SNIZEN - POVISEN SECER

Kad padne - drhtavica, hladan znoj, nesvestica...
Kad poraste nisam sigurna za subjektivne simptome, znam da se oseća slatkast miris, neko kaže da podseća na aceton, meni lično na nešto nedefinisano slatkasto...
 
Kad padne - drhtavica, hladan znoj, nesvestica...
Kad poraste nisam sigurna za subjektivne simptome, znam da se oseća slatkast miris, neko kaže da podseća na aceton, meni lično na nešto nedefinisano slatkasto...
Слабост, поспаност, спори рефлекси, отупелост, мирис мокраће на ацетон....
Мој отац је пао у хипергликемичну кому и имао је све ове симптоме који су се погоршавали да би на крају , тог дана када је пао у кому, добио јаке болове малтене свих унутрашњих органа, имао је јако снижен притисак, пулс преко 100(а имао је 65 година)изгубио свест, и када сам га довезао у болницу имао је шећер32mmol/l.
Освестио се тек трећег дана, а за опоравак му је требало преко пола године.
Немој се заебавати с тиме.
 
Kod hipoglikemije je jako izražena glad, i to potreba da se pojede nešto slatko, zatim tremor, malaksalost, izražena nervoza, ubrzan rad srca.

Kod hiperglikemije izražena žedj, sušenje usta, pojačano uriniranje, malaksalost
 
Симптоми су врло слични, тачније исти су.

Глад, жеђ нису сигурни показатељи ни за једно од ова два стања.

Глад може да осећа и особа кја има повишен шећер, чак је и осећа јер су основни знаци шећерне болести управо полифагија (глад), полидипсија (жеђ) и полурија (појачано мокрење).

Такође, жедна може бити и особа која је у хипогликемији. Нпр. није пила воду два дана поред тога што ништа није окусила од хране.

Кад пацијент падне у несвест и не можете да га питате шта му је и док резултати крви нису још увек готови увек се почиње од претпоставке да је у питању пад шећера у крви.

Одмах се да пацијенту шећер јер ако је у питању пад шећера овим му можемо спасити живот. А ако је у питању пораст, ништа значајније се неће десити јер чак и акутне компликације повишеног шећера (кето-ацидоза, хиперосмоларна-хипергликемијска-некетогена ацидоза и лактичка ацидоза) не могу да убију пацијента чим изгуби свест.

Дакле, у оба случаја релевантно је: малаксалост, дрхтавица, презнојавање , губитак рефлекса, дезорјентисаност ....и на крају губитак свести.

Мирис на ацетон код повишења шећера може и не мора да постоји тј. у сваком случају се стварају кетонска тела, али код неког мирише задах на њих, код неког не мирише. Дакле, то је субјективан показатељ.
 
Симптоми су врло слични, тачније исти су.

Глад, жеђ нису сигурни показатељи ни за једно од ова два стања.

Глад може да осећа и особа кја има повишен шећер, чак је и осећа јер су основни знаци шећерне болести управо полифагија (глад), полидипсија (жеђ) и полурија (појачано мокрење).

Такође, жедна може бити и особа која је у хипогликемији. Нпр. није пила воду два дана поред тога што ништа није окусила од хране.

Кад пацијент падне у несвест и не можете да га питате шта му је и док резултати крви нису још увек готови увек се почиње од претпоставке да је у питању пад шећера у крви.

Одмах се да пацијенту шећер јер ако је у питању пад шећера овим му можемо спасити живот. А ако је у питању пораст, ништа значајније се неће десити јер чак и акутне компликације повишеног шећера (кето-ацидоза, хиперосмоларна-хипергликемијска-некетогена ацидоза и лактичка ацидоза) не могу да убију пацијента чим изгуби свест.

Дакле, у оба случаја релевантно је: малаксалост, дрхтавица, презнојавање , губитак рефлекса, дезорјентисаност ....и на крају губитак свести.

Мирис на ацетон код повишења шећера може и не мора да постоји тј. у сваком случају се стварају кетонска тