Ovo su navodi iz tekstova i komentari na iste.. izvinjavam s sto nemam kad da ih skratim i preuredim..
"Norveška se proklamuje kao demokratska država, što je samo zavesica za civilizovani fašizam.
Da li ste znali da je u Norveškoj dete vlasništvo države POZAJMLJENO roditeljima na vaspitavanje u skladu s potrebama države? Da li ste znali da u Norveškoj dete strani državljanin postaje vlasništvo države posle 3 meseca boravljena u zemlji? Da li ste znali da je hraniteljstvo u Norveškoj i još ponekim „civilizovanim“ i „demokratskim“ sistemima vrlo unosan posao? Da li znate da tamo možete da izaberete dete koje želite u hraniteljstvo onda prijavite roditelje za neku od gluposti tipa: roditelji su se pred njim posvadjali, postoji sumnja da su ga grdili, itd i onda sedite i lepo čekate da vam ga sa svim hraniteljskim bonusima u roku od odmah dovede ozloglašena Berneverten?
Šta sve morate ili ne smete u Norveškoj je divno opisao češki bloger Andrej Ruščák. Ko pročita – gubi iluzije. Norveška jeste zemlja socijalnog blagostanja, ali je i zemlja kršenja osnovnih ljudskih prava, zemlja špijuna, zemlja gde svako svakog prijavljuje, zemlja gde se emocije u okviru porodice smatraju nepoželjnim.
Ljudi se, kad krenu kojim slučajem da žive u nekoj egzotičnoj zemlji interesuju i raspituju šta taj život tamo znači, kakva pravila važe. Kad krenu u neku od naprednih, razvijenih i navodno demokratskih država, ne osećaju tu potrebu, jer veruju da je mentalitet sličan a sve ostalo su samo nijanse, ali to je ogromna zabluda. Nije Norveška jedina.Da li ste znali da u Britaniji ne smete medijalizovati slučaj ukoliko vam je oduzeto dete i da za to sledi kazna u visini dve godine zatvora? Da li ste znali da se oduzeta deca u Britaniji šalju odmah u hraniteljsku porodicu a zatim idu u tajno usvojenje, čak i kad se dokaže da je cela intervencija bila protivzakonita i neopravdana?
Juvenil justice (socijalna sluzba) je država u državi, prosto funkcioniše kao samostalni organizam, gde god da postoji. Mene je užasnula jedna stvar, a to je postupanje s decom kao da su prosta stvar, imovina bez duše koja se prosto premesti po nahodjenju neke institucije, bez istinskog pokušaja da dete ostane u svojoj primarnoj, biološkjoj porodici. Mogu da razumem prevenciju, ali prevencija znači da se, u najboljem slučaju, dete vraća roditeljima ako s epokaže da su sve sumnje i navodi bili neopravdani. Sve to bi trebalo onda da se dešava munjevito, da bi deca bila što manje traumatizovana. Medjutim, te čuvene demokratske zemlje sa savršenim školskim sistemima u stvari melju porodicu i emocije.
Nedavno sma čitala članak o danskom školskom sistemu, koji daje najzadovoljniju decu. S tim u vezi pročitah još gomilu hvalopseva na račun dotične države, a onda se i ona pojvai na spisku zemalja gde funkcioniše JJ. Pa malo povežem neke stvari i postavim pitanje: zašto iz savršenog sistema koji navodno produkuje srećnu decu u Češku svake godine dolaze horde strednjoškolaca na ekskurzije od kojih drhti Prag. Zašto? zato što je to razularena banda očigledno duboko isfrustriranih tinejdžera koji se ovde obeznanjuju od alkohola i demoliraju sve što im dodje pod ruku. Jako čudno ponašanje za srećnu i zadovoljnu decu koja rastu u sredini punoj razumevanja, prijateljstva i dmeokratije, makar s moje tačke gledišta.
Socijalna sluzba tamo nikome ne polaze racune, samostalna je u odlucivanju i ima izvrsnu moc. Mahom se deca oduzimaju tako sto se odvedu bez najave. U pitanju je viseslojna trgovina decom i njihovim zivotima. Sve to nikakve veze sa zastitim decjeg interesa nema.
JUVENILE JUSTICE…. nesto sto se i nama sprema, mada je jos uvek u stadijumu „javne rasprave“… mada to nasa javnost ne zna…. !
, to je problem što je to zakon koji se sprema u tišini, bez d ajavnost uopšte i sluti šta dolazi.
Poentu vidim u nekim paradoksima:
– socijalni radnici su na državnom budžetu, što znači da su finansirani parama koje teku u kasu od poreza
– u prevodu to znači da ljudi sebi plaćaju sopstvene dželate
– razumljivo bi mi bilo da se u slučaju nemaštine socijalnim programom pomogne ugrožena porodica i tako s eomogući deci da ostanu uz svoje biološke roditelje i ostale članove porodice (ukoliko nisu ugrožena zanemarivanjem ili zlostavljanjem) . Nije mi razumljivo da u slučaju nemaštine deca budu oduzeta i smeštena u hraniteljske porodice.
Lično mislim da je primena fizičke sile samo rezultat slabosti vaspitača. . Ali, ne mislim da je šljepkanje po guzi ili podignut glas dovoljan razlog za oduzimanje deteta.
