Social Anxiety Disorder

[Salle Buddha]

OK, previse sam velika kukavica da bih o ovom popricao sa nekim bliskim(pomislice da sam ludak), a osim vas, ne vidim drugo resenje.

Ovako, nikad nisam bio previse stidljiv ni povucen, ali sada sa 20 godina sve se promenilo. Ne secam se kada sam poslednji put izasao u grad, i iako imam par drugova i drugarica koji me uporno pozivaju, uspevam da smislim sve gluplje razloge i lazi za ne odlaske na zurke, kafice, izlaske i td. Jednostavno se osecam tako nesigurno i nelagodno da prosto ne izlazim. Ranije sam bio relativno komunikativna osoba a sada izbegavam bilo koji vid socijalizacije. Znam da to nije bas zdravo i razumno, ali recimo-ako znam da veceras svi idu u grad ja cu ceo dan sa zebnjom da mislim o tome, i ako ne uspem da se izvucem, u tom drustvu cu biti povucen i neprirodan. Uporno mislim da me svi gledaju i ocenjuju.
A onda sam na netu nasao clanak o Social anxiety disorder... i mislim da "u tom grmu lezi zec!" Samo bih voleo da znam da nisam jedini...( mozda je to sebicno ali... ma i tako me ne razumete)

Pazi ovako...
Ljudi su, kad je sopstvena guuzica u pitanju, vrlo subjektivni...
Meni kad je keva pocela da kaslje u sred leta... ja izgooglao neshto o raku pluca (inace pushi zena 35 godina)... kontam to je - to... lekari nisu pronashli nishta.
U osmom sam na fizickom otkrio da se casica na kolenu pomera... prep'o se da mi je slomljena... odmah poceo da panicim, otisao u bolnicu sa svojim "problemom" .. i veruj da se moj 'prelom' i dan danas prepricava po hodnicima...
Kad su u pitanju psiholoshki problemi, tu je josh zaHebanije... jer rech "depresija" koju koristimo u svakodnevnom govoru (ma daj pusti me, nesto sam depresivan), nije isto sto i klinicka depresija....rech stidljivost (tipa, izbegavanje ortaka, devojaka, neprijatnost u soc. situacijama) ne mora da bude social anxiety disorder, iliti po naski socijalna fobija.

Ovako... potrazi uzroke... kad si poceo da bivas tako stidljiv? Kad si poceo da izbegavash ortake? Doci ces do uzroka problema. Kad se suocis sa uzrokom, bice ti mnogo lakse da pronadjesh resenje.
Ako je problem o kom pricash doshao do neke vishe faze... tipa da uopste ne izlazis iz kuce, plasis se da odes u prodavnicu, itd... onda se slobodno obrati psihijatru. To nije nista strasno...

 

[Støffän Lingua]

OK, previse sam velika kukavica da bih o ovom popricao sa nekim bliskim(pomislice da sam ludak), a osim vas, ne vidim drugo resenje.

Ovako, nikad nisam bio previse stidljiv ni povucen, ali sada sa 20 godina sve se promenilo. Ne secam se kada sam poslednji put izasao u grad, i iako imam par drugova i drugarica koji me uporno pozivaju, uspevam da smislim sve gluplje razloge i lazi za ne odlaske na zurke, kafice, izlaske i td. Jednostavno se osecam tako nesigurno i nelagodno da prosto ne izlazim. Ranije sam bio relativno komunikativna osoba a sada izbegavam bilo koji vid socijalizacije. Znam da to nije bas zdravo i razumno, ali recimo-ako znam da veceras svi idu u grad ja cu ceo dan sa zebnjom da mislim o tome, i ako ne uspem da se izvucem, u tom drustvu cu biti povucen i neprirodan. Uporno mislim da me svi gledaju i ocenjuju.
A onda sam na netu nasao clanak o Social anxiety disorder... i mislim da "u tom grmu lezi zec!" Samo bih voleo da znam da nisam jedini...( mozda je to sebicno ali... ma i tako me ne razumete)

Hej,izabrao si pogresan forum za ovo........
Ovde ti niko nece pomoci,te se mani 'Tinejdzera'.

 

[G.H.O.S.T.]

Kod skolskog psihologa ides kad imas problema oko skole (ucenje, ocene, itd). Za sve ostalo se ide kod lekara opste prakse pa te on uputi gde treba (neuropsihijatar ili ko vec).

Ja mislim da je ovde ipak neophodniji pop...

 

[Prasling]

Pocni da se drogiras. Bice ti bas fino indoors i outdoors.