta sadašnjosti, percipira kao sreća?

Isto tako, može se desiti da čovek svesno odluči da prihvati imaginarne okolnosti koje će ga činiti srećnim.
Da li je u tom slučaju taj osećaj sreće koji proizvodi svesno izabrana imaginacija - zaista sreća?

Ili je nevažno je li sreća rezultat objektivno istinitih ili objektivno lažnih okolnosti, s obzirom da je osećaj sreće uvek subjektivan?
 
Poslednja izmena:
Sreća je jedna od najpotrebnijih ljudskih iluzija. Bukovski je sjajno rekao u jednoj od svojih priča, postoje ljudi koji su nesrećni i oni koji ne znaju da su nesrećni. I to nije pesimizam, to je realnost.
 
Kada se budim i ne idem sa mukom na posao, kada se radujem ljudima, koje ću tog dana sresti, kada su tvoji najdraži dobro i srećni......
Bilo je nekada i to ne trenutno nego je duže trajalo, ali ne sve gore navedeno u kompletu...tako da uvek nešto sreću kvari....
Na 100 ljudi koje dobro poznajem, a poznajem i više, znam i njihove sudbine....dobrano sam razmislila da li su srećni, ima jedna osoba sa kojom čekam bus....porodično je zaista srećna i to mi je rekla onako stidljivo, ali na poslu je situacija bljak i kada je vidim ne raspoloženu, znam da je problem poslovni ne porodični...srećom fali joj još malo do penzije, pa i sama kaže izdržaću još malo...
 
kao cvet na kisi:
Sreća je kad si srećan.

Ipak..... s obzirom da čovek ima tendenciju da razlaže stvari, može se desiti da otkrije da su okolnosti sreće koje su ga činile srećnim - imaginarne.
Da li u tom slučaju ona sreća u prošlosti koju je čovek realno osećao, ali i zaključio da je ista proizvod imaginarnih ili lažnih okolnosti, prestaje da se, sa aspekta sadašnjosti, percipira kao sreća?


Isto tako, može se desiti da čovek svesno odluči da prihvati imaginarne okolnosti koje će ga činiti srećnim.
Da li je u tom slučaju taj osećaj sreće koji proizvodi svesno izabrana imaginacija - zaista sreća?

Ili je nevažno je li sreća rezultat objektivno istinitih ili objektivno lažnih okolnosti, s obzirom da je osećaj sreće uvek subjektivan?
Kliknite za proširenje...


Ja mislim da je nevazno.
Jer svaki sistem vrednosti je diskutabilan i moze u odredjenim uslovima biti pobijen.

A sreca mi je....Onaj osecaj kad 'hocu da prsnem od neke zivotnosti, preobilja, kad pozelim da trcim iz cista mira. I odem da trcim, pa sta ako je 4 ujutro.
 
kao cvet na kisi:
Sreća je kad si srećan.

Ipak..... s obzirom da čovek ima tendenciju da razlaže stvari, može se desiti da otkrije da su okolnosti sreće koje su ga činile srećnim - imaginarne.
Da li u tom slučaju ona sreća u prošlosti koju je čovek realno osećao, ali i zaključio da je ista proizvod imaginarnih ili lažnih okolnosti, prestaje da se, sa aspekta sadašnjosti, percipira kao sreća?

Isto tako, može se desiti da čovek svesno odluči da prihvati imaginarne okolnosti koje će ga činiti srećnim.
Da li je u tom slučaju taj osećaj sreće koji proizvodi svesno izabrana imaginacija - zaista sreća?

Ili je nevažno je li sreća rezultat objektivno istinitih ili objektivno lažnih okolnosti, s obzirom da je osećaj sreće uvek subjektivan?
Kliknite za proširenje...

čovek mora da prihvati da objektivno ne postoji
da je umetnost stvaranja dobre iluzije od života ključ sreće
ako uzmemo dozu objektivnosti, ako si se ti zaista u jednom periodu
mada ni vreme ne postoji
osećao srećno
kakva okolnost može da poništi tu sreću
čovek večito traži krivicu, razlog protiv, prepreku, hiljadu nekih zašto
valjda su nas pametniji od nas naučili tome da bi nas ukopali, vaspitali i vladali nama
mada valjda se čovek nekad i seti
da on upravlja sobom i svojom srećom
da li spoljašnji faktor može da bude ubica sreće?
da li je sreća ako te neko s jednom rečju pokopa?
kakva je to postojanost čoveka
kako jedna masa razložena na milion strana može da bude srećna
čovek valjda teži ukrupnjavanju, spajanju svojih rasutih atoma i molekula
sa sobom, sa drugima, sa prirodom, sa tvorcem (ne mislim na boga)
 
Sreća na duge staze zove se duševni mir.
Euforična, nekontrolisanja sreća je stanje koje nastaje iznenadno i brzo jenjava.
Tuga je neophodno čovekovo stanje duha jer da tuga ne postoji, ne bismo znali šta je sreća.
Tuga zbog koje čovek ne voli sebe, zove se depresija.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Prava sreća
Odgovora
7
Pregleda
425
a bre Milun
a bre Milun

Back
Top