Sokratova kuća, koja se nalazila u srcu Atene, bila je skromna ali prijatna.
Izgrađena od kamena i opeke, s malim unutrašnjim dvorištem, pružala je
osećaj topline i jednostavnosti. Ispred ulaza stajala je mala fontana, a u
dvorištu se nalazio vrt sa zeljastim biljem i povrćem. Kuća je imala jednu
glavnu prostoriju gde se obično okupljala porodica, a uz nju nekoliko
spavaćih soba. Sokrat, poznati filozof, bio je poznat po svom jednostavnom
načinu života. Nije imao mnogo materijalnih dobara, ali je bio bogat
mudrošću i prijateljstvima. Novac je zarađivao podučavanjem i razgovorima
sa svojim učenicima, koji su dolazili iz različitih delova grada pa i zemlje
kako bi učili od njega. Kad su Elion i Sokrat stigli kod kuće, Sokrat je bio
nervozan zbog onoga što će se desiti. Ksantipa, njegova žena, već je bila
u sred svoga posla. Dok su ulazili, čulo se njeno glasno prekoravanje.
-Ah, Sokrate! Opet si doneo nekog propalicu kući, - vikala je Ksantipa,
izgovarajući svaku reč sa naglašenim prezirom. -Šta će nam još jedan
neradnik koji ništa ne doprinosi? Zar ne vidiš koliko tebi treba da se
posvetiš svojoj porodici, umesto da mi svakodnevno streseš brigu?
Sokrat je, pocrveneo od stida, pokušao da objasni.- Ksantipa, molim te,
nemoj tako. Elion nije običan putnik. On je mudrac iz dalekih krajeva, a ja
sam mislio da bismo mogli da učimo iz njegovog iskustva.
Ksantipa nije imala razumevanja. - Pa, ako je tako mudar, zašto izgleda
kao da ne može ni sebi pomoći oko posla? Zar nije vreme da i ti nešto
doprineseš ovoj kući?
Elion je posmatrao scenu i odlučio da preuzme inicijativu. Polako se
obratio Ksantipi, sa punim poštovanjem i blagošću u glasu.
-Gospođo Ksantipa, dozvolite mi da vam iskažem duboko poštovanje.
Vaša kuća je pravo odražavanje topline i mudrosti u kojoj se svaki gost
oseća počašćen vašom dobrotom i gostoprimljivošću. Čast mi je što imam
priliku da upoznam jednu ženu koja sa toliko posvećenosti brine o čoveku
filozofu koji je poznat širom ove zemlje a možda i dalje, što je svakako i
vaša zasluga.
Ksantipa, zatečena ovakvim komplimentima, je stajala sa otvorenim ustima.
-Zaista? Niko nikada nije govorio tako o mom trudu. Ako ovo što govorite
zaista mislite...
Elion je nastavio s još većim poštovanjem. - U zemlji iz koje dolazim, žene
su veoma cenjene i poštovane zbog svoje uloge u porodici i društvu. Vaša
mudrost i sposobnost da upravljate domaćinstvom su izuzetni. Mi smatramo
da žene kao vi zaslužuju najviše uvažavanje, jer doprinosite harmoniji i
sreći svakog domaćinstva.
Ksantipa je, fascinirana Elionovim rečima, postajala sve prijatnija i otvorenija.
Njena rana ljutnja se smanjivala, a znatiželja rasla. -Recite mi više o vašem
društvu. Kako su žene tretirane u vašem svetu?
Razgovor se nastavio u troje. Ksantipa je poslužila vino gostu i mužu. Nije
sipala sebi, pa čak nije ni sela s njima smatrajući to neprikladnim u muškom
društvu. Zato je s neskrivenim zanimanjem posmatrala zanimljivog ali i
veoma neobičnog gosta. Njenom oštrom oku nije promaklo da novopridošli
samozvani seljak ima veoma negovane i bele ruke. Takve običan seljak
nema već su mu preplanule, izborane i hrapave. Bilo je nešto i u držanju a
ne samo u izražavanju kod tog čudnog gosta. Jedan seljak se sigurno u
tuđoj kući ne bi ponašao spontano i opušteno, ali ne i osiono i nadmeno
kako se ponašala atinska aristokratija gledajući sa prezirom oko sebe.
Ovaj Elion zaista misli ovo što govori a to njoj izuzetno prija.
Razgovor je tekao uz povremene odlaske domaćice. Obavestila ih je
da sprema večeru za sinove koji su u svojim sobama ali i za gosta koji je
pozvan da se večeri pridruži što je on sa radošću prihvatio.
