Somatizovanje - kako psiha razboljeva telo

[Jasna]

Naišla sam na ovo na internetu, pa me je inspirisalo za ovakvu temu.


Ne boli nas kičma - boli nas teret koji nosimo na svojoj duši.

Ne bole oči - boli nepravda...

Ne boli glava, bole misli.

Ne boli grlo - boli nemogućnost izražavanja ili nemogućnost ispoljavanja naše ljutnje...

Ne boli nas stomak - boli ono sto duša ne može da svari.

Ne bole nas kosti - bole nas nasi strahovi...(strah mi je ušao u kosti)

Ne boli jetra - boli bes...

Ne bole pluća - boli tuga koja pritišće ...

Ne boli nas srce - boli nas nedostatak ljubavi


Ako je uzrok bolesti u psihi, onda i lečenje treba odatle početi?
Ili makar sprovesti preventivu.

 

[Nina]

ima donekle logike u ovom tekstu , jer poznato je da neke bolesti dolaze iz naše glave, nezadovoljstva ili stresa
na primer glava ume da zaboli od loših misli, od desavanja , tuge, ljutnje, a ne samo od promaje
i tada je najbolje izaci napolje u šetnju ,misliti o svemu sutra i na lepe stvari , i glavobolja ce proci i bez aspirina
kada je neko nezadovoljan , ljut, nesrecan , zao, mrzovoljan i da ne nabrajam sva negativna stanja nase psihe
velika je verovatnoca da ce oboleti od neke bolesti ili od hipohondrije....bar ja mislim tako

 

[*pustinjakinja]

U ovakvim slučajevima, preventiva je donekle od pomoći.
Simptomi su opominjući i daju se otkloniti ako smo svesni odkle potiče bol.
Nekad je dovoljno popričati sa nekim od poverenja i osećamo se bolje.
Činjenica je da veliki stres može da bude inicijalna kapisla za mnoge bolesti,
ali to je samo znak da je negde u našem genetskom kodu postojala predispozicija za nju.
Nekad se od pacijenta uzimala iscrpna porodična i lična anamneza koja je mali vodič
kroz istoriju bolesti.
Autoimune bolesti su najčešće obolenja koja su izazvana stresom.
Nemogućnost našeg organizma da se izbori sa tolikom količinom bola, odražava se na neki od organa.
Tad baš i nije od velike pomoći psihološka terapija, ali je ne treba isključiti.
Osloboditi ili suočiti čoveka sa problemom koji je doveo do obolenja je svakako blagotvorno.
Nažalost, kod autoimunih obolenja je činjenica da su hronične i da je sve što možemo naučiti nekoga kako da živi sa tim
a da dodatno ne pogorša sitaciju. S mnogima se živi kvalitetno i dugo, gde možemo primetiti da je psihološka podrška
i održavanje mentalne higijene od velikog značaja za usporavanje obolenja tog tipa.
Naša psiha svakako dotano utiče na obolenje, no nije kod svih bolesti presudno.
Nažalost, često ni najveći optimisti i ljudi puni života ne uspevaju pobediti bolest.