I dok je taxi sjekao ulice,žurno krčeći put do željeznicke stanice,g.Zidan bacao je pogled na skupocjeni sat koji je bio uspomena na jednu od njegovih prijateljica.Nije se tacno sjecao od koga ga je dobio.Da li je to bila Talija,vlasnica kluba Springfild gdje je u zadnje vrijeme provodio dosta vremena.Bože,gdje li je ona sada.Kako ce se samo iznenaditi kad otkrije da je njen sef prazan.Sva ustedjevina koju je zaradila u proljetnom klubu Springfild sad je bila u unutrasnjem dzepu njegovog sakoa od tvida.Dobro,da nije bilo njega,njen klub sigurno ne bi tako dobro poslovao.Koliko je samo potrosio vremena tjeseci usamljene dame,a poneki put i usamljenu gospodu.Da,zasluzio je taj novac.A ta cicija Talija,nije bolje ni zasluzila.
Onda je njegov pogled ponovo zastao na satu.Boze,od koga li je dobio?Nije li to bio poklon od gospodje Kerol koja mu je davala časove klavira.Pomisao na gospodju Kerol izmamila je smijesak na krajicku njegovih usana.Da,divna gospodja.Dobro,mozda malo pateticna u svojoj ljubavi prema Čajkovskom,klaviru i gardenijama.
No,sad to nije bilo ni vazno.Bilo je vazno samo jedno.Sto prije stici do Zeljeznicke stanice i sjesti u voz.Voz za Pariz.
Sve ce biti lakse kad napusti granicu.U glavi je kovao plan.Cim njegova noga osjeti parisko tlo otici ce kod svoje stare prijateljice,madam Simon..Dobro,mozda ce biti malo iznenadjena kad ga vidi,al vec ce nesto smisliti da joj objasni razlog svog iznenadnog dolaska.
Gospodja Simon ce mu sigurno pomoci.Ako ga je sjecanje dobro sluzilo,madam Simon je bila vlasnica elitnog hotela u predgradju Pariza.Bila je to madam velikog srca i sto je jos vaznije,jako spretna sa novcem.Vec ce se naci neko mjesto za njega u njenom hotelu.
Dok je izlazio iz taksija,tutnuo je taksisti svoj pribor za pecanje.U Parizu mu sigurno nece trebati.Mada....pomisao na obalu Sene....na tren ga je pokolebala,ali...Ne,ne treba mu pribor za pecanje.Krajnje je vrijeme da okrene novi list.Mozda bi mogao poceti da snima filmove.No,dobro.vidjet ce.
nastavice se
p.s.hajd sad nek nastavi neko drugi
Onda je njegov pogled ponovo zastao na satu.Boze,od koga li je dobio?Nije li to bio poklon od gospodje Kerol koja mu je davala časove klavira.Pomisao na gospodju Kerol izmamila je smijesak na krajicku njegovih usana.Da,divna gospodja.Dobro,mozda malo pateticna u svojoj ljubavi prema Čajkovskom,klaviru i gardenijama.
No,sad to nije bilo ni vazno.Bilo je vazno samo jedno.Sto prije stici do Zeljeznicke stanice i sjesti u voz.Voz za Pariz.
Sve ce biti lakse kad napusti granicu.U glavi je kovao plan.Cim njegova noga osjeti parisko tlo otici ce kod svoje stare prijateljice,madam Simon..Dobro,mozda ce biti malo iznenadjena kad ga vidi,al vec ce nesto smisliti da joj objasni razlog svog iznenadnog dolaska.
Gospodja Simon ce mu sigurno pomoci.Ako ga je sjecanje dobro sluzilo,madam Simon je bila vlasnica elitnog hotela u predgradju Pariza.Bila je to madam velikog srca i sto je jos vaznije,jako spretna sa novcem.Vec ce se naci neko mjesto za njega u njenom hotelu.
Dok je izlazio iz taksija,tutnuo je taksisti svoj pribor za pecanje.U Parizu mu sigurno nece trebati.Mada....pomisao na obalu Sene....na tren ga je pokolebala,ali...Ne,ne treba mu pribor za pecanje.Krajnje je vrijeme da okrene novi list.Mozda bi mogao poceti da snima filmove.No,dobro.vidjet ce.
nastavice se
p.s.hajd sad nek nastavi neko drugi
ceo hotel je proveravao