- Poruka
- 92.680
Kako je svet izgledao posle pandemije 1918. godine
Često nazivan „majkom svih pandemija", u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao je između 40 i 50 miliona smrti - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za
kontrolu bolesti (CDC).
Naučnici i istoričari veruju da je bila zaražena trećina svetske populacije, koja je tada brojala oko 1,8 milijardi ljudi.
I grip je izazvao ukupno više smrti nego sam Prvi svetski rat, koji je privođen kraju u vreme kad je bolest počinjala da se širi.
Dok čitav svet reaguje na krizu Kovida-19, pogledajmo pobliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu -i kako je on izgledao kad se konačno okončala?
Te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.
Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi.
Da sve bude gore, Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.
Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni - verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.
Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.
U mnogim zemljama nije ostalo mladih da nastave porodični posao, vode farme, obučavaju se za profesije i zanate,venčaju i podižu decu kako bi zamenili milione izgubljenih.
Manjak pogodnih muškaraca doveo je do takozvanog problema 'viška žena', kada milioni žena nisu mogle da nađe odgovarajuće partnere.
Iako pandemija Španskog gripa nije izazvala tolike društvene promene kao Crna kuga u 14. veku (koja je dovela do pada feudalizma), jeste uzdrmala ravnotežu među polovima u mnogim zemljama.
Istraživačica sa Univerziteta Teksas A&M Kristina Blekbern otkrila je da je manjak radnika u SAD, do kog je doveo grip baš kao i Prvi svetski rat, utro put ženama ka priključivanju radnoj snazi.
„Godine 1920, žene su predstavljale oko 21 odsto svih zaposlenih u zemlji", kaže Blekbern.
Naučnici su obavili istraživanje i na bebama rođenim tokom pandemije Španskog gripa i otkrili da su one bile sklone sticanju zdravstvenih stanja kao što su srčane bolesti, za razliku od dece rođene pre
ili posle izbijanja pandemije.
Iste godine, Kongres je ratifikovao 19. Amandman, koji je američkim ženama omogućio pravo glasa.
„Postoje dokazi da je grip iz 1918. godine uticao na ženska prava u mnogim zemljama", dodaje Blekbern.
Često nazivan „majkom svih pandemija", u roku od dve godine, između 1918. i 1920, izazvao je između 40 i 50 miliona smrti - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centara za
kontrolu bolesti (CDC).
Naučnici i istoričari veruju da je bila zaražena trećina svetske populacije, koja je tada brojala oko 1,8 milijardi ljudi.
I grip je izazvao ukupno više smrti nego sam Prvi svetski rat, koji je privođen kraju u vreme kad je bolest počinjala da se širi.
Dok čitav svet reaguje na krizu Kovida-19, pogledajmo pobliže poslednju pandemiju koja je ukopala svet u mestu -i kako je on izgledao kad se konačno okončala?
Te 1918. godine, medicina i nauka bile su mnogo ograničenije u borbi protiv bolesti nego što su danas.
Lekari su znali da iza Španskog gripa stoje mikroorganizmi i da bolest može da se prenosi sa osobe na osobu, ali su i dalje mislili da je izazivaju bakterije a ne virusi.
Da sve bude gore, Španski grip je napao na način koji do tada nije viđen u pandemijama gripa, kao što je ona iz 1889-90, koja je ubila više od milion ljudi širom sveta.
Većina žrtava bila je starosti između 20 i 40 godina, a muškarci su bili neproporcionalno pogođeni - verovatno zato što se smatra da je pandemija započela u prenatrpanim vojnim kampovima na Zapadnom frontu i raširila se kako su se trupe vraćale kući posle Prvog svetskog rata.
Bolest je takođe jače pogodila siromašnije zemlje.
U mnogim zemljama nije ostalo mladih da nastave porodični posao, vode farme, obučavaju se za profesije i zanate,venčaju i podižu decu kako bi zamenili milione izgubljenih.
Manjak pogodnih muškaraca doveo je do takozvanog problema 'viška žena', kada milioni žena nisu mogle da nađe odgovarajuće partnere.
Iako pandemija Španskog gripa nije izazvala tolike društvene promene kao Crna kuga u 14. veku (koja je dovela do pada feudalizma), jeste uzdrmala ravnotežu među polovima u mnogim zemljama.
Istraživačica sa Univerziteta Teksas A&M Kristina Blekbern otkrila je da je manjak radnika u SAD, do kog je doveo grip baš kao i Prvi svetski rat, utro put ženama ka priključivanju radnoj snazi.
„Godine 1920, žene su predstavljale oko 21 odsto svih zaposlenih u zemlji", kaže Blekbern.
Naučnici su obavili istraživanje i na bebama rođenim tokom pandemije Španskog gripa i otkrili da su one bile sklone sticanju zdravstvenih stanja kao što su srčane bolesti, za razliku od dece rođene pre
ili posle izbijanja pandemije.
Iste godine, Kongres je ratifikovao 19. Amandman, koji je američkim ženama omogućio pravo glasa.
„Postoje dokazi da je grip iz 1918. godine uticao na ženska prava u mnogim zemljama", dodaje Blekbern.