Dok su sedili za stolom, Ksantipa je poslužila hranu, koja je bila ukusna i
bogata. Elion je nastavio da izražava zahvalnost i poštovanje, govoreći o
tome kako žene u njegovoj zemlji imaju važnu ulogu i kako su često u centru
odluka i poštovanja. Razgovarali su o razlikama između njihovih kultura, i
Ksantipa je bila očigledno fascinirana pričama koje je Elion delio.
Sokrat je posmatrao ovu interakciju s mešavinom iznenađenja i zadovoljstva.
Video je kako se njegova žena menja pred njegovim očima, prihvatajući
novu perspektivu koja je otvorena i prijemčiva. Kasnije, kad su muškarci
nastavili razgovarati o filozofiji i idejama koje su izneli, Ksantipa je ostavila
prostoriju, osećajući se mnogo zadovoljnije i uvažavanije nego ranije.
Dok su Elion i Sokrat razgovarali, Ksantipa je, zadovoljna, zapamtila Elionovu
ulogu u njenom novom razumevanju i otvorenosti. Sokrat je razmišljao o novim
lekcijama koje je naučio, i o tome kako su male promene u percepciji i
ponašanju mogle doneti veliku promenu u njihovom životu. Među tim lekcijama
bila je i njegov odnos prema žena koji se formirao protiv njegove volje a pod
uticajem atinskog društva. On sigurno nije bio glup čovek, možda i najpametniji
u Atini, pa zašto je onda Ksantipa skoro redovno galamila na njega?
Smatrao je da joj je pružio solidan život, nisu najbogatiji ali su daleko od
siromaštva. Očigledno je jedno, Ksantipa njime nije bila zadovoljna. Brinula je
o deci, spremala hranu, nadgledala robove koji su radili u polju, domaćinstvo
je bila njena odgovornost. Šta joj je to Sokrat uskratio? Izgleda da odgovor
može da da Elion. Pitao je Sokrata a ne Ksantipu, iako je to mogao unutar
kućnih zidova, kakav je položaj žene u atinskom društvu. Sokrat se ozbiljno
zamislio, ne zato što je pitanje bilo teško, već zato što o njemu nikad ranije
nije razmišljao. Nije ni počeo da odgovara a dobio je još jedno pitanje od
Eliona.
-Sokrate, zapamtio sam jednu tvoju izreku: Čovek koji ima dobru ženu je
srećan, a onaj koji takvu nema postaje filozof.
-Pa zar Elione nije tačna?
-Možda je i tačna ali ona za tebe ne važi.
Sokrat se počeo neprijatno vrpoljiti na stolici. - Ne razumem te Elione.
-Objasniću. Tvoja izreka je potpuno logična, ali si ti majstor za manipulacije,
ovaj put na svoju štetu.
-Nemoj me Elione ljututi, imam preku narav, šta ti je na umu?
-Neću odugovlačiti. Koliko sam se uverio svojim očima, ti imaš veoma dobru
i sposobnu ženu. To je dovoljan razlog da budeš s njom srećan. To te uvodi
u kontradikciju sa tvojom izrekom. Ako si srećan s njom onda ne možeš biti
filozof. Umesto svoje žene trebao si žrtvovati svoju izreku.
Da izvuče muža iz neprijatne situacije Ksantipa je reagovala, - Elione, imaš
li ti ženu i decu u svom svetu?
-Nemam ni ženu ni decu gospođo Ksantipa.
-Čudi me za tako lepog i mladog momka. Mogu li znati zašto nemaš?
-Nije lako odgovoriti na to pitanje gospođo. Naše žene zauzimaju visoke
položaje u društvu. Priznate su i poštovane. Ja sam kao što sam vam rekao
putnik. Retko sam kad kod kuće. Ni jedna žena me ne bi čekala tako dugo.
-Ti si baš smešan Elione. Kad nađeš ženu zašto je ne bi vodio sa sobom
na tvojim putovanjima?
-Ali to je nemoguće gospođo. Nijedna na to ne bi pristala.
-Jesi li siguran u to?
-Jesam! - Elion je bio kategoričan.
-Videćemo, - Ksantipa je zagonetno vrtila glavom. Sokrat je poznavao svoju
ženu, tolike godine su proveli zajedno. Mogao se kladiti da se u njenoj glavi
kuje pakleni plan.
