O spavanju se ranije nije mnogo znalo. Prihvaćeno je kao obična fiziološka potreba. Novijom otkrićima je ustanovljeno da jača imunitet, uskladjuje mentalne i fizičke funkcije i regeneriše organizam. Njegovo duže uskraćivanje dovodi do potpune iscrpljenosti, dezorijentacije, gubitka identiteta itd.
Tokom spavanja čula se zatvaraju za spoljašnji svet. Mada on i dalje postoji osoba koja spava ga nije svesna. Za nju postoji drugačija realnost. To potvrđuje činejnicu da je svest suština svakog doživljaja. U budnom stanju um vrši interakciju i sa unutrašnjim i spoljašnjim svetom. Prilikom spavanja postoji samo unutrašnji koji nije pod uticajem fizičkih, već psihičkim zakonitosti. Kroz njih se najbolje ispolje nefizičke karakteristike. Na drugačiji način se doživljava vreme, prostor, gravitacija, konačnost, smrt.
Doživljaj u snu zavisi od interakcije uma s različitim nivoima nesvesnog. Interakcija s nadsvenim najčešće ima karakter proročanskih snova. Upozorava na buduće dogadjaje, daje inspiraciju ili rešenje problema o kojem se razmišljalo u budnom stanju. Interakcija uma i Polusvesnog ega ispoljava utiske formirane tokom dana kao i potisnute traume. S obzirom da se traume akumulraju u neosmišljena osećanja javljaju se u vidu simbola. Kroz njih traže pravilniju i jasniju transformaciju. Iako takvi snovi, zbog simbolike, mogu izgledati čudni i nejasni ostave snažan utisak, jer se instinktivno oseti njihov značaj za rešenje unutrašnjeg konflikta. Frojd je zato veliku pažnju posvetio analizi snova.
Fizičko i psihičko stanje uslovljava i vrstu snova. Ukoliko se ima nezadovoljena fizička potreba dolazi do interakcije s Telesnom svešću. Ta interakcija je uvek bazirana na telesnim potrebama. Ponekad se može desiti isprepletena interakcija sa svim nivoima, pa su snovi konfuzni. Odraze se kao mešavina smisla i besmisla.
Zašto je ljudima potrebno spavanje ili period u kojem nisu svesni vlastitog tela i spoljašnjeg sveta? Jedno od objašnjenja je da se organizam, a naročito mozak, okrepljuje i oporavlja od stresa i napora tokom dana. Kod odojčadi postoji izražena potreba za snom mada nemaju stres i fizički napor.
Da li spavanje ima udela u neuroplastičnosti? Moždana plastičnost postoji celog života, s tim što je najizraženija u ranom razvoju. Da li um tokom spavanja reorganizuje mozak na osnovu novih spoznaja, utisaka i iskustava? S obzirom da je svest bezoblična ne može se neposredno posmatrati kao materijalno-energetski procesi. Zbog toga se sposobnost reprogramiramnja svela samo na mozak. To pre izgleda kao pojavno objašnjenje. Suštinsko mora uključiti svest, a time i mogućnost da nevidljivi um reprogramira mozak. U tom slučaju promene koje se uočavaju na mozgu su rezultat kompleksnije interakcije izmedju tela i sveti ili fizičkog i nefizičkog entiteta kojeg ne razumemo. Možda je i to jedan od razloga što se nemaju definitivni odgovori?
Tokom spavanja čula se zatvaraju za spoljašnji svet. Mada on i dalje postoji osoba koja spava ga nije svesna. Za nju postoji drugačija realnost. To potvrđuje činejnicu da je svest suština svakog doživljaja. U budnom stanju um vrši interakciju i sa unutrašnjim i spoljašnjim svetom. Prilikom spavanja postoji samo unutrašnji koji nije pod uticajem fizičkih, već psihičkim zakonitosti. Kroz njih se najbolje ispolje nefizičke karakteristike. Na drugačiji način se doživljava vreme, prostor, gravitacija, konačnost, smrt.
Doživljaj u snu zavisi od interakcije uma s različitim nivoima nesvesnog. Interakcija s nadsvenim najčešće ima karakter proročanskih snova. Upozorava na buduće dogadjaje, daje inspiraciju ili rešenje problema o kojem se razmišljalo u budnom stanju. Interakcija uma i Polusvesnog ega ispoljava utiske formirane tokom dana kao i potisnute traume. S obzirom da se traume akumulraju u neosmišljena osećanja javljaju se u vidu simbola. Kroz njih traže pravilniju i jasniju transformaciju. Iako takvi snovi, zbog simbolike, mogu izgledati čudni i nejasni ostave snažan utisak, jer se instinktivno oseti njihov značaj za rešenje unutrašnjeg konflikta. Frojd je zato veliku pažnju posvetio analizi snova.
Fizičko i psihičko stanje uslovljava i vrstu snova. Ukoliko se ima nezadovoljena fizička potreba dolazi do interakcije s Telesnom svešću. Ta interakcija je uvek bazirana na telesnim potrebama. Ponekad se može desiti isprepletena interakcija sa svim nivoima, pa su snovi konfuzni. Odraze se kao mešavina smisla i besmisla.
Zašto je ljudima potrebno spavanje ili period u kojem nisu svesni vlastitog tela i spoljašnjeg sveta? Jedno od objašnjenja je da se organizam, a naročito mozak, okrepljuje i oporavlja od stresa i napora tokom dana. Kod odojčadi postoji izražena potreba za snom mada nemaju stres i fizički napor.
Da li spavanje ima udela u neuroplastičnosti? Moždana plastičnost postoji celog života, s tim što je najizraženija u ranom razvoju. Da li um tokom spavanja reorganizuje mozak na osnovu novih spoznaja, utisaka i iskustava? S obzirom da je svest bezoblična ne može se neposredno posmatrati kao materijalno-energetski procesi. Zbog toga se sposobnost reprogramiramnja svela samo na mozak. To pre izgleda kao pojavno objašnjenje. Suštinsko mora uključiti svest, a time i mogućnost da nevidljivi um reprogramira mozak. U tom slučaju promene koje se uočavaju na mozgu su rezultat kompleksnije interakcije izmedju tela i sveti ili fizičkog i nefizičkog entiteta kojeg ne razumemo. Možda je i to jedan od razloga što se nemaju definitivni odgovori?
