Sonja i Helena sede u haotičnoj sobi punoj razbacanih kostima, ogledala i ptica.
Sonja sedi na prozoru, Helena pleše sa senkom...
Sonja:
Kažu da sam bila čudna.
Ali ja sam samo odbijala da budem normalna.
Helena:
Kažu da sam bila ekscentrična.
Ali ja sam samo odbijala da budem dosadna.
Sonja:
U Beogradu, ludilo je bilo pesma.
U Londonu?
Helena:
Ludilo je bilo maska.
Ali ja sam je nosila kao ogledalo.
Sonja:
Mi nismo glumile.
Mi smo se dešavale.
Helena:
I zato nas nisu mogli objasniti.
Samo voleti — ili bežati.