-Elione, sutra te vodim na jedno mesto, - reče žena, zadovoljno se cerekajući.
domatrios
Izgrađena od kamena i opeke, s malim unutrašnjim dvorištem, pružala je
osećaj topline i jednostavnosti. Ispred ulaza stajala je mala fontana, a u
dvorištu se nalazio vrt sa zeljastim biljem i povrćem. Kuća je imala jednu
glavnu prostoriju gde se obično okupljala porodica, a uz nju nekoliko
spavaćih soba. Sokrat, poznati filozof, bio je poznat po svom jednostavnom
načinu života. Nije imao mnogo materijalnih dobara, ali je bio bogat
mudrošću i prijateljstvima. Novac je zarađivao podučavanjem i razgovorima
sa svojim učenicima, koji su dolazili iz različitih delova grada pa i zemlje
kako bi učili od njega. Kad su Elion i Sokrat stigli kod kuće, Sokrat je bio
nervozan zbog onoga što će se desiti. Ksantipa, njegova žena, već je bila
u sred svoga posla. Dok su ulazili, čulo se njeno glasno prekoravanje.
-Ah, Sokrate! Opet si doneo nekog propalicu kući, - vikala je Ksantipa,
izgovarajući svaku reč sa naglašenim prezirom. -Šta će nam još jedan
neradnik koji ništa ne doprinosi? Zar ne vidiš koliko tebi treba da se
posvetiš svojoj porodici, umesto da mi svakodnevno streseš brigu?
Sokrat je, pocrveneo od stida, pokušao da objasni.- Ksantipa, molim te,
nemoj tako. Elion nije običan putnik. On je mudrac iz dalekih krajeva, a ja
sam mislio da bismo mogli da učimo iz njegovog iskustva.
Ksantipa nije imala razumevanja. - Pa, ako je tako mudar, zašto izgleda
kao da ne može ni sebi pomoći oko posla? Zar nije vreme da i ti nešto
doprineseš ovoj kući?
Elion je posmatrao scenu i odlučio da preuzme inicijativu. Polako se
obratio Ksantipi, sa punim poštovanjem i blagošću u glasu.
-Gospođo Ksantipa, dozvolite mi da vam iskažem duboko poštovanje.
Vaša kuća je pravo odražavanje topline i mudrosti u kojoj se svaki gost
oseća počašćen vašom dobrotom i gostoprimljivošću. Čast mi je što imam
priliku da upoznam jednu ženu koja sa toliko posvećenosti brine o čoveku
filozofu koji je poznat širom ove zemlje a možda i dalje, što je svakako i
vaša zasluga.
Ksantipa, zatečena ovakvim komplimentima, je stajala sa otvorenim ustima.
-Zaista? Niko nikada nije govorio tako o mom trudu. Ako ovo što govorite
zaista mislite...
Elion je nastavio s još većim poštovanjem. - U zemlji iz koje dolazim, žene
su veoma cenjene i poštovane zbog svoje uloge u porodici i društvu. Vaša
mudrost i sposobnost da upravljate domaćinstvom su izuzetni. Mi smatramo
da žene kao vi zaslužuju najviše uvažavanje, jer doprinosite harmoniji i
sreći svakog domaćinstva.
Ksantipa je, fascinirana Elionovim rečima, postajala sve prijatnija i otvorenija.
Njena rana ljutnja se smanjivala, a znatiželja rasla. -Recite mi više o vašem
društvu. Kako su žene tretirane u vašem svetu?
Razgovor se nastavio u troje. Ksantipa je poslužila vino gostu i mužu. Nije
sipala sebi, pa čak nije ni sela s njima smatrajući to neprikladnim u muškom
društvu. Zato je s neskrivenim zanimanjem posmatrala zanimljivog ali i
veoma neobičnog gosta. Njenom oštrom oku nije promaklo da novopridošli
samozvani seljak ima veoma negovane i bele ruke. Takve običan seljak
nema već su mu preplanule, izborane i hrapave. Bilo je nešto i u držanju a
ne samo u izražavanju kod tog čudnog gosta. Jedan seljak se sigurno u
tuđoj kući ne bi ponašao spontano i opušteno, ali ne i osiono i nadmeno
kako se ponašala atinska aristokratija gledajući sa prezirom oko sebe.
Ovaj Elion zaista misli ovo što govori a to njoj izuzetno prija.
Razgovor je tekao uz povremene odlaske domaćice. Obavestila ih je
da sprema večeru za sinove koji su u svojim sobama ali i za gosta koji je
pozvan da se večeri pridruži što je on sa radošću prihvatio.
