Zdravo svima! Imam i ja ovaj problem i to godinama. Okidac za anksiozni poremecaj je bila sabotaza na prvom poslu, emotivne veze. Onda se dešava prvo pucanje i menjam se za 180 stepeni. Nakon par godina ja sam se okurazila i dosla u BG, da promenim sredinu, jer nisam imala podrsku mojih, problemi sa ocem itd, ali sta se dešava, svaki posao koji zapocnem, ja ga bataljujem za veoma kratko vreme , sve to povezujem sa mojim stanjem. Zapravo , nisam sigurna da li su bas svi ti "promasaji" zbog mog stanja ili sto biram poslove koje nisu za mene. Evo , pre dva dana dala sam otkaz na poslu zato sto sam na neki nacin trpela mobing, osecala sam gadnu tenziju od strane menadžera. Osecaj mi je bio da ne mogu da radim taj posao, mucno mi da krenem sa poslom, osecaj pritiska, nisam imala fokus, svaki novi dan sve gore. Od petog dana su krenule kritike , da pitam ono sto ne treba da pitam , da nemam fokus , ma uzas, u svoj toj mojoj nemoći sa tim stanjem i nelagodom koju imam, to ophodjenje me navodi da ja ponovo odustanem
, ne zato sto mislim da nisam za taj posao, nego eto imam to sto imam, a tenziju nisam mogla da podnesem, jer samo je vrsila atak na mene . Uglavnom ta osoba me je ubedila da je do mene i da cu imati problema na svakom poslu, sto me navodi da sumnjam u sebe. Hocu da kazem da ne mogu da rasclanim sad da li je ovo ne funkcionisanje na poslu imalo veze sa ophodjenjem ili samnom. Sticem utisak da me nisu prijateljski prihvatili. Nju boli uvo, ja sam dala otkaz, navela da mislim da sam losa u poslu , nabila sebi Jos jednu brigu kako dalje i da li cu naci brzo posao. Primetila sam da sam na svakom poslu bila na udaru od strane zena koje su nadredjene. Mozda bih se bolje nosila sa tenzijom da nemam anskiozni poremecaj. Polazim od sebe. Sada sa sobom nosim brigu sta cu dalje , kako reci svojima, ne mozes se vratiš kuci jer te ceka pakao i povukla sam se u stanu i samo o tome razmišljam , a volja mi je nula. Cini mi se i kada se obratim prijateljima , oni to ne mogu da shvate, a sad kad bih rekla da sam opet odustala , ne verujem da bi to bilo ko razumeo. Treba mi podrska, pomoc, razumevanje. Najgore je kad od bliznjih to nemas jer ne shvataju tvoju problematiku.
