Сорош финансира Бајдена и левичарске групе у САД

[Alter_Ego_]

Ти хоћеш да још гори дођу на власт као ДОС, цела опозиција је ДОС који је користио сваку прилику да пљује по србима и српству, улизује се усташама, шиптарима и потурицама.

Не, ја хоћу да бољи дођу на власт, а да би бољи дошли на власт, морају ови најгори да оду са власти. Ови што су са Сорошем на прсудупе.

 

[Alter_Ego_]

Глупо питање. Нема ништа лакше за запад него да однесе паре из Србије. Ко ће да их спречи, ДОС или Вучић.

Објасни нам поступак изношења пара.

У супротном, помислићемо да си податак од 100 милијарди изнетих пара извадио из дупета.

 

[БелиВук]

Не, ја хоћу да бољи дођу на власт, а да би бољи дошли на власт, морају ови најгори да оду са власти. Ови што су са Сорошем на прсудупе.

Pogledajte prilog 1416498

Опозиција је чак и гора од Вучића, ниси против опозиције.

 

[Alter_Ego_]

Опозиција је чак и гора од Вучића, ниси против опозиције.

Овако је било у време ДОС-а.

Preminuo ranjeni pripadnik ROSU​

Priština -- Pripadnik specijalne jedinice policije Kosova, ranjen snajperom u glavu u blizini prelaza Brnjak, umro večeras posle 22 časa, javila televizija Klan Kosova.
IZVOR: BETA UTORAK, 26.07.2011. | 22:50

Tweet
Podeli
Ranjeni policajac Enver Zumberi prebačen je u Urgentni centar Kliničkog centra Priština oko 18 časova, ali zbog teškog stanja nije mogao da bude operisan.


https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=26&nav_category=640&nav_id=528007

А како је под Вучићем, видели смо јуче.

 

[БелиВук]

Објасни нам поступак изношења пара.

У супротном, помислићемо да си податак од 100 милијарди изнетих пара извадио из дупета.

Нема никаквог спречавања западу да износи паре из Србије, иди наби главу у дупету где ти је место.

 

[Alter_Ego_]

Нема никаквог спречавања западу да износи паре из Србије, иди наби главу у дупету где ти је место.

Којим поступком се паре износе из Србије?

Из ког дупета си извукао податак од 100 милијарди?

Из свог или из вучићевог дупета?

 

[Manga Hilux]

iza ovog Soroša ko zna još koliko jačih Soroša stoje iza ovog

 

[БелиВук]

Овако је било у време ДОС-а.

Preminuo ranjeni pripadnik ROSU​

Priština -- Pripadnik specijalne jedinice policije Kosova, ranjen snajperom u glavu u blizini prelaza Brnjak, umro večeras posle 22 časa, javila televizija Klan Kosova.
IZVOR: BETA UTORAK, 26.07.2011. | 22:50

Tweet
Podeli
Ranjeni policajac Enver Zumberi prebačen je u Urgentni centar Kliničkog centra Priština oko 18 časova, ali zbog teškog stanja nije mogao da bude operisan.


https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=26&nav_category=640&nav_id=528007

А како је под Вучићем, видели смо јуче.

Извињавао се Смрадић усташама, шиптарима, потурицама. Смешно да показујеш једног рањеног шиптарина за време ДОС као неки успех.

 

[БелиВук]

Којим поступком се паре износе из Србије?

Из ког дупета си извукао податак од 100 милијарди?

Из свог или из вучићевог дупета?

На све начине може запад да изнесе паре из Србије. Дебилно је да постављаш питање. Иди наби главу у дупету свом, тамо му је место.

 

[Dе Sisti]

Јесте лоше, врло мало јевреја је пријатељски према србима. Међу првима су признали Хрватску на штету срба, а тек њихов огромни утицај на америчку политику која је антисрпска.

Misliš da Jevreji stoje iza svog zla protiv našeg naroda?

 

[Alter_Ego_]

Извињавао се Смрадић усташама, шиптарима, потурицама. Смешно да показујеш једног рањеног шиптарина за време ДОС као неки успех.

То није рањени шиптар, како лажеш, већ командир одељења РОСУ које је кренуло на север Косова и Метохије и чим су закорачили изнад Ибра, командир одељења је добио метак у чело.

У то време Шиптари нису могли да са наше стране Ибра пребаце каменчић, а онда је дошао Вучић, и шетају по наше 4 општине као по корзоу.

 

[Alter_Ego_]

На све начине може запад да изнесе паре из Србије. Дебилно је да постављаш питање. Иди наби главу у дупету свом, тамо му је место.

на све начине?

Добро, наведи 2 начина.

 

[БелиВук]

То није рањени шиптар, како лажеш, већ командир одељења РОСУ које је кренуло на север Косова и Метохије и чим су закорачили изнад Ибра, командир одељења је добио метак у чело.

У то време Шиптари нису могли да са наше стране Ибра пребаце каменчић, а онда је дошао Вучић, и шетају по наше 4 општине као по корзоу.

