gost 326638
Primećen član
- Poruka
- 726
ДИДАХИ - УЧЕЊЕ ДВАНАЕСТОРИЦЕ АПОСТОЛА
Наука Господња народима преко Дванаесторице Апостола
Педесетница
I. (1) Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута.
Пут живота је овај: прво, "љуби Бога који те је створио"; друго, (љуби) "ближњега свога као самога себе". И све што хоћеш да ти се не чини, и ти не чини другоме.
Наука пак ових речи је ова: "Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за непријатеље своје", а постите за оне који вас гоне. Јер "каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе? Не чине ли то и незнабошци? Али ви волите оне који вас мрзе", и нећете имати непријатеља.
"Удаљавај се од телесних и светских" жеља. Ако те ко "удари по десном образу, окрени му и други" и бићеш савршен. "Ако те ко потера једну миљу, иди с њиме две". Ако ти ко "узме хаљину, подај му и кошуљу". Ако ко узме од тебе оно што је твоје, не тражи му (натраг), јер не можеш. (5) "Свакоме који од тебе иште подај, и не потражуј (натраг)". Јер Отац хоће да свима дајеш од својих дарова. Блажен је онај који даје, сходно заповести, јер је он невин. Тешко ономе који узима. Ако пак неко узима зато што има потребу, такав ће бити невин; а ако узима онај ко нема потребе, биће суђен због чега и зашто је узео. Када буде притешњен, биће испитиван за то што је учинио, и "неће изаћи оданде док не врати и последњи динар". (6) Али и о томе (давању) је речено: Нека се озноји милостиња твоја у рукама твојим, док не познаш коме ћеш дати.
II. (1) Друга пак заповест (ове) науке (је):
"Не уби, не чини прељубе", не развратничи децу, не чини блуда, не укради, не врачај, не употребљавај мађије, не убијај дете кад се зачне, нити га погуби кад се роди. (3) "Не пожели оно што је ближњега" (твога); "не заклињи се, не сведочи лажно", не клеветај, не буди злопамтљив. (4) Не буди двоједушан, нити двојезичан, јер двојезичност је замка смрти. (5) Нека реч твоја не буде лажна, нити празна, него испуњена делом. (6) Не буди грамзив, ни отимач, ни лицемер, ни зло&ћудан (= злобан), нити горд. Не смишљај зли савет на ближњега свога. (7) Не мрзи ниједног човека, него неке карај, за неке се моли, а неке воли више од душе своје.
III. (1) Сине мој, бежи од сваког зла и од свега што му је слично. (2) Не буди гневљив, јер гњев води убиству; нити буди завидљив, ни свадљив, ни напрасит, јер од свега тога рађају се убиства. (3) Сине мој, не буди похотљив, јер пожуда води у блуд; нити бесраман у речима, нити бестидан очима, јер се од свега тога рађају прељубе. (4) Сине мој, не буди погађач (= врачар), јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни очишћивач (= заклињач), и немој то ни гледати [ни слушати], јер се од свега тога рађа идолопоклонство. (5) Сине мој, не буди лажљив, јер лаж одводи у крађу; нити среброљубив, ни славољубив, јер се из свега тога рађају крађе. (6) Сине мој, не буди роптач, јер то води хули; нити самонаметљив, ни злоуман, јер се од свега тога рађају хуле.
Него буди кротак, јер "кротки ће наследити земљу". (8) Буди дуготрпељив и милостив и безазлен и миран и добар, и свагда имај страх од речи које си чуо. (9) Не преузноси се, нити дозволи души својој дрскост. Нека се душа твоја не дружи са високима (=на положајима), него се дружи са праведнима и смиренима. (10) Све што ти се догађа примај као добро, знајући да без Бога ништа не бива.
IV. (1) Сине мој, сећај се и дању и ноћу онога "који ти говори реч Божију", и поштуј га као Господа, јер тамо где се проповеда Господство (Божије), тамо је и Господ. (2) Сваки дан тражи лице светих, да би налазио спокојство у речима њиховим. (3) Не стварај раздора, него завађене мири. Суди праведно, и не гледај ко је ко кад треба (некога) због преступа покарати. (4) Не буди двоједушан, да ли ће (нешто) бити или неће.
Не буди (такав) да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте. (6) Ако имаш нешто (да даш) што је рукама твојим (стечено), подај то за откуп грехова својих. (7) Немој се устезати да даш, нити када даш да жалиш, јер ћеш познати ко је Добри наградодавац. (8) Не избегавај онога ко је у немаштини; све што имаш подели са братом својим, и немој рећи да је (нешто) твоја сопственост. Јер ако сте заједничари у бесмртноме, колико ли већма у смртним (стварима)?
