Imperativ srece
Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli
“Novcem se ne može kupiti sreca”, kaže u jednoj staroj pesmi Henk Vilijams.
Ali može bromazepan. U potrazi za bar trenutnim duševnim olakšanjem,
stanovništvo u Srbiji, po nekim ranijim istraživanjima, popije godišnje oko
140 miliona lekova za smirenje a rezultati najnovijeg istraživanja govore da oko 47 odsto
stanovnika Srbije ima depresivne simptome.
Zvuci kao sasvim ocekivana statistika posle decenije nesreca svih mogucih vrsta
na ovim prostorima.
Medutim, situacija ni u svetu nije ružicastija.
deklarativno nesrecan
Iako je savremenom coveku deklarativno dato pravo da “traga za srecom”, taj isti covek
srecu samodeklarativno ne nalazi. U vremenu kada se sreca “ima cime kupiti”,
raste postotak depresija, samoubistava a kolicina otudenja doseže kulminaciju.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ce depresija vec 2020. godine
biti vodeci uzrok smrtnosti.
Zašto traganje za srecom utabanim stazama napretka nije urodilo plodom? “
Predugo smo sanjali san iz kojeg se sada budimo: verovali smo da ce sve
biti u redu i da ce ljudi postati srecni unapredimo li samo njihov društveno-ekonomski položaj.
Istina je u tome da se, kako je popustila borba za opstanak, pojavilo pitanje:
opstanak radi cega?
Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali
ne vide smisao za koji bi živeli” (Viktor Frankl “Necujan vapaj za smislom”).
sreca na sniženju
Ako se covek, tragajuci za mogucim rešenjima misterije srece, uputi u knjižaru
ili na Internet, nabasace na citavu šumu novih i starih programa, teorija i filozofija
o nacinu dostizanja iste.
Dobri trgovci su odavno shvatili da je ljudska “slabost” prema sreci
sjajan nacin da se zaradi. Mnoštvo autora na tu temu samouvereno tvrdi da ima
nešto “revolucionarno”, “jedinstveno u istoriji covecanstva”, “nešto posle cega
vaš život više nikad nece biti isti”, – a sve to “za samo $.....” .
Ako izuzmemo diletantske naslove sa najnovijim metodama za “postizanje srece”, kao i
tradicionalne istocnjacke tehnike, izdvajaju se sledeca dva shvatanja ove tematike.
novo shvatanje sebicnosti
Kod prvog pristupa istice se stanovi š te Ajn Rend (1905-1982), amerikanke
ruskog porekla, tvorca filozofije objektivizma, ili “filozofije za život na zemlji”.
Ajn Rend odbacuje altruizam i tvrdi da je najveca moralna vrednost
za svakog coveka njegova licna dobrobit.
Pošto je sebicnost – kako je ona shvata – ozbiljna, racionalna i principijelna briga
za licnu srecu, ona zakljucuje da je ona preduslov za postizanje najviše moralne vrednosti.
Rend veruje da je sebicnost vrlina koja coveku omogucava zdrav i ispunjen život .
Ona kaže: “Altruizam ne ostavlja prostor za koncept coveka koji sebe poštuje i
uvažava svoj život i ne žrtvuje sebe, niti druge… “ (“Vrlina sebicnosti”).
Njeno shvatanje sebicnosti, kao puta do licne srece svakog pojedinca,
svakako nije u skladu sa uobicajenim shvatanjem – sebicnim se uglavnom smatra onaj koji se
iskljucivo brine za svoju dobrobit ne mareci za tudju. Medutim, njeno uzdizanje sebicnosti
kao vrline jasno i glasno ukazuje na vrstu
razmišljanja koje istice ono što je prakticno, ovozemaljsko i egoisticno.
samotranscedencija
Sasvim drugacije videnje srece ima austrijski psihijatar Viktor Frankl (1905- 1997), osnivac logoterapije.
U knjizi „Necujan vapaj za smislom“ on piše: „Pravo ’trcanje za srecom’ upravo sprecava srecu.
Što je više uzimamo za cilj, to cemo je i više promašiti...
Osecanje srece se može postici samo ako se živi samotranscedentno, odnosno samo ako covek
pred sobom ima valjan razlog i volju da nešto napravi ili ako se potpuno predaje coveku koga voli...“.
Voleti i imati viši cilj od postizanja licne srece je za Frankla jedini put do nje.
Da li se onda sreca pronalazi samo ako je najvažniji licni cilj ili se nalazi u
samotranscedenciji, ili necem sasvim desetom?
Ako smo iskreni nema jednostavnog odgovora. Definicija srece Ajn Rend, predstavnika savremenog kapitalizma, ali i savremenog coveka,
podrazumeva da covek ne može biti srecan ako ne uspe u zadovoljenju licnih interesa, cime ga
cini neslobodnim i vezanim za okolnosti.
Nasuprot tome, Viktor Frankl ne ogranicava srecu imperativom licne dobrobiti niti okolnostima, vec
je smatra za posledicu a ne glavni cilj covekovog života. L
jubav i rad su, po njemu, zaobilazni put do srece, a oni su ostvarivi bez obzira na okolnosti.
Tako on daje nadu svakom coveku, bez obzira na to u kakvim okolnostima živi, da može da pronade
smisao i ispunjenje u životu.
O tome govori i njegovo iskustvo iz logora Dahau i Aušvic, kao i price mnogih zatvorenika kojima je on
u svojim predavanjima preneo svoje iskustvo i ukazao na mogucnost pronalaženja smisla života
i srece i u najtežim okolnostima.
Oko jednog bismo se svi složili – sreca je trenutno veoma tražena.
Neki se još uvek nadaju da se sreca ipak može kupiti pa rade na tome; neki su
probali da je kupe, i imali cime, pa ne uspeše; a neki, kao i vecina stanovnika Srbije, srecu ne mogu ni da probaju da kupe.
Njima preostaje uteha iz pesme Henka Vilijamsa.
„Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni, a još cudnije kako nam baš to malo nedostaje“. Ivo Andric
Postoje mnoge definicije srece i mnogobrojne ideje kako se do nje dolazi.
Stendal ni ne pokušava da je definiše jer smatra da se sreca definisanjem smanjuje.
Cesterton kaže da je sreca misterija, kao i religija, i da je ne treba racionalizovati.
Berkli tvrdi da je srecan onaj koji sebe smatra srecnim.
Vladika Nikolaj vidi srecu sveta kao nešto što se zida iznutra iz svake covecje duše.
Za Šopenhauera je srecan onaj ko je vedar a da nije ni mlad, ni lep, ni bogat, ni cenjen.
Horacije kaže da srecnima treba smatrati samo mudrace i dobre ljude.
Kant nam daje savet da cinimo ono zbog cega cemo biti dostojni da budemo srecni.
Sokrat je verovao da je život vrline ono što je najbolje za coveka i nije verovao da iko
može biti srecan ako nije moralno ispravan.
Albert Švajcer istice da su istinski srecni samo oni koji su tražili i našli nacin da služe drugima.
Tolstoj ide najdalje i tvrdi da je za srecu potrebno samo jedno – da volimo sve,
i dobre i zle. Voleti neprestano je za njega jedini izvor srece.
STA je sreca.....pitam se na kraju...da li marketinshki potez myself-a
da zaobidje realnost?...iluzija koja nas drzi treznim od ludog "opijanja" nametnutom trivijalom?...
ili samo obetjanje koje treba da upoznamo -ako...?
( to mu dodje kao i politikanti-tautologija i permutacija recenog 
)
