- Poruka
- 389.212
Spasenija Pata Marković je prva srpska učenica domaćinstva, autorka čuvenog “Patinog kuvara” remek – dela iz sfere kulinarstva sa oko 4.000 recepata. Gotova svaka kuća u Srbiji posedovala je ovo štivo, pa se vrlo lako može desiti da je među starim knjigama. Po završetku Bečke škole za vođenje domaćinstva, njegovo znanje želela je da se prenese svim domaćinima u Srbiji.
Pata Marković poticala je iz uglednih beogradskih porodica. Rođena je 31.12.1881, otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače kočičkog majora koga će Nemci ubiti na Baćići 1943. Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića. Iako su je uglavnom opisivali kao skromnu i neupadljivu ženu, koja se po tome ne razlikuje od ostalih, Branislav Nušić je u jednom članku u “Politici” 1925. godine, takođe opisao:
“Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Кada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.”
Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, Pata Marković objavila je prvi – “Кuvar i savetnik”. Svoje kuvarske savete tokom tridesetih godina prošlog veka delila je i na radiju i u dnevnom listu “Politika” gde je uređivala stalnu rubriku “Jelovnik za danas”. U ovim rubrikama Spasenija je objašnjavala kako može da se sa malo novca skuva zdrav ručak za četiri osobe i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.
Jednom nedeljno izlazila je i Patina čitanka za domaćice, ali, budući da je posedovala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice. Pata je zasmetala i mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. A, bila je – “samo” žena. Priznanje i osporavanje, u naizmeničnom ritmu, biće njena sudbina do kraja života. Srbija je postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem. To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. U tom periodu kralj Aleksandar I Кarađorđević je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru). Tada je Patina čitanka za domaćice, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.
Кao upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala, a onda ih 25. februara 1939. godine objavila u prvoj knjizi “Moj kuvar” na 800 stranica. Ovaj kuvar sa preko 4000 recepata narod je prozvao “Patin kuvar”, a pod ovim nazivom se zadržao i u budućim vremenima iako je knjiga u novom izdanju izašla pod naslovom “Veliki narodni kuvar”.
Do početka Drugog svetskog rata, ugledna školovana domaćica je vodila školu u kojoj je edukovala žene. Međutim, Pata, koja je tokom rata skrivala jevrejsku decu, uhapšena je kao izdajnik, imovina joj je nacionalizovana, a njeno ime “prognano”. Činjenica da je bila jedina školovana domaćica, pomogla joj je da nastavi da radi, kako bi neuke žene učila lepom ponašanju, pristojnim manirima i kulturi vođenja kuće. Bila je odlična u tome. Nezamenjiva. Obične žene su je toliko volele, da se novoj vlasti ni to nije svidelo. Optuživali su je da propagira buržoaske ideje, a svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa “SM”.
Umrla je 1957. godine u Beogradu u svojoj 94. godini, sama i usamljena. “Patin kuvar” ostao je Biblija svake srpske domaćice. U uvodu prvog kuvara, autorka je napisala: “Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, a nedostatak tih sastojaka dovodi do raznih poremećaja u organizmu. Кućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.”
Vanilice iz Patinog kuvara:
Dvesta pedeset grama maslaca ili 200 grama masti, 1/2 kilograma brašna, 1 žumance i 1 celo jaje, 4 kašike šećera i sok od 1 limuna pripremiti za vanilice.
Maslo ili mast penasto umutiti, a zatim dodati žumance i 1 celo jaje, šećer i sok od 1 limuna. Sad usuti brašno, izručiti sve na dasku za mešenje, zamesiti testo i oklagijom razvući koru 1/2 santimetra debelu. Kalupom za vanilice vaditi pogačice, svaku umočiti u ulupani sneg od 2 belanceta, pa onda posuti sitno iseckanim orasima, ređati ih u namazan pleh, staviti u pećnicu i peći, ali paziti da ostanu bele. Pečene vanilice premazati pekmezom, sastaviti dve i dve, posuti ih šećerom zamirisanim vanilom i služiti.
Pata Marković poticala je iz uglednih beogradskih porodica. Rođena je 31.12.1881, otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače kočičkog majora koga će Nemci ubiti na Baćići 1943. Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića. Iako su je uglavnom opisivali kao skromnu i neupadljivu ženu, koja se po tome ne razlikuje od ostalih, Branislav Nušić je u jednom članku u “Politici” 1925. godine, takođe opisao:
“Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Кada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.”
Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, Pata Marković objavila je prvi – “Кuvar i savetnik”. Svoje kuvarske savete tokom tridesetih godina prošlog veka delila je i na radiju i u dnevnom listu “Politika” gde je uređivala stalnu rubriku “Jelovnik za danas”. U ovim rubrikama Spasenija je objašnjavala kako može da se sa malo novca skuva zdrav ručak za četiri osobe i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.
Jednom nedeljno izlazila je i Patina čitanka za domaćice, ali, budući da je posedovala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice. Pata je zasmetala i mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća. A, bila je – “samo” žena. Priznanje i osporavanje, u naizmeničnom ritmu, biće njena sudbina do kraja života. Srbija je postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem. To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine. U tom periodu kralj Aleksandar I Кarađorđević je raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru). Tada je Patina čitanka za domaćice, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.
Кao upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala, a onda ih 25. februara 1939. godine objavila u prvoj knjizi “Moj kuvar” na 800 stranica. Ovaj kuvar sa preko 4000 recepata narod je prozvao “Patin kuvar”, a pod ovim nazivom se zadržao i u budućim vremenima iako je knjiga u novom izdanju izašla pod naslovom “Veliki narodni kuvar”.
Do početka Drugog svetskog rata, ugledna školovana domaćica je vodila školu u kojoj je edukovala žene. Međutim, Pata, koja je tokom rata skrivala jevrejsku decu, uhapšena je kao izdajnik, imovina joj je nacionalizovana, a njeno ime “prognano”. Činjenica da je bila jedina školovana domaćica, pomogla joj je da nastavi da radi, kako bi neuke žene učila lepom ponašanju, pristojnim manirima i kulturi vođenja kuće. Bila je odlična u tome. Nezamenjiva. Obične žene su je toliko volele, da se novoj vlasti ni to nije svidelo. Optuživali su je da propagira buržoaske ideje, a svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa “SM”.
Umrla je 1957. godine u Beogradu u svojoj 94. godini, sama i usamljena. “Patin kuvar” ostao je Biblija svake srpske domaćice. U uvodu prvog kuvara, autorka je napisala: “Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, a nedostatak tih sastojaka dovodi do raznih poremećaja u organizmu. Кućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.”
Vanilice iz Patinog kuvara:
Dvesta pedeset grama maslaca ili 200 grama masti, 1/2 kilograma brašna, 1 žumance i 1 celo jaje, 4 kašike šećera i sok od 1 limuna pripremiti za vanilice.
Maslo ili mast penasto umutiti, a zatim dodati žumance i 1 celo jaje, šećer i sok od 1 limuna. Sad usuti brašno, izručiti sve na dasku za mešenje, zamesiti testo i oklagijom razvući koru 1/2 santimetra debelu. Kalupom za vanilice vaditi pogačice, svaku umočiti u ulupani sneg od 2 belanceta, pa onda posuti sitno iseckanim orasima, ređati ih u namazan pleh, staviti u pećnicu i peći, ali paziti da ostanu bele. Pečene vanilice premazati pekmezom, sastaviti dve i dve, posuti ih šećerom zamirisanim vanilom i služiti.
