SunFun
Domaćin
- Poruka
- 3.237
Типично за нас. Људи који возе скупоцене аутомобиле, типа Бе-ем-ве, долазе по бесплатан оброк у народну кухињу. Жалосно... 
.................
Бе-ем-веом по оброк у народну кухињу
Ускоро ревизија предмета оних који добијају бесплатну храну. – Постоји могућност да корисници побољшају свој материјални и социјални статус, а да то не пријаве, или да у старту дају лажне податке
Неки по оброк долазе и аутомобилом (Фото З. Кршљанин)
На „народном казану” у београдској Месној заједници Стара Борча, дневно се подели око 400 бесплатних оброка, који садржи кутлачу јела од 600 грама, исту толику количину хлеба, сок, паштету, јаје и колач. Стотинак невољника окупи се у раним јутарњим сатима око беле контејнер-кућице, и за многе од њих ово је једини оброк на који могу да рачунају.
„Марија, опет си донела посуду пуну длака, разболећеш се због нехигијене”, гласно прекорева једну жену Воја, који у народној кухињи у Борчи ради већ годину дана.
– Имамо проблем са хигијеном код појединих корисника, који не желе да оперу кантицу, а често ни себе – жали се Воја.
Хигијенски проблеми, ипак, нису најгори са којима се суочавају радници у народним кухињама, сазнајемо од овог радника народне кухиње.
– Старе кориснике већ добро познајемо. Тако сам и приметио да појединци долазе скупоценим колима. На пример „опел астром” од пет-шест година, то су кола вредна 4.000–5.000 евра. Дођу и „југићима”, а има један који долази „бе-ем-веом”. Скупљи је њихов бензин него ова храна – открива овај радник.
Воја објашњава да је реч о десетак случајева и да свако од њих узме у просеку по три-четири оброка. Неки од њих раде на црно, неки скупљају сировине, али углавном сви добијају новац од фамилије из иностранства, тврди Воја.
– И сами оду на по месец дана у иностранство, то знам. Процењујем да је око 30–40 оброка проблематично, док су остали корисници заиста на ивици егзистенције. Због ових неодговорних храну не могу да добију неки којима је заиста неопходна. Све што сам приметио, предочио сам Центру за социјални рад, али су рекли да не могу ништа мимо закона – објашњава радник.
Народне кухиње у Србији су под ингеренцијом Црвеног крста, осим оних у Београду, које су у надлежности градске управе, укључујући и поменути пункт у Борчи. Дистрибуција бесплатних оброка, коју већ неколико година финансира град Београд преко Секретаријата за социјалну заштиту, спроводи се у 17 општина, на укупно 51 пункту, за 11.930 корисника. Ненад Матић, нови секретар за социјалну заштиту града Београда, истиче за „Политику” да су од његовог доласка на ово место, 14. августа, започете систематске контроле у свим областима.
– Као и у другим врстама помоћи из аспекта социјалне заштите, обавиће се ревизија предмета, како би они који имају потребу за помоћи наставили да је користе у што бољем квалитету. Да би неко остварио ово право, треба да буде носилац права социјалне новчане помоћи, односно носилац права туђе неге и помоћи, на коју имају права стара и немоћна лица. Постоји могућност да у дистрибуцији ове врсте помоћи буде неправилности, у смислу да носиоци тог права побољшају свој материјални и социјални статус, а да то не пријаве, или да у старту дају лажне податке. Кроз наше службе вршимо ревизију предмета и периодичне контроле. Где год наиђемо на било какву неправилност, предузимамо мере у складу са законом. За ова три месеца колико сам на месту градског секретара, спровели смо неколико поступака ревизије и већ имамо резултате – објашњава Матић, наводећи примере злоупотреба повластица Инфостана и налепница Паркинг сервиса.
Драгица Кљајић, стручни сарадник за социјалну делатност Црвеног крста Србије, објашњава за наш лист да тренутно у њиховој организацији раде 72 народне кухиње ван подручја Београда, у којима се дневно подели више од 30.000 оброка.
– Сваки систем је могуће преварити. Имамо трочлане комисије, које чине представници Центра за социјални рад, локалне самоуправе и Црвеног крста, и оне од предложених кандидата одређују, према утврђеним критеријумима, ко ће бити корисник. То су лица без прихода, корисници материјалног обезбеђења породице, самохрана старачка домаћинства, пензионери са најнижим пензијама и такозвани гранични случајеви, лица која минимално прелазе цензус – објашњава стручњак Црвеног крста.
Како напомиње, у већим градовима већа је и могућност да неко прикаже лажне податке о себи и прикрије имовинско стање.
– У мањим срединама свако зна свакога и одмах ће доћи тројица да интервенишу да неко не испуњава услове. Нико не може да гарантује да су подаци које добијамо сто одсто тачни. Али, никада нисам видела да неко у бунди чека да добије ручак у пластичној кофици. Увек постоје изузеци, али је ипак наш народ достојанствен – објашњава Драгица Кљајић.
.....................
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Be-em-veom-po-obrok-u-narodnu-kuhinju.sr.html
.................
Бе-ем-веом по оброк у народну кухињу
Ускоро ревизија предмета оних који добијају бесплатну храну. – Постоји могућност да корисници побољшају свој материјални и социјални статус, а да то не пријаве, или да у старту дају лажне податке
Неки по оброк долазе и аутомобилом (Фото З. Кршљанин)
На „народном казану” у београдској Месној заједници Стара Борча, дневно се подели око 400 бесплатних оброка, који садржи кутлачу јела од 600 грама, исту толику количину хлеба, сок, паштету, јаје и колач. Стотинак невољника окупи се у раним јутарњим сатима око беле контејнер-кућице, и за многе од њих ово је једини оброк на који могу да рачунају.
„Марија, опет си донела посуду пуну длака, разболећеш се због нехигијене”, гласно прекорева једну жену Воја, који у народној кухињи у Борчи ради већ годину дана.
– Имамо проблем са хигијеном код појединих корисника, који не желе да оперу кантицу, а често ни себе – жали се Воја.
Хигијенски проблеми, ипак, нису најгори са којима се суочавају радници у народним кухињама, сазнајемо од овог радника народне кухиње.
– Старе кориснике већ добро познајемо. Тако сам и приметио да појединци долазе скупоценим колима. На пример „опел астром” од пет-шест година, то су кола вредна 4.000–5.000 евра. Дођу и „југићима”, а има један који долази „бе-ем-веом”. Скупљи је њихов бензин него ова храна – открива овај радник.
Воја објашњава да је реч о десетак случајева и да свако од њих узме у просеку по три-четири оброка. Неки од њих раде на црно, неки скупљају сировине, али углавном сви добијају новац од фамилије из иностранства, тврди Воја.
– И сами оду на по месец дана у иностранство, то знам. Процењујем да је око 30–40 оброка проблематично, док су остали корисници заиста на ивици егзистенције. Због ових неодговорних храну не могу да добију неки којима је заиста неопходна. Све што сам приметио, предочио сам Центру за социјални рад, али су рекли да не могу ништа мимо закона – објашњава радник.
Народне кухиње у Србији су под ингеренцијом Црвеног крста, осим оних у Београду, које су у надлежности градске управе, укључујући и поменути пункт у Борчи. Дистрибуција бесплатних оброка, коју већ неколико година финансира град Београд преко Секретаријата за социјалну заштиту, спроводи се у 17 општина, на укупно 51 пункту, за 11.930 корисника. Ненад Матић, нови секретар за социјалну заштиту града Београда, истиче за „Политику” да су од његовог доласка на ово место, 14. августа, започете систематске контроле у свим областима.
– Као и у другим врстама помоћи из аспекта социјалне заштите, обавиће се ревизија предмета, како би они који имају потребу за помоћи наставили да је користе у што бољем квалитету. Да би неко остварио ово право, треба да буде носилац права социјалне новчане помоћи, односно носилац права туђе неге и помоћи, на коју имају права стара и немоћна лица. Постоји могућност да у дистрибуцији ове врсте помоћи буде неправилности, у смислу да носиоци тог права побољшају свој материјални и социјални статус, а да то не пријаве, или да у старту дају лажне податке. Кроз наше службе вршимо ревизију предмета и периодичне контроле. Где год наиђемо на било какву неправилност, предузимамо мере у складу са законом. За ова три месеца колико сам на месту градског секретара, спровели смо неколико поступака ревизије и већ имамо резултате – објашњава Матић, наводећи примере злоупотреба повластица Инфостана и налепница Паркинг сервиса.
Драгица Кљајић, стручни сарадник за социјалну делатност Црвеног крста Србије, објашњава за наш лист да тренутно у њиховој организацији раде 72 народне кухиње ван подручја Београда, у којима се дневно подели више од 30.000 оброка.
– Сваки систем је могуће преварити. Имамо трочлане комисије, које чине представници Центра за социјални рад, локалне самоуправе и Црвеног крста, и оне од предложених кандидата одређују, према утврђеним критеријумима, ко ће бити корисник. То су лица без прихода, корисници материјалног обезбеђења породице, самохрана старачка домаћинства, пензионери са најнижим пензијама и такозвани гранични случајеви, лица која минимално прелазе цензус – објашњава стручњак Црвеног крста.
Како напомиње, у већим градовима већа је и могућност да неко прикаже лажне податке о себи и прикрије имовинско стање.
– У мањим срединама свако зна свакога и одмах ће доћи тројица да интервенишу да неко не испуњава услове. Нико не може да гарантује да су подаци које добијамо сто одсто тачни. Али, никада нисам видела да неко у бунди чека да добије ручак у пластичној кофици. Увек постоје изузеци, али је ипак наш народ достојанствен – објашњава Драгица Кљајић.
.....................
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Be-em-veom-po-obrok-u-narodnu-kuhinju.sr.html