Дивљали су за време ДОСа по Србији, шиптарска мафија је пљачкала Србију и под ДОСом, трафикинг, дрога.

 

[БелиВук]

на све начине?

Добро, наведи 2 начина.

Не бламирај се. Пошто су се изјаловила обећања Запада о уласку великог капитала у Србију, који ће покренути њену привреду, предеседнику Владе Ђинђићу је преостало само да иде по Европи да их подсећа на обећања дата пре 5. октобра 2000. године.

Све што је добијао тамо су неке „донације“, као једнократну помоћ српском буџету или у виду неких пројеката за неке ствари које би биле применљиве у Африци, али не у некада полу-развијеној земљи југоисточне Европе (типа: едукација народа о користи прања руку, ради спречавања заразе).

Прави шамар од западних савезника, Ђинђић је доживео у Немачкој, када му је током службене посете једна новинарка тутнула миркофон у лице и питала га: „Како вас није срамота да идете по Европи и просите паре за Србију“? Ђинђић се тада зацрвенео и схватио да западни савезници не само да неће да пошаљу капитал у Србију, који су обећали, него ће га отерати сваки пут када их буде подсећао на та обећања.

Немци су га прозивали да иде по Европи да проси за Србију, али то јесте ишло са послом премијера Србије. Није се кандидовао за бундес-канцелара, него за премијера једне разорене и напаћене Србије, за њу се ваљало и понизити.

Дошао је у Србију и објаснио нам да се Запад не осећа одговорним ни за санкције, ни за бомбардовање Србије, које нам је уништило инфрастрктуру и доста производних погона, већ да за све то криве наш народ и Милошевића. Рекао нам је да од Запада можемо да добијемо само донације како бисмо обнављали инфраструктуру, али да су то стварно занемарљиви износи у поређењу са оним што је уништено у бомбардовању и да ћемо углавном то све морати да обнављамо сами из својих средстава.

 

[Dе Sisti]

Не бламирај се. Пошто су се изјаловила обећања Запада о уласку великог капитала у Србију, који ће покренути њену привреду, предеседнику Владе Ђинђићу је преостало само да иде по Европи да их подсећа на обећања дата пре 5. октобра 2000. године.

Све што је добијао тамо су неке „донације“, као једнократну помоћ српском буџету или у виду неких пројеката за неке ствари које би биле применљиве у Африци, али не у некада полу-развијеној земљи југоисточне Европе (типа: едукација народа о користи прања руку, ради спречавања заразе).

Прави шамар од западних савезника, Ђинђић је доживео у Немачкој, када му је током службене посете једна новинарка тутнула миркофон у лице и питала га: „Како вас није срамота да идете по Европи и просите паре за Србију“? Ђинђић се тада зацрвенео и схватио да западни савезници не само да неће да пошаљу капитал у Србију, који су обећали, него ће га отерати сваки пут када их буде подсећао на та обећања.

Немци су га прозивали да иде по Европи да проси за Србију, али то јесте ишло са послом премијера Србије. Није се кандидовао за бундес-канцелара, него за премијера једне разорене и напаћене Србије, за њу се ваљало и понизити.

Дошао је у Србију и објаснио нам да се Запад не осећа одговорним ни за санкције, ни за бомбардовање Србије, које нам је уништило инфрастрктуру и доста производних погона, већ да за све то криве наш народ и Милошевића. Рекао нам је да од Запада можемо да добијемо само донације како бисмо обнављали инфраструктуру, али да су то стварно занемарљиви износи у поређењу са оним што је уништено у бомбардовању и да ћемо углавном то све морати да обнављамо сами из својих средстава.

Dobro, hajde sad navedi bar dva načina iznošenja novca.

 

[БелиВук]

Dobro, hajde sad navedi bar dva načina iznošenja novca.

Пошто су се изјаловила обећања Запада о уласку великог капитала у Србију, који ће покренути њену привреду, предеседнику Владе Ђинђићу је преостало само да иде по Европи да их подсећа на обећања дата пре 5. октобра 2000. године.

Све што је добијао тамо су неке „донације“, као једнократну помоћ српском буџету или у виду неких пројеката за неке ствари које би биле применљиве у Африци, али не у некада полу-развијеној земљи југоисточне Европе (типа: едукација народа о користи прања руку, ради спречавања заразе).

Прави шамар од западних савезника, Ђинђић је доживео у Немачкој, када му је током службене посете једна новинарка тутнула миркофон у лице и питала га: „Како вас није срамота да идете по Европи и просите паре за Србију“? Ђинђић се тада зацрвенео и схватио да западни савезници не само да неће да пошаљу капитал у Србију, који су обећали, него ће га отерати сваки пут када их буде подсећао на та обећања.

Немци су га прозивали да иде по Европи да проси за Србију, али то јесте ишло са послом премијера Србије. Није се кандидовао за бундес-канцелара, него за премијера једне разорене и напаћене Србије, за њу се ваљало и понизити.

