Филм "Соларис" Андреја Тарковског није само научнофантастична прича... он је дубоко промишљање о људској природи, личности, сећању, љубави и, што је најважније, о вечности... Тарковски користи свемирски брод и мистериозну планету Соларис као позорницу за истраживање најбитнијих питања која се тичу нашег постојања, питања о животу и смрти и ономе што долази после. Тарковски у "Соларису" не нуди експлицитне одговоре, већ користи визуелну поезију и симболику да нас води ка размишљању о вечности и духовној стварности.
Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског, сећање није само ментална слика већ мост између прошлости и вечности. Сећање на грехе и потрага за искупљењем играју централну улогу. Соларис нам показује како суочавање са властитим сећањима може бити пут ка духовном очишћењу и помирењу.
Кроз ликове Криса и Харејa, Тарковски истражује идеју љубави која превазилази смртност и време, свакако вођен идејом да је љубав кључна чињеница која води ка спасењу. Крисова љубав према Хареј је бесконачна и безусловна. Али, "...сада видимо као у огледалу а онда ћемо видети лицем у лице..." Ап. Павле. Иако је Хареј "копија" његове покојне супруге, њихова веза симболизује вечну природу љубави која надмашује физички свет.
Соларис као планета није само непознат ентитет; он је симбол отварања врата постојања... астронаути на станици суочавају се са силом која је изван њиховог разумевања... добијамо слику сукоба личности са собом.
Крајњи тренутак филма, када Крис одлучује да остане на Соларису, може се тумачити као сусрет са вечним. Уместо повратка на Земљу и наставка старог живота, он бира неизвесност и духовно путовање.
"Соларис" није филм који нуди јасне одговоре или решења. Он је позив на лично духовно истраживање. Тарковски кроз овај филм води гледаоце на путовање које се не завршава са одјавном шпицом, већ наставља да живи, изазивајући нас још увек...
Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског, сећање није само ментална слика већ мост између прошлости и вечности. Сећање на грехе и потрага за искупљењем играју централну улогу. Соларис нам показује како суочавање са властитим сећањима може бити пут ка духовном очишћењу и помирењу.
Кроз ликове Криса и Харејa, Тарковски истражује идеју љубави која превазилази смртност и време, свакако вођен идејом да је љубав кључна чињеница која води ка спасењу. Крисова љубав према Хареј је бесконачна и безусловна. Али, "...сада видимо као у огледалу а онда ћемо видети лицем у лице..." Ап. Павле. Иако је Хареј "копија" његове покојне супруге, њихова веза симболизује вечну природу љубави која надмашује физички свет.
Соларис као планета није само непознат ентитет; он је симбол отварања врата постојања... астронаути на станици суочавају се са силом која је изван њиховог разумевања... добијамо слику сукоба личности са собом.
Крајњи тренутак филма, када Крис одлучује да остане на Соларису, може се тумачити као сусрет са вечним. Уместо повратка на Земљу и наставка старог живота, он бира неизвесност и духовно путовање.
"Соларис" није филм који нуди јасне одговоре или решења. Он је позив на лично духовно истраживање. Тарковски кроз овај филм води гледаоце на путовање које се не завршава са одјавном шпицом, већ наставља да живи, изазивајући нас још увек...
IMDb
Solaris: Directed by Andrei Tarkovsky. With Natalya Bondarchuk, Donatas Banionis, Jüri Järvet, Vladislav Dvorzhetskiy. A psychologist is sent to a station ...
Соларис
Poslednja izmena:
Tarkovski je maltene nedostižan za sada... ima još jako dobrih filmova i reditelja ali on je nekako jedini ušao i kinematografski rešio i uputio na najbitnije i najznačajnije stvari... umetnost treba da se kreće u tom pravcu, puno ima skretanja sa puta, to se danas može videti, što je veoma tužno.