Sreća i tuga

Neko mi je nekad rekao da je ljubav " Livada, puna s cveće kojeg čovek nikad ne može da se namiriše. Što više mirišeš, više ti se miriše."
To je bio stariji čovek, seljak, a ja i dan danas pamtim te njegove reči.
Rekao bih da je ista stvar i sa srećom.
Ko je jednom oseti, stalno je želi.
Možda su u prednosti oni koji je nikada nisu doživeli. Oni ne znaju za nešto bolje od dosadnog i učmalog života. Oni ne znaju za tugu, ali ne znaju ni za sreću.
Ne verujete da takvi ljudi postoje ?
Razmislite još jednom.
Večito nezadovoljni, stalno se žale, po difoltu imaju dovoljno za život, ali život ne poznaju u onom njegovom pravom smislu jer o životu nikada nisu ni razmišljali.
Ja volim što znam za tugu jer sam posle najvećih tuga bivao najsrećniji.:p:hvala:

Postavite vaša razmišljanja o sreći na
http://nesadebeli.createforum.eu/forum.htm

POBEDIMO TUGU!:lol:
 
Lep text. Vrlo. Komentari su malo cudni...

Tuga nije trenutno stanje, vec sreca jeste. Onaj ko nije nikada bio srecan on i ne zna sta je zapravo tuga (nazovimo to tako) jer kako da razlikuje nesto od necega ako to drugo nije ni doziveo!?

Kada (AKO) prodje kroz taj period srece (a uvek je u pitanju period, kraci ili duzi) i krene polako da se vraca na staro onda moze da shvati razliku.

Tuga i uzvisenost... Ne bih se bas tako izrazio, taj izraz je malo preteran, ali se slazem da ljudi koji nisu bas srecni razmisljaju na kreativniji nacin od ovih drugih...
 
Poslednja izmena:
E sad !
ono, kad pogledaš u pravu smo i ja i ti.
Ugao gledanja je bitan, a u ovom nesavršenom svetu ne postoji način da se neke stvari tačno odrede pa je sve manje više relativno.
Tako se dešava paradoks da su krajnje suprotni stavovi slični po količini istine koju sadrže.
I kao što to obično biva kada postoje dva takva stava istina se zaglavi negde u sredini i sve na kraju zavisi od individualnih kvaliteta osoba koje su ovakve ili onakve.
Mrzim što na ovom svetu je jedino izvesna neizvesnost puta kojim se hodi ka traženju sreće.
 

Back
Top