Dok su sedili za stolom, Ksantipa je poslužila hranu, koja je bila ukusna i
bogata. Elion je nastavio da izražava zahvalnost i poštovanje, govoreći o
tome kako žene u njegovoj zemlji imaju važnu ulogu i kako su često u centru
odluka i poštovanja. Razgovarali su o razlikama između njihovih kultura, i
Ksantipa je bila očigledno fascinirana pričama koje je Elion delio.
Sokrat je posmatrao ovu interakciju s mešavinom iznenađenja i zadovoljstva.
Video je kako se njegova žena menja pred njegovim očima, prihvatajući
novu perspektivu koja je otvorena i prijemčiva. Kasnije, kad su muškarci
nastavili razgovarati o filozofiji i idejama koje su izneli, Ksantipa je ostavila
prostoriju, osećajući se mnogo zadovoljnije i uvažavanije nego ranije.
Dok su Elion i Sokrat razgovarali, Ksantipa je, zadovoljna, zapamtila Elionovu
ulogu u njenom novom razumevanju i otvorenosti. Sokrat je razmišljao o novim
lekcijama koje je naučio, i o tome kako su male promene u percepciji i
ponašanju mogle doneti veliku promenu u njihovom životu. Među tim lekcijama
bila je i njegov odnos prema žena koji se formirao protiv njegove volje a pod
uticajem atinskog društva. On sigurno nije bio glup čovek, možda i najpametniji
u Atini, pa zašto je onda Ksantipa skoro redovno galamila na njega?
Smatrao je da joj je pružio solidan život, nisu najbogatiji ali su daleko od
siromaštva. Očigledno je jedno, Ksantipa njime nije bila zadovoljna. Brinula je
o deci, spremala hranu, nadgledala robove koji su radili u polju, domaćinstvo
je bila njena odgovornost. Šta joj je to Sokrat uskratio? Izgleda da odgovor
može da da Elion. Pitao je Sokrata a ne Ksantipu, iako je to mogao unutar
kućnih zidova, kakav je položaj žene u atinskom društvu. Sokrat se ozbiljno
zamislio, ne zato što je pitanje bilo teško, već zato što o njemu nikad ranije
nije razmišljao. Nije ni počeo da odgovara a dobio je još jedno pitanje od
Eliona.
-Sokrate, zapamtio sam jednu tvoju izreku: Čovek koji ima dobru ženu je
srećan, a onaj koji takvu nema postaje filozof.
-Pa zar Elione nije tačna?
-Možda je i tačna ali ona za tebe ne važi.
Sokrat se počeo neprijatno vrpoljiti na stolici. - Ne razumem te Elione.
-Objasniću. Tvoja izreka je potpuno logična, ali si ti majstor za manipulacije,
ovaj put na svoju štetu.
-Nemoj me Elione ljututi, imam preku narav, šta ti je na umu?
-Neću odugovlačiti. Koliko sam se uverio svojim očima, ti imaš veoma dobru
i sposobnu ženu. To je dovoljan razlog da budeš s njom srećan. To te uvodi
u kontradikciju sa tvojom izrekom. Ako si srećan s njom onda ne možeš biti
filozof. Umesto svoje žene trebao si žrtvovati svoju izreku.
Da izvuče muža iz neprijatne situacije Ksantipa je reagovala, - Elione, imaš
li ti ženu i decu u svom svetu?
-Nemam ni ženu ni decu gospođo Ksantipa.
-Čudi me za tako lepog i mladog momka. Mogu li znati zašto nemaš?
-Nije lako odgovoriti na to pitanje gospođo. Naše žene zauzimaju visoke
položaje u društvu. Priznate su i poštovane. Ja sam kao što sam vam rekao
putnik. Retko sam kad kod kuće. Ni jedna žena me ne bi čekala tako dugo.
-Ti si baš smešan Elione. Kad nađeš ženu zašto je ne bi vodio sa sobom
na tvojim putovanjima?
-Ali to je nemoguće gospođo. Nijedna na to ne bi pristala.
-Jesi li siguran u to?
-Jesam! - Elion je bio kategoričan.
-Videćemo, - Ksantipa je zagonetno vrtila glavom. Sokrat je poznavao svoju
ženu, tolike godine su proveli zajedno. Mogao se kladiti da se u njenoj glavi
kuje pakleni plan.
-Elione, sutra te vodim na jedno mesto, - reče žena, zadovoljno se cerekajući.
domatrios
