Ima dana kad verujem da mogu da poletim, da pomerim planinu, da promenim svet... da obrišem sve patnje ostavljenih, da utešim svu tužnu decu, da umirim sve uplakane bebe... da učinim svet boljim mestom, da pomognem prijateljima, da nasmejem sve koji mi se približe... da učinim da se svi oko mene osete bitnim, da ulijem hrabrost onima koji se plaše, da poklonim mir onima koji brinu... da budem stena za one koje volim, da budem jastuk za one koji me vole...
Ali nekad izađem iz svog naprslog oklopa i posečem srce na neku bezazlenu šalu, pa se vratim u sebe, sklupčam se i čekam da zacelim.... Tad probam da zaboravim da što više sebe daš, to više sebe možeš da izgubiš.
Ali nekad izađem iz svog naprslog oklopa i posečem srce na neku bezazlenu šalu, pa se vratim u sebe, sklupčam se i čekam da zacelim.... Tad probam da zaboravim da što više sebe daš, to više sebe možeš da izgubiš.
Poslednja izmena:
за ово..