Не дижи руку своју од сина свога или кћери своје, него их од младости учи страху Божијем. (10) Не заповедај у љутњи својој слузи своме или слушкињи, који се у истога Бога надају, да не (престану) бојати се заједничког вам Бога, јер Он не долази да позове гледајући на лица, него на оне које је Дух (Свети) припремио. (11) Ви пак слуге, подчините се господарима својим као слици Божијој, с поштовањем и са страхом.
Мрзи на свако лицемерје и на све што није угодно Господу. (13) Не остављај заповести Господње, него држи оно што си примио, "ни додадјући ни одузимајући". (14) У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом.
То је пут живота.
V. (1) А пут смрти је овај:
Пре свега (тај пут) је зао и проклетством испуњен. (Јер на њему су):
убиства, прељубе, похоте, блуд, крађе, идолопоклонства, мађије, врачарије, отимачине, лажна сведочења, лицемерја, двоједушност, подмуклост, гордост, злоба, самовоља, грамзивост, срамотне речи, завист, дрскост, надменост, охолост, [не(бого)бојажљивост].
(Тим путем иду): прогонитељи добрих, мрзитељи истине, љубитељи лажи, они који не знају плату праведности, који се не држе добра нити суда праведног, који бдију не на добро него на зло, од којих је далеко кротост и трпељивост, који не милују сиромаха, који не саосећају са паћеником, који не познају свога Створитеља; убице деце (своје), упропаститељи створења Божијег; који окрећу лице своје од потребитога, који вређају већ увређенога; улизице богатима, неправедне судије сиромашнима; препуни свакога греха .
Спасите се, децо, од свију таквих.
VI. (1) Пази да те неко не заведе са овога (правога) пута науке (Господње), јер те (такав) учи мимо Бога. (2) Ако можеш носити сав јарам Господњи, онда ћеш бити савршен; а ако не можеш, колико можеш, толико и чини.
Односно пак (употребе) хране, држи оно што можеш, али се особито чувај (да не једеш) од жртве идолске, јер је то служење мртвим боговима.
VII. (1) А односно Крштења, овако крштавајте:
Пошто претходно све ово кажете (=поучите), "крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа" у текућој води. (2) Ако ли немаш текућу воду, крштавај у другој (води). Ако не можеш у хладној, онда у топлој. (3) А ако ни једне ни друге немаш, онда излиј воду на главу три пута у име Оца и Сина и Светога Духа. (4) А пре Крштења нека претходно посте онај који крштава и крштавани, и ако неки други могу. А наредићеш крштаваноме да пости један или два дана раније.
VIII. (1) А постови ваши нека не буду са лицемерима. Јер они посте понедељак и четвртак у седмици, а ви постите среду и петак.
И не молите се као лицемери, него као што је Господ заповедио у Јеванђељу, овако се молите:
Оче наш који си на небу, да се свети име Твоје;
да дође царство Твоје;
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дуг наш као што и ми опраштамо дужни цима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је Твоја сила и слава у векове!"
Три пута дневно тако се молите.
IX. (1) А односно Евхаристије (=Литургије), овако чините благодарење:
Прво за чашу (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за свету лозу Давида слуге Твога,
коју си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
А за хлеб који се ломи (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за живот и познање (,),
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Као што је овај хлеб (који ломимо) био расејан по горама, и сабран постаде један, тако нека се сабере Црква Твоја са крајева земље у Царство Твоје.
Јер је Твоја слава и сила кроз Исуса Христа у векове!
А од ваше Евхаристије (=Литургије) нека нико не једе нити пије, осим крштених у име Господње; јер о томе је и рекао Господ: "Не дајите светиње псима".
X. (1) После пак причешћивања, овако благодарите:
Благодаримо Ти, Оче Свети, за свето Име Твоје
које си настанио у срца наша,
и за познање и веру и бесмртност,
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Ти си, Владико Сведржитељу,
све створио ради Имена Твога,
и дао си храну и пиће људима на уживање,
да би Теби благодарили;
нама пак даровао си духовну храну и пиће
и живот вечни кроз Сина Твога.
Пре свега благодаримо Ти што си Моћан.
Теби слава у векове!
Опомени се, Господе, Цркве Твоје,
да је избавиш од сваког зла
и да је усавршиш у љубави Твојој;
и сабери је од четири ветра, њу - освећену,
у Царство Твоје, које си јој припремио.
Јер је Твоја сила и слава у векове!
Нека дође Благодат Твоја, и нека прође овај свет.
Осана Богу Давидову!
Ако је ко свет, нека приступи, а ко није, нека се покаје.
Маран ата\ Амин!
