Mnogo volim čokoladu..u svim njenim oblicima. Lepe, formaste..mame moj pogled:čokoladne minjon kocke...Omanje kocke, pravilnih dimenzija, glazura od crne, pune čokolade, a prošarano i ukrašeno onako ovlaš belom čokoladom.Sve deluje kao da nije zahtevalo puno truda, a zapravo, iako kupljene ovaj put, su delo nečijeg strpljenja, rada, truda, umešnosti i kreativnosti..kreativnosti, satkane od ljubavi..I upravo ta kreativnost, daje notu i zenicu savršenosti, toj malenoj kockici..ili ja, koja u svemu vidim iskričavost nepodeljene savršenosti, je tako doživljavam..i kao nekada, u detinjstvu svom, fali samo onaj od gore žele, da upotpuni beskraj božanstvenog deserta..Jer i život je kao to slatko..nekada smo i sami kao to slatko..penasti, vazdušasti, u beskraju medenasti,savršeni...što se topi u nečijim prstićima i lepi za dušu, srce, razum, pa i snove...I zapravo izgleda tako lako moguće ga izvajati, napraviti, od snevanja iznedriti i u stvarnost preneti..i sva tekstura tog malenog oblačića slatkoće i nežnosti nadvisuje sve strahove, svu prošlost, sve nemire i uplašenosti..jer život je kolačić beskraja izvaganog u apsolutamentu sjajnog i nedeljivog..i ponekad baš sasvim slučajno, budemo svi nekada taj kolačić sudbine..neko nama ili mi njemu...nešto slatko, u duši zapamćeno i urezano..ali ja se više ne plašim. 