Дошао је у Србију и објаснио нам да се Запад не осећа одговорним ни за санкције, ни за бомбардовање Србије, које нам је уништило инфрастрктуру и доста производних погона, већ да за све то криве наш народ и Милошевића. Рекао нам је да од Запада можемо да добијемо само донације како бисмо обнављали инфраструктуру, али да су то стварно занемарљиви износи у поређењу са оним што је уништено у бомбардовању и да ћемо углавном то све морати да обнављамо сами из својих средстава.

Тако је Ђинђић кренуо да прича о томе како смо ми лењ народ, да све зависи од нас, да све ми можемо ако будемо хтели да радимо, али паре са Запада више није помињао. Скроз је окренуо ону причу о социјалдемократи патриоти, који се залаже за државно власништво, коју је изградио о себи деведесетих и на којој је победио Шешеља у дебати у Биосопу „Реx“.

Ђинђић је по вокацији био филозоф левичар, али је за потребе реалитета, у ситуацији када је издан од Запада, почео српском народу да прича капиталистичку филозофију, у коју он сам није ни најмање веровао. Једноставно причао нам је оно што су њему причали на Западу, када су одбијали да му дају обећани капитал за покретање српске привреде.

 

[Dе Sisti]

Пошто су се изјаловила обећања Запада о уласку великог капитала у Србију, који ће покренути њену привреду, предеседнику Владе Ђинђићу је преостало само да иде по Европи да их подсећа на обећања дата пре 5. октобра 2000. године.

Све што је добијао тамо су неке „донације“, као једнократну помоћ српском буџету или у виду неких пројеката за неке ствари које би биле применљиве у Африци, али не у некада полу-развијеној земљи југоисточне Европе (типа: едукација народа о користи прања руку, ради спречавања заразе).

Прави шамар од западних савезника, Ђинђић је доживео у Немачкој, када му је током службене посете једна новинарка тутнула миркофон у лице и питала га: „Како вас није срамота да идете по Европи и просите паре за Србију“? Ђинђић се тада зацрвенео и схватио да западни савезници не само да неће да пошаљу капитал у Србију, који су обећали, него ће га отерати сваки пут када их буде подсећао на та обећања.

Немци су га прозивали да иде по Европи да проси за Србију, али то јесте ишло са послом премијера Србије. Није се кандидовао за бундес-канцелара, него за премијера једне разорене и напаћене Србије, за њу се ваљало и понизити.

Дошао је у Србију и објаснио нам да се Запад не осећа одговорним ни за санкције, ни за бомбардовање Србије, које нам је уништило инфрастрктуру и доста производних погона, већ да за све то криве наш народ и Милошевића. Рекао нам је да од Запада можемо да добијемо само донације како бисмо обнављали инфраструктуру, али да су то стварно занемарљиви износи у поређењу са оним што је уништено у бомбардовању и да ћемо углавном то све морати да обнављамо сами из својих средстава.

Тако је Ђинђић кренуо да прича о томе како смо ми лењ народ, да све зависи од нас, да све ми можемо ако будемо хтели да радимо, али паре са Запада више није помињао. Скроз је окренуо ону причу о социјалдемократи патриоти, који се залаже за државно власништво, коју је изградио о себи деведесетих и на којој је победио Шешеља у дебати у Биосопу „Реx“.

Ђинђић је по вокацији био филозоф левичар, али је за потребе реалитета, у ситуацији када је издан од Запада, почео српском народу да прича капиталистичку филозофију, у коју он сам није ни најмање веровао. Једноставно причао нам је оно што су њему причали на Западу, када су одбијали да му дају обећани капитал за покретање српске привреде.

Dobro, ovo je novinski članak nekog Đorđa Stojkovića sa NSPM.
Hajde sad navedi bar dva načina iznošenja novca.

 

[Корнелије]

Срби треба да се радују овоме зато што конзервативни американци нису пријатељи срба, један мали небитан део је за србе. Трамп се фолирао да је пријатељ срба. САД и Сорош заслужују једни друге.

Misija svakog čoveka kad se rodi je da postane prijatelj Srba.

 

[GrdobanS]

Misija svakog čoveka kad se rodi je da postane prijatelj Srba.

''Ko ne voli karanfile, ne treba ni da zivi''.

 

[DarkMoon]

Вучић се више пута лично састао са Сорошем него цела српска опозиција заједно.

Cipuljicki podrum je cudo....

 

[DarkMoon]

Не, ја хоћу да бољи дођу на власт, а да би бољи дошли на власт, морају ови најгори да оду са власти. Ови што су са Сорошем на прсудупе.

Pogledajte prilog 1416498

Ne trebaju nam smrdljivi politicari vise.

 

[Sizif]

Којом методологијом су банке и компаније из ЕУ могле да изнесу из Србије 100 милијарди евра?

To je moglo jedino metodologijom izvlačenja lažnih vesti iz anusa.

Stara taktika.