Pištaljka je označila kraj utakmice. Jurnjava ka izlazu,opšti haos.Još veća muka da se uguram u gradski bus.Ispred mene jedan se razlaktao a iza se neko pribio više nego je normalno. Odjednom se okreće onaj ispred i sočno mi istrese u lice 'e sad ću ti se na*ebati majke,da vidiš kome si gurnuo ruku u džep.Ja se zbunio pa ni da trepnem a on i dalje besni 'držim te za ruku,ne možes da pobegneš, lopužo'. Shvatam ozbiljnost nastale situacije,na*ebaću ni kriv ni dužan.Ništa drugo mi ne preostaje nego nekako podigoh obe ruke u vis,kažem, predajem se. Bogami se on trže 'pa čiju to ruku držim' i poče da vuče. Navalio ko sivonja dok nije podigao ruku onoga iza mene koji je pokušava da se otrgne iz čelićnog stiska glasnog rmpalije. Ne uspeva,sidjoše iz autobusa i nastaviše da se vuku na stajalištu. Pade mi kamen sa srca što spasih čast al' sad razmišljam da li ću da odem više ikad na utakmicu? J*bo me fudbal,zamal' ne najeb*h.
E ovo je prvi put što sam čuo 