U skandinavskim zemljama i još ponekim upravo sve tako funkcioniše: ne smete na dete da podignete glas, ne smete da mu naredjujete da bilo šta uradi. Možete da mu date smernicu a na njemu je hoće li je primeniti. Ne smete dete terati da jede, da spava, da uči.Ne smete se svadjati pred njime, ili ga izlagati bilo kakvim porodicnim problemima, bolesti ukucana, smrt bliznjih se treba prikrivati, dete ne sme biti tuzno jer to moze izazvati sumnju da ste vi odgovorni, itd...
Mene u celoj priči iritira lažno lice demokratije, pod čijim velom se sve pravda a pri tom je u stvarnosti na snazi diktatura koja razara porodice, ubija emocije, zabranjuje ih. Decu treba štititi, porodicama treba pomagati, ali ne lažno nego istinski. Norveška ima istoriju zemlje incesta i pedofilije i zna se da to sve nije iskorenjeno, samo se sad izgleda češé lomi na oduzetoj deci koju nema ko da štiti jer su, navodno, već zaštićena
Česi su osnovali udruženje za povratak dece u maticu i to udruženje istražuje ne samo po Norveškoj. Aktuelno su se pojavili podaci o slučajevima u Velikoj Britaniji. Da se razumemo, ima tu i opravdanih oduzimanja dece, ali generalno sistem ni slučajno nije postavljen na oduzimanju kao poslednjoj alternativi a ni kao na varijanti prolaznog karaktera, gde bi država pokušala u biološkoj porodici da stvori uslove za povratak dece.
Dalje, ne bih rekla da su te države pravile nama materijalnu bedu. Njihov ekonomski procvat baziran je na nafti koja je počela da se eksploatiše relativno skoro, pre par decenija. Do tada je Norveška spadala u nerazvijene zemlje. Ceo sistem, na žalost, im je takav da raste društvo degenerika, gde se sve redje sklapaju brakovi i radjaju deca, te im deca trebaju za održavanje sopstvenog društva :-( . Na putu ka tom cilju oni žele norvešku decu, što podrazumeva potpunu asimilaciju, te oduzetoj deci prosto brišu uspomene na lični identitet.
Celim sistemom su pogodjeni i sami Norvežani, roditelji faktički nemaju nikakva prava da decu vaspitavaju, nego samo da ih servisiraju dok ih nadgleda država i podiže decu po svome.
Naše oduzete dece verovatno ima u svim tim sistemima, ali za sada nisam naišla na podatke. Dosta roditelja se i boji da iznesejavno svoj problem, misleći da bi time sahranili nadu da im deca nekad budu vraćena.
Naravno da postoje zlostavljana i zanemarivana deca širom sveta i njih treba štititi, ali ovde dolazi do zamene teza, jer je reč o slučajevima kada je dokazano da roditelji nisu ništa kažnivo uradili i da je dete živelo sasvim regularan život u krugu porodice a ipak država odbija da ga vrati. Zar to nije kradja? Posebno ako se uzme u obzir da socijalni radnici dobijaju posebne premije prema broju oduzete dece.
Evo jedan od primera koji me je zaprepastio, a koji mi je ta poznanica saopštila.
Njenoj koleginici, i to Šveđanki, samohranoj majci, odveli su bez upozorenja i saopštenja dete iz škole. I to ni malo dete, nego 15-ogodišnjeg sina. Kada se dete nije pojavilo iz škole, otišla je do škole da vidi šta je sa detetom, i tek tada je od profesora saznala da joj je socijalna služba odvela dete. Tek tako… bez upozorenja ili obaveštenja. O sudskom rešenju da ni ne govorimo.
Onda je žena sva izbezumljena otišla do socijalnog gde su joj rekli da ga jesu oduzeli, jer su profesori iz škole prijavili da ona loše postupa sa detetom, jer je dete po njihovom mišljenju pregojazno. Ejjjj… Zbog toga što je dete debelo oni ga oduzimaju majci.
Od tada je prošlo dve godine. Ne zna gde joj je sin ni šta je snjim. Nisu joj dozvolili nijednom za te dve godine da ga vidi, čak ni da se čuju telefonom.
Ova poznanica kaže da je to ništa kako i pod kakvim glupim izgovorima otimaju decu.
Znam. prosto je jezivo. U Oslu je porodica na izdisaju, brakovi se skoro ni ne sklapaju, statistike su poražavajuće.
Postavlja se i pitanje kako je moguće da su deca tako brzo oduzeta iz porodica gde nikakvo zlostavljanje na kraju nije dokazano a dodju u hraniteljske porodice u kojima su zlostavljana, ali je nemoguće izvući ih odatle.
Da, u njihovom sistemu nije poželjno decu maziti, grliti, ljubiti, za čas tako postanu ljudi sumnjivi. Roditeljima oduzete dece je zabranjeno da ih podsećaju na zajedničke doživljaje i lepe dane. Zabranjeno im je da prvi dodirnu svoju decu kad ih vide. Amputacija emocija
"
https://plavabaklava.wordpress.com/2014/11/13/da-li-ste-znali-da-norveska-krade-decu/
http://www.vestinet.rs/pogledi/globalna-izopacenost-tradicionalna-porodica-je-namenjena-unistenju
http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet...djece-cilj-je-izopcenje-obitelji-i-djece.html
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/30228...ru-oduzela-decu-zato-sto-su-ih-hranili-rukama