А пророцима дозволите да благодаре, колико хоће.
Наука Господња народима преко Дванаесторице Апостола
Педесетница
I. (1) Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута.
Пут живота је овај: прво, "љуби Бога који те је створио"; друго, (љуби) "ближњега свога као самога себе". И све што хоћеш да ти се не чини, и ти не чини другоме.
Наука пак ових речи је ова: "Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за непријатеље своје", а постите за оне који вас гоне. Јер "каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе? Не чине ли то и незнабошци? Али ви волите оне који вас мрзе", и нећете имати непријатеља.
"Удаљавај се од телесних и светских" жеља. Ако те ко "удари по десном образу, окрени му и други" и бићеш савршен. "Ако те ко потера једну миљу, иди с њиме две". Ако ти ко "узме хаљину, подај му и кошуљу". Ако ко узме од тебе оно што је твоје, не тражи му (натраг), јер не можеш. (5) "Свакоме који од тебе иште подај, и не потражуј (натраг)". Јер Отац хоће да свима дајеш од својих дарова. Блажен је онај који даје, сходно заповести, јер је он невин. Тешко ономе који узима. Ако пак неко узима зато што има потребу, такав ће бити невин; а ако узима онај ко нема потребе, биће суђен због чега и зашто је узео. Када буде притешњен, биће испитиван за то што је учинио, и "неће изаћи оданде док не врати и последњи динар". (6) Али и о томе (давању) је речено: Нека се озноји милостиња твоја у рукама твојим, док не познаш коме ћеш дати.
II. (1) Друга пак заповест (ове) науке (је):
"Не уби, не чини прељубе", не развратничи децу, не чини блуда, не укради, не врачај, не употребљавај мађије, не убијај дете кад се зачне, нити га погуби кад се роди. (3) "Не пожели оно што је ближњега" (твога); "не заклињи се, не сведочи лажно", не клеветај, не буди злопамтљив. (4) Не буди двоједушан, нити двојезичан, јер двојезичност је замка смрти. (5) Нека реч твоја не буде лажна, нити празна, него испуњена делом. (6) Не буди грамзив, ни отимач, ни лицемер, ни зло&ћудан (= злобан), нити горд. Не смишљај зли савет на ближњега свога. (7) Не мрзи ниједног човека, него неке карај, за неке се моли, а неке воли више од душе своје.
III. (1) Сине мој, бежи од сваког зла и од свега што му је слично. (2) Не буди гневљив, јер гњев води убиству; нити буди завидљив, ни свадљив, ни напрасит, јер од свега тога рађају се убиства. (3) Сине мој, не буди похотљив, јер пожуда води у блуд; нити бесраман у речима, нити бестидан очима, јер се од свега тога рађају прељубе. (4) Сине мој, не буди погађач (= врачар), јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни очишћивач (= заклињач), и немој то ни гледати [ни слушати], јер се од свега тога рађа идолопоклонство. (5) Сине мој, не буди лажљив, јер лаж одводи у крађу; нити среброљубив, ни славољубив, јер се из свега тога рађају крађе. (6) Сине мој, не буди роптач, јер то води хули; нити самонаметљив, ни злоуман, јер се од свега тога рађају хуле.
Него буди кротак, јер "кротки ће наследити земљу". (8) Буди дуготрпељив и милостив и безазлен и миран и добар, и свагда имај страх од речи које си чуо. (9) Не преузноси се, нити дозволи души својој дрскост. Нека се душа твоја не дружи са високима (=на положајима), него се дружи са праведнима и смиренима. (10) Све што ти се догађа примај као добро, знајући да без Бога ништа не бива.
IV. (1) Сине мој, сећај се и дању и ноћу онога "који ти говори реч Божију", и поштуј га као Господа, јер тамо где се проповеда Господство (Божије), тамо је и Господ. (2) Сваки дан тражи лице светих, да би налазио спокојство у речима њиховим. (3) Не стварај раздора, него завађене мири. Суди праведно, и не гледај ко је ко кад треба (некога) због преступа покарати. (4) Не буди двоједушан, да ли ће (нешто) бити или неће.
Не буди (такав) да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте. (6) Ако имаш нешто (да даш) што је рукама твојим (стечено), подај то за откуп грехова својих. (7) Немој се устезати да даш, нити када даш да жалиш, јер ћеш познати ко је Добри наградодавац. (8) Не избегавај онога ко је у немаштини; све што имаш подели са братом својим, и немој рећи да је (нешто) твоја сопственост. Јер ако сте заједничари у бесмртноме, колико ли већма у смртним (стварима)?
Не дижи руку своју од сина свога или кћери своје, него их од младости учи страху Божијем. (10) Не заповедај у љутњи својој слузи своме или слушкињи, који се у истога Бога надају, да не (престану) бојати се заједничког вам Бога, јер Он не долази да позове гледајући на лица, него на оне које је Дух (Свети) припремио. (11) Ви пак слуге, подчините се господарима својим као слици Божијој, с поштовањем и са страхом.
Мрзи на свако лицемерје и на све што није угодно Господу. (13) Не остављај заповести Господње, него држи оно што си примио, "ни додадјући ни одузимајући". (14) У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом.
То је пут живота.
V. (1) А пут смрти је овај:
Пре свега (тај пут) је зао и проклетством испуњен. (Јер на њему су):
убиства, прељубе, похоте, блуд, крађе, идолопоклонства, мађије, врачарије, отимачине, лажна сведочења, лицемерја, двоједушност, подмуклост, гордост, злоба, самовоља, грамзивост, срамотне речи, завист, дрскост, надменост, охолост, [не(бого)бојажљивост].
(Тим путем иду): прогонитељи добрих, мрзитељи истине, љубитељи лажи, они који не знају плату праведности, који се не држе добра нити суда праведног, који бдију не на добро него на зло, од којих је далеко кротост и трпељивост, који не милују сиромаха, који не саосећају са паћеником, који не познају свога Створитеља; убице деце (своје), упропаститељи створења Божијег; који окрећу лице своје од потребитога, који вређају већ увређенога; улизице богатима, неправедне судије сиромашнима; препуни свакога греха .
Спасите се, децо, од свију таквих.
VI. (1) Пази да те неко не заведе са овога (правога) пута науке (Господње), јер те (такав) учи мимо Бога. (2) Ако можеш носити сав јарам Господњи, онда ћеш бити савршен; а ако не можеш, колико можеш, толико и чини.
Односно пак (употребе) хране, држи оно што можеш, али се особито чувај (да не једеш) од жртве идолске, јер је то служење мртвим боговима.
VII. (1) А односно Крштења, овако крштавајте:
Пошто претходно све ово кажете (=поучите), "крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа" у текућој води. (2) Ако ли немаш текућу воду, крштавај у другој (води). Ако не можеш у хладној, онда у топлој. (3) А ако ни једне ни друге немаш, онда излиј воду на главу три пута у име Оца и Сина и Светога Духа. (4) А пре Крштења нека претходно посте онај који крштава и крштавани, и ако неки други могу. А наредићеш крштаваноме да пости један или два дана раније.
VIII. (1) А постови ваши нека не буду са лицемерима. Јер они посте понедељак и четвртак у седмици, а ви постите среду и петак.
И не молите се као лицемери, него као што је Господ заповедио у Јеванђељу, овако се молите:
Оче наш који си на небу, да се свети име Твоје;
да дође царство Твоје;
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас,
и опрости нам дуг наш као што и ми опраштамо дужни цима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Јер је Твоја сила и слава у векове!"
Три пута дневно тако се молите.
IX. (1) А односно Евхаристије (=Литургије), овако чините благодарење:
Прво за чашу (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за свету лозу Давида слуге Твога,
коју си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
А за хлеб који се ломи (говорите):
Благодаримо Ти, Оче наш,
за живот и познање (,),
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Као што је овај хлеб (који ломимо) био расејан по горама, и сабран постаде један, тако нека се сабере Црква Твоја са крајева земље у Царство Твоје.
Јер је Твоја слава и сила кроз Исуса Христа у векове!
А од ваше Евхаристије (=Литургије) нека нико не једе нити пије, осим крштених у име Господње; јер о томе је и рекао Господ: "Не дајите светиње псима".
X. (1) После пак причешћивања, овако благодарите:
Благодаримо Ти, Оче Свети, за свето Име Твоје
које си настанио у срца наша,
и за познање и веру и бесмртност,
које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.
Теби слава у векове!
Ти си, Владико Сведржитељу,
све створио ради Имена Твога,
и дао си храну и пиће људима на уживање,
да би Теби благодарили;
нама пак даровао си духовну храну и пиће
и живот вечни кроз Сина Твога.
Пре свега благодаримо Ти што си Моћан.
Теби слава у векове!
Опомени се, Господе, Цркве Твоје,
да је избавиш од сваког зла
и да је усавршиш у љубави Твојој;
и сабери је од четири ветра, њу - освећену,
у Царство Твоје, које си јој припремио.
Јер је Твоја сила и слава у векове!
Нека дође Благодат Твоја, и нека прође овај свет.
Осана Богу Давидову!
Ако је ко свет, нека приступи, а ко није, нека се покаје.
Маран ата\ Амин!
А пророцима дозволите да благодаре, колико хоће.