Spoljni dug na kraju februara bio 26,7 milijardi evra

gost 186661

Elita
Poruka
24.166
Spoljni dug Srbije bio je na kraju februara 26,7 milijardi evra, što je povećanje od 5,2 odsto tokom tog meseca, objavljeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT). Odnos spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda Srbije je oko 89 odsto, što je iznad granice ulaska u zonu visoke zaduženosti od 80 odsto.

Takvo pomeranje ukupnog spoljnog duga bilo je očekivano, jer su u februaru emitovane hartije od vrednosti na domaćem i stranom tržištu, čime je prikupljeno 1,17 milijardi evra.

Takođe, povlačenjem sredstava po osnovu odobrenih kredita za infrastrukturne projekte dug će se u nadolazećem periodu uvećavati.

Donekle olakšavajuća okolnost jeste što se za potrebe punjenja budžeta na međunarodnom finansijskom tržištu dobijaju povoljnije pozajmice nego u prethodnom periodu i tako stvara prostor da se novim zajmovima vrate nepovoljniji dugovi iz prethodnog perioda.
Međutim, bez suštinskih reformskih zahvata u javnom sektoru, samo se odlaže „eksplozija” ukupnog, ne samo spoljnog nego i unutrašnjeg duga, što bi Srbiju moglo uvesti u situaciju sličnu Grčkoj, ocenili su u IZIT-u.
Spoljni dug javnog sektora je krajem februara iznosio nešto više od 13,3 milijarde evra i za čak 9,4 odsto bio je viši nego u decembru prošle godine.
Na mesečnom nivou, spoljni dug države je uvećan za čitavih 11,4 odsto, što ukazuje da je dalje zaduživanje javnog sektora bilo glavni pokretač rasta spoljnog duga Srbije.
Utoliko pre, ako se ima u vidu da je spoljni dug privatnog sektora krajem februara iznosio blizu 13,4 milijardi evra i za 0,3 odsto na mesečnom, odnosno 1,2 odsto bio niži u odnosu na stanje s kraja decembra 2012. godine.
Time su se po kreiranju ukupnog spoljnog duga poravnali javni i privatni sektor. Naime, javni sektor u naznačenom mesecu učestvuje sa 49,9 odsto, a privatni sa 50,1 odsto u formiranju zbirnog spoljnog duga Srbije.
Pošto i u narednom periodu treba računati sa dodatnim zaduživanjem države, kako za potrebe popunjavanja budžeta, tako i za potrebe investiranja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, ali i za potrebe razvoja poljoprivrede, to će, bez ikakve dileme, država biti ta koja će preuzeti i zvanično lidersku poziciju u kreiranju ukupnog spoljnog duga zemlje, naveli su u IZIT-u.
http://www.politika.rs/vesti/najnov...kraju-februara-bio-267-milijardi-evra.lt.html

Посао, инвестиције, сигурност, милијарде, авијони, камијони, јер алтернативе нема.....
 
jbte... stižete nas :lol:

Zbilja, hrvatski inozemni dug je pao sa 47,4 milijarde krajem travnja prošle godine, na 44,6 milijardi u siječnju ove godine. Srbija je prošle godine u ožujku imala dug od 24,1 milijardu eura, a sada 26,7 mlrd. Dakle Hrvatska je imala smanjenje od gotovo 3 milijarde eura vanjskog duga, a Srbija rast od cca 2,5 milijardi.
 
Zbilja, hrvatski inozemni dug je pao sa 47,4 milijarde krajem travnja prošle godine, na 44,6 milijardi u siječnju ove godine. Srbija je prošle godine u ožujku imala dug od 24,1 milijardu eura, a sada 26,7 mlrd. Dakle Hrvatska je imala smanjenje od gotovo 3 milijarde eura vanjskog duga, a Srbija rast od cca 2,5 milijardi.


Na koji način je Hrvatska smanjila spoljni dug?
 
Ово није добро за демократију и људска права, да се овако говори о задуживању грађанства европске Србије! Треба причати о каналу Дунав-Морава-Вардар-Егеј ,о великом брату,фарми,Екрему......

Глупост,
задуживање и јесте један од носећих, ако не и главни стуб демокрације и љуцки права......
 
Na koji način je Hrvatska smanjila spoljni dug?

Razduživale su se banke i građani. Banke u strukturi udjela vanjskog duga imaju veliki udio i to se sada smanjuje, a građani se razdužuju jer nemaju sigurnost zaposlenja. U takvim uvjetima nitko ne želi uzeti kredit za auto, kuću ili bilo što drugo. S druge strane država se pojačano zadužila, ali manje od razduženja banaka i građana tako da je dug ukupno ipak pao za 3 mlrd eura.
 
Pocecu od onoga sto najvise zanima nase gradjane - kako cemo sa dugom od 87 % uci u EU ? :sad2:

To je protiv propisa , a kad smo mi u pitanju EU mnogo polaze na propise .....:kafa:

Nemoj započinjati novi mit. Ulazak u Eu nema veze sa postotnim udjelom duga u odnosu na vrijednost BDP-a. To je bitno jedino ako želite ući u eurozonu, a to neće biti prije 2030.
 
unistise nas ovi SNS-SPS veleizdajnici gore nego Hrvatsku

propali smo nacisto....

5% povecali spoljni dug za mesec dana.

Ovom progresijom ima da ga dupliraju za 3 godine.

Sve je to posledica "stabilnog" kursa dinara od 110 din za 1 evro....

Ta stabilnost se placa neverovatnim rastom spoljnjeg duga...

ma oni se nepitaju nista ,oni sluze samo kao ikebane odnosno marionete,glavu rijec i sve odluke donose u MMF
 
Nekima je Dinkic prihvatljiv, na primer SNS i SPS... a DSu vise nije.

Није, јер више није власт.
Иначе бијо вам је добар и црни ђаво, док сте јахали, ко што ће бити и сутра дотични најбољи пријатељ, само ако вам се укаже прилика.
 
Dobro, mozda drzava i nije toliko ali obicni puk u Hrvatskoj je zaduzeniji najmanje pet puta vise nego u Srbiji.

Građani RH imaju u bankama oko 154 mlrd. kuna depozita i 127 mlrd kuna kredita. Dakle u višku su gotovo 4 mlrd. eura. Tu treba napomenuti da kreditna aktivnost građana pada, a rastu depoziti. S obzirom na to ne vidim točno u čemu je problem.
 
Građani RH imaju u bankama oko 154 mlrd. kuna depozita i 127 mlrd kuna kredita. Dakle u višku su gotovo 4 mlrd. eura. Tu treba napomenuti da kreditna aktivnost građana pada, a rastu depoziti. S obzirom na to ne vidim točno u čemu je problem.

Jedan poput Keruma, Bandica, Horvatincica, Cacica ili Mamica ima milione, i na takvog jednog dodje njih 10 tisuca koji imaju samo dugove, i koje nece otplatiti za 20 ili 30 godina.
 

Back
Top