У долини моје отаџбине,
испод храста што уздише,
два метра из земље,
одевен у клише,
излистао је Србин
и шиљи облацима.
Миришљаве кике
његова су жита,
процветале дојке
његови пропланци,
у срцу му стрела,
а у блату опанци.
Пада магла,
и душе се дижу,
вреле усне,
пара испод мишке,
лете вранци
и звоне прапорци,
усијан је жарач,
и жиг већ се пуши.
У долини моје отаџбине,
испод пања што издише,
два метра у земљи
лежи један Србин,
којег нема више.
испод храста што уздише,
два метра из земље,
одевен у клише,
излистао је Србин
и шиљи облацима.
Миришљаве кике
његова су жита,
процветале дојке
његови пропланци,
у срцу му стрела,
а у блату опанци.
Пада магла,
и душе се дижу,
вреле усне,
пара испод мишке,
лете вранци
и звоне прапорци,
усијан је жарач,
и жиг већ се пуши.
У долини моје отаџбине,
испод пања што издише,
два метра у земљи
лежи један Србин,
којег нема више.
