Predrag Panić - Pane... glumac, a - pesnik...
Svojim darom oslikavanja neponovljenih detalja, polako, precizno
skida sve folije života i dotiče najskrivenije detalje donesene vremenom...
Kada svetlosti pozornice utihnu noću, javlja se oživljena duša Paneta - pesnika
koja sigurno nadgrađuje umetnost glume - pesničkom pozlatom...
Pesmom "Sramota" je zaustavio vreme nad Srbijom i stihove načinio vanvremenskim...
Sramota je... zemlju imati
A jadan i siromašan biti
Sramota je i grehota.
Sramota je...
Imati livadu cvetnu a ne kositi je,
Ni kravu nit ovcu imati,
Sramota je... i baš je grehota.
Sramota...
Njivu imati, a ne orati je i ne sejati
I od nje nikog ploda nikad ne imati,
Sramota je... i grehota.
Sramota je...
Vrt zapušten, vinograd il voćnjak...
A od njega nikog roda nema.
Sramota je mili naši i grehota baš...
Sramota je...
Da se kuća roditeljska ruši... i da trune,
A da nikog pridržat je nema,
Sramota je naša grdna.
Sramota je...
Ženu hrišćanku, il čoveka imati
Moći!!! A roda i poroda nemati,
Grehota je i sramota velika na obrazu našem.
Sramota je...
Očevi i majke, očeva i majki naših,
Dedova i bajki naših
Što polomljenu ploču mermernu... Vašu
Neće imati ko ni pridignuti
Niti božur kraj nje posaditi
Sramota je bolna... i grehota velika...
Sramota je...
S grbovima, zastavama, himnom i crkvama,
Državu imati, a u njoj naroda nemati...
Sramota je i grehota... golema...
BOG DA PROSTI.
Predrag Panić Pane,
glumac Pozorišta „Boško Buha“
Alal vera, Pane!
Svojim darom oslikavanja neponovljenih detalja, polako, precizno
skida sve folije života i dotiče najskrivenije detalje donesene vremenom...
Kada svetlosti pozornice utihnu noću, javlja se oživljena duša Paneta - pesnika
koja sigurno nadgrađuje umetnost glume - pesničkom pozlatom...
Pesmom "Sramota" je zaustavio vreme nad Srbijom i stihove načinio vanvremenskim...
Sramota je... zemlju imati
A jadan i siromašan biti
Sramota je i grehota.
Sramota je...
Imati livadu cvetnu a ne kositi je,
Ni kravu nit ovcu imati,
Sramota je... i baš je grehota.
Sramota...
Njivu imati, a ne orati je i ne sejati
I od nje nikog ploda nikad ne imati,
Sramota je... i grehota.
Sramota je...
Vrt zapušten, vinograd il voćnjak...
A od njega nikog roda nema.
Sramota je mili naši i grehota baš...
Sramota je...
Da se kuća roditeljska ruši... i da trune,
A da nikog pridržat je nema,
Sramota je naša grdna.
Sramota je...
Ženu hrišćanku, il čoveka imati
Moći!!! A roda i poroda nemati,
Grehota je i sramota velika na obrazu našem.
Sramota je...
Očevi i majke, očeva i majki naših,
Dedova i bajki naših
Što polomljenu ploču mermernu... Vašu
Neće imati ko ni pridignuti
Niti božur kraj nje posaditi
Sramota je bolna... i grehota velika...
Sramota je...
S grbovima, zastavama, himnom i crkvama,
Državu imati, a u njoj naroda nemati...
Sramota je i grehota... golema...
BOG DA PROSTI.
Predrag Panić Pane,
glumac Pozorišta „Boško Buha“
Alal vera, Pane!
