Ljudi vrlo cesto ne vide stvari koje su ocigledne,neki svesno a neki ne..Vecina nas je propustila mnogo lepih stvari jer je mislila da ce se mozda pokajati zbog istih. Ja se ne kajem ni zbog cega,bar ne jos 
Upoznala sam svoju srecu pre cetiri godine..Nisam ni slutila da mi on moze toliko promeniti zivot..Volela sam ga vec od prve godine poznanstva ali sam bila u totalno drugom svetu gde se on nije pronalazio.Druzili smo se,provodili vreme zajedno ali nikako da predjemo granicu prijateljstva i otkrijemo jedno drugom sta osecamo...Verovatno bi to uradili da nismo bili toliko razliciti.
Polako smo se udaljavali jedno od drugog,valjda kako je vreme prolazilo i kako smo `odrastali`,pretpostavljam da se smorio od mog `ludovanja`.Nedostajao mi je ali pravila sam se da nije tako,svesno sam to radila.Trazila sam pravu ljubav,posvetila se pogresnim osobama,volela i patila zbog osoba koje nisu vredne toga.
Ponovo smo se sreli,sasvim slucajno,ili sa namerom?Shvatila sam da bez njega ne mogu ni sekundu vise.
Proslo je dosta vremena od tada...
A danas...
Svako vece lezem na njegovo rame koje zovem `jastuce za radost` i zaspim slusajuci bajku koju mi prica.
Da,izgleda neverovatno ali ne mogu da zaspim bez njegovog glasa koji me umiruje.
Od kada smo se sreli drugi put,nismo se odvojili jedno od drugog ni na tren.Ove godine se udajem za njega,znam da se necu kajati zbog toga jer je nasa ljubav nesto veoma posebno..Shvatih da smo vrlo slicni,od hrane koju volimo do boja koje nam se svidjaju,muzike koju slusamo i osobina koje oboje posedujemo...
Pitam se kao to ranije nisam videla?Ili jesam?
Nisam pateticna klinka koja je zaljubljena do usiju,
POENTA OVE PRICE JE DA SRECA NE DOLAZI PO TEBE NEGO SAM TREBA DA JE NADJES..A ONA JE TAMO GDE JE NAJMANJE OCEKUJES...
Upoznala sam svoju srecu pre cetiri godine..Nisam ni slutila da mi on moze toliko promeniti zivot..Volela sam ga vec od prve godine poznanstva ali sam bila u totalno drugom svetu gde se on nije pronalazio.Druzili smo se,provodili vreme zajedno ali nikako da predjemo granicu prijateljstva i otkrijemo jedno drugom sta osecamo...Verovatno bi to uradili da nismo bili toliko razliciti.
Polako smo se udaljavali jedno od drugog,valjda kako je vreme prolazilo i kako smo `odrastali`,pretpostavljam da se smorio od mog `ludovanja`.Nedostajao mi je ali pravila sam se da nije tako,svesno sam to radila.Trazila sam pravu ljubav,posvetila se pogresnim osobama,volela i patila zbog osoba koje nisu vredne toga.
Ponovo smo se sreli,sasvim slucajno,ili sa namerom?Shvatila sam da bez njega ne mogu ni sekundu vise.
Proslo je dosta vremena od tada...
A danas...
Svako vece lezem na njegovo rame koje zovem `jastuce za radost` i zaspim slusajuci bajku koju mi prica.
Da,izgleda neverovatno ali ne mogu da zaspim bez njegovog glasa koji me umiruje.
Od kada smo se sreli drugi put,nismo se odvojili jedno od drugog ni na tren.Ove godine se udajem za njega,znam da se necu kajati zbog toga jer je nasa ljubav nesto veoma posebno..Shvatih da smo vrlo slicni,od hrane koju volimo do boja koje nam se svidjaju,muzike koju slusamo i osobina koje oboje posedujemo...
Pitam se kao to ranije nisam videla?Ili jesam?
Nisam pateticna klinka koja je zaljubljena do usiju,
POENTA OVE PRICE JE DA SRECA NE DOLAZI PO TEBE NEGO SAM TREBA DA JE NADJES..A ONA JE TAMO GDE JE NAJMANJE OCEKUJES...