Spomenik Dositeju Obradoviću

[Nina]

Spomenik je podignut zalaganjem Jovana Skerlića, najvećeg poštovaoca Dositeja Obradovića krajem 19. i početkom 20. veka, i Srpske književne zadruge. Ideja o podizanju spomenika javila se sredinom 19. veka, a ponovo je postala aktuelna 1909. godine, kada su pokrenute aktivnosti povodom obeležavanja stogodišnjice Dositejeve smrti 1911.g

Komisija je za tri prvonagrađena rada izabrala modele Rudolfa Valdeca, Tome Rosandića i Simeona Roksandića, a za najbolji je proglasila rad Rudolfa Valdeca, kome je bila i poverena izrada spomenika. Iako je prvobitno planirano da spomenik bude svečano otkriven 1. septembra 1911. godine, usled odabira lokacije za njegovo postavljanje, ovaj događaj se odigrao tri godine kasnije. Skulptura je postavljena na visokom pravougaonom postamentu, na čijoj je prednjoj strani isklesana posveta „Dositeju Obradoviću zahvalni srpski narod“, a na zadnjoj piščev moto preuzet iz Pisma Haralampiju: „Ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečke, za braću Srblje kojega su god oni zakona i vere“. Dositej je predstavljen u pokretu, sa šeširom, knjigama i štapom u ruci, dok su na donjem delu postamenta ispisane njegove reči: „Iduć’ uči, u vekove gleda“.

9. juna 1914. godine (27. maja, po starom kalendaru) u Beogradu je svečano otkriven spomenik Dositeju Obradoviću.
Sve do kraja treće decenije 20. veka, spomenik se nalazio na prvobitnoj lokaciji, na skveru ispred hotela „Srpska kruna“,(parkić na uglu Knez Mihailove i Pariske).

Kada formiran Akademsk park na mestu nekadašnje Velike pijace, spomenik je premešten u ovaj park kao pandan spomeniku posvećenom velikom srpskom naučniku Josifu Pančiću. Spomenik Dositeju Obradoviću, predstavlja redak primer javnog spomenika u našoj sredini s početka 20. veka posvećen istaknutoj ličnosti iz nacionalne istorije izveden u vidu cele figure. Spomenik Dositeju Obradoviću utvrđen je za spomenik kulture 1967. godine.