Spisak Dijane Budisavljević

R

Radovan Četvrti

Veoma poznat
Poruka
12.886
Originali spisak Diane Budisavljević sa oko 5.800 imena srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske (NDH), za koji se smatralo da je izgubljen ili uništen nađen je i sada je u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, obelodanio je direktor muzeja Dejan Ristić.
Ovaj spisak srpske dece nastao je u Zavodu za gluhonijemu djecu u Zagrebu u okviru akcije Diane Budisavljević. Sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja, datum i naziv logora iz kojeg su spasena, kao i starosnu dob i identitet hrvatskih usvojilaca. Spisak je nastao u drugoj polovini 1942, posle Bitke na Kozari. To je prvorazredni istorijski izvor do sada nepoznat javnosti, za koji se smatralo da je nestao tokom Drugog svetskog rata. Mi sada prvi put živoj deci, koja su ljudi u dubokoj starosti i koja još tragaju za svojim identitetom, kao i njihovim potomcima, možemo da ponudimo podatak koji je njihov stvarni identitet - kazao je Ristić na konferenciji za novinare, a preneli su mediji.
Spisak je, kako je naveo Ristić, u Muzej žrtava genocida stigao prošle godine. Međutim, nije želeo da otkrije kako su došli do njega.


- Za njim smo tragali izuzetno dugo i uspeli smo uz ogromnu podršku državnih organa Srbije. Bio je van nacionalne teritorije i donet je na nacionalnu teritoriju - kazao je Ristić.

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, koji se obeležava svakog 22. aprila bio je povod da ovaj muzej predstavi deo arhivske građe, među kojima i ovaj spisak. Tu je i jedini "srbosjek" u Srbiji, nož koji su ustaše ubijale Srbe, bodež braće Javor, cigla koja je bila deo logora u Jasenovcu, pisma... Tu su i minđuše devojčice sa spiska Radmile Radonjić, koja je iako spasena umrla jer nije mogla da preboli rane od zlostavljanja u logoru.
Ristić je kazao i da je tokom 2022. muzej prikupio više arhivskih dokumenata nego od osnivanja 1992, te je postao jedna od vodećih institucija te vrste u Istočnoj Evropi.


- Naša muzejska građa je dokaz o zločinu. U svetu postoje samo tri ovakve institucije koje se bave fenomenologijom žrtava u Drugom svetskom ratu, osim našeg tu su i muzeji u SAD i u Izraelu", kazao je Ristić.


Diana Budisavljević je vodila kartoteku o deci, kako bi ona jednog dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama, ali joj je Ministarstvo socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. tu dokumentaciju oduzelo.
...............................................................................................................................................................................................................................................................................................

Zaklela se zemlja Raju da se tajne sve saznaju . :kafa:
 

Spisak 5.800 dece iz Dnevnika koji je sakrio Josip Broz​


21.04.2023 17:29

ISTINA KOJA SE ČEKALA OSAM DECENIJA U Muzeju žrtava genocida predstavljen spisak imena dece koje je spasila Diana Budisavljević​

Stevica Rajčetić

Povodom Dana Muzeja žrtava genocida danas je u toj ustanovi prvi put predstavljen originalan spisak Diane Budisavljević sa podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora NDH, kao i artefakti iz Drugog svetskog rata, koji svedoče o stradanju pripadnika srpskog naroda, ali i drugih pripadnika jugoslovenskih naroda.

Direktor Muzeja žrtava genocida i istoričar Dejan Ristić naveo je da je ta ustanova tokom prošle godine došla u posed različitih artefakata, a da je epohalno otkriće spisak srpske dece iz Zavoda za gluhonijemu djecu u Zagrebu, nastao u drugoj polovini 1942. godine, koji sadrži podatke o identitetu 5.800 dece, za koji se smatralo da je uništen.

Wczk9kpTURBXy8yYjBjNGU5OWVkZGJlMWFkYmZjMjYyMDY3MzIxYjYwMC5qcGeRkwLNBLAA3gABoTAB

Kako je objasnio, reč je o spisku koji sadrži sve podatke o deci, uključujući redni broj, ime i prezime, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i logor smrti iz koga je dete spašeno, starosna dob deteta i identitet hrvatskih usvojitelja.


Za spiskom se dugo tragalo​


“Sada po prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u poodmaklim godinama, koji još uvek tragaju za svojim identitetom kao i njihovim potomcima možemo da ponudimo informacije o njihovom stvarnom identitetu”, rekao je Ristić na konferenciji u Muzeju žrtava genocida.

Ristić je ukazao da se među artefaktima nalaze i tri primera hladnog oružja korišćenih od strane hrvatskih ustaša za likvidaciju Srba na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH), cigla iz jasenovačkog gubilišta, kao i veliki broj primeraka prepiski iz logora.


“Prošle godine smo otkupili više hiljada pisama iz Drugog svetskog rata uključujući i dve prepiske dva bračna para koji su bili zatočeni u dva posebna logora za oficire”, naveo je Ristić.

Ristić je naveo da je tokom 2022. godine Muzej postigao zapažene rezultate u naučnoistraživačkoj delatnosti, realizaciji programa u oblasti kulture, obrazovanja, umetnosti i dodao da je prioritet bilo obogaćivanje zbirki, kao i stručna obrada gradje koja kontinuirano pristiže u tu ustanovu.

.


“Samo tokom prošle godine obogatili smo zbirke i fondove Muzeja žrtava genocida u većem obimu nego u prvih 30 godina njegovog postojanja. U pitanju je više hiljada artefakata, arhivskih dokumenata, fotografija, trodimenzionalnih predmeta, audio-vizuelnih zapisa nastalih tokom Drugog svetskog rata”, rekao je Ristić.

Tokom prethodnih godinu dana, dodaje, Muzej je realizovao niz izložbi, između ostalog i u Parizu, Podgorici, Skoplju.

“Muzejska građa pohranjena u ovoj ustanovi kulture nije samo klasična uobičajena muzejska građa, ta građa je pre svega dokaz o zločinu”, rekao je Ristić.
 
Poslednja izmena:
Šta se to dešava u našim dušama, da li smo stvarno spremni da zaboravimo užase Jasenovca i jedne monstruozne politike, politike genocida, za rad nekog unutrašnjeg mira kome instiktivno težimo?

Zaborav takvih razmera. Može li ga naša kolektivna svest stvarno zaboraviti.
U svrhu zaborava verujem, i tema je prebačena sa Politike u Istoriju, jer po logici stvari, nešto što ide u istoriju je nešto što po inerciji treba ostaviti ad akta, nešto što treba zaboraviti.

Da li to može biti opasno za nas?

Ko su monstrumi, gde se rađaju i kako nastaju, pitanja su kojima bi trebalo da se aktuelno pozabavimo.

Dijana je kako svi znamo SPASILA veliki broj srpske dečice koja su dospela u Jasenovac. Kad kažemo spasila to znači da ih je spasila SIGURNE SMRTI.
Što dalje implicira da su tu na tom stratištu bili ne ljudi, ustaše, koji su UBIJALI DECU?

Monstrumi dakle, jer nemamo drugi izraz za takve osobe.

Danas imamo malog 13-togodišnjeg monstruma koji je poubijao svoje vršnjake - DECU ?

Njegov deda ili paradeda nisam siguran je takođe NA MONSTRUOZAN NAČIN lišio života nekolicine ljudi svojevremeno ?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top