Srbina ne možete ukrojiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi neće dati nijednu svoju teritoriju. Za vreme Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji... Za jednog nemačkog vojnika ubijano je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih klale i bacale pod novosadski most. Bugari su im upadali u sela i ubijali žene, decu i starce na najsvirepiji način. Hrvatska ustaška vojska je napravila specijalan nož za klanje Srba, a katolički sveštenici su išli sa njom govoreći: »Vi koljite, a mi ćemo da vas odrešujemo od greha.«. Turci su im odvodili mušku decu. Prekrštavali su ih i muslimani i katolici.
U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se što duže branili a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine.
Rekli su „ne" Turcima, „ne" Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.
Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu. Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protiv koje se nisu digli.
Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda. I sopstvenog kralja su obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom. Zanimljive je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika.
Na bojnom polju su pobeđivali, za pregovaračkim stolom gubili... pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve ... čak ni mrave ne gaze jer su i oni božija stvorenja.
Niko osim Srba na planeti nezna šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova ... Kosovo je srpska svetinja, tu su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu ... srpski generali i vojskovođe bili najbolji vojnici i stratezi... a motiv njihove odbrane i žrtve bio je »Za krst časni i slobodu zlatnu«...
Go nedavno su se samo Evropljani kupali u srpskoj krvi, a sad ih i Amerikanci već dvadeset godina pritiskaju raznim sankcijama ne bi li ih oslabili. Ruke svojih vojnika još nisu okrvavili, to su prepustili svojim hrvatsko-muslimansko- albanskim slugama. Rezultat više nego jadan: Srbi su postali svojevrsna američka noćna mora. Amerika je mislila da će Srbe preko noći naučiti pameti... nisu se poučili evropskim iskustvom.
Srpski narod je poput feniksa: uvek se diže iz krvavog pepela. Prosto je iritirajuće Srpskim neprijateljima da tako malobrojan narod, a ima ih tek toliko da ih možete staviti u nekoliko većih prekookeanskih brodova i preseliti zauvek sa Balkana, uspeva da odoli svim svetskim osvajačima ...
Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji. Srni žive u predsoblju Evrope ... niti Evropa zbog njih može u Aziju niti Amerika opet, zbog njih, može u Evropu ... Oni su čuvari vrata četvorosobne kuće, pred tim vratima ceo svet je stalno zveckao oružjem i novcem ... ne reaguju ni na jedno ni na drugo. Još nije pronađena tajna lozinka; bojim se da će i Amerikanci izgubiti strpljenje ... Šta god da se Srbima nudi oni to odbijaju ...
Mnogo su krvarili zarad Evrope, i još se niko nije rasplakao nad srpskom sudbinom. Svet je nekako sa oduševljenjem prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane. Mislite da su se Srbi nasekirali što ih svet ne voli. Verujte, ni najmanje. Gotovo da i nisu pokušali da svet razuvere ... Sve to što im se dešava je antihristov napad na pravoslavlje, i u toj borbi jedini saveznik im je Bog ... Pod takvim pritiscima kakve oni trpe, verujte mnogi bi ga se odrekli ... Oni su oni spremni da otrpe do kraja. "
U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se što duže branili a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine.
Rekli su „ne" Turcima, „ne" Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.
Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu. Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protiv koje se nisu digli.
Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda. I sopstvenog kralja su obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom. Zanimljive je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika.
Na bojnom polju su pobeđivali, za pregovaračkim stolom gubili... pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve ... čak ni mrave ne gaze jer su i oni božija stvorenja.
Niko osim Srba na planeti nezna šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova ... Kosovo je srpska svetinja, tu su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu ... srpski generali i vojskovođe bili najbolji vojnici i stratezi... a motiv njihove odbrane i žrtve bio je »Za krst časni i slobodu zlatnu«...
Go nedavno su se samo Evropljani kupali u srpskoj krvi, a sad ih i Amerikanci već dvadeset godina pritiskaju raznim sankcijama ne bi li ih oslabili. Ruke svojih vojnika još nisu okrvavili, to su prepustili svojim hrvatsko-muslimansko- albanskim slugama. Rezultat više nego jadan: Srbi su postali svojevrsna američka noćna mora. Amerika je mislila da će Srbe preko noći naučiti pameti... nisu se poučili evropskim iskustvom.
Srpski narod je poput feniksa: uvek se diže iz krvavog pepela. Prosto je iritirajuće Srpskim neprijateljima da tako malobrojan narod, a ima ih tek toliko da ih možete staviti u nekoliko većih prekookeanskih brodova i preseliti zauvek sa Balkana, uspeva da odoli svim svetskim osvajačima ...
Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji. Srni žive u predsoblju Evrope ... niti Evropa zbog njih može u Aziju niti Amerika opet, zbog njih, može u Evropu ... Oni su čuvari vrata četvorosobne kuće, pred tim vratima ceo svet je stalno zveckao oružjem i novcem ... ne reaguju ni na jedno ni na drugo. Još nije pronađena tajna lozinka; bojim se da će i Amerikanci izgubiti strpljenje ... Šta god da se Srbima nudi oni to odbijaju ...
Mnogo su krvarili zarad Evrope, i još se niko nije rasplakao nad srpskom sudbinom. Svet je nekako sa oduševljenjem prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane. Mislite da su se Srbi nasekirali što ih svet ne voli. Verujte, ni najmanje. Gotovo da i nisu pokušali da svet razuvere ... Sve to što im se dešava je antihristov napad na pravoslavlje, i u toj borbi jedini saveznik im je Bog ... Pod takvim pritiscima kakve oni trpe, verujte mnogi bi ga se odrekli ... Oni su oni spremni da otrpe do kraja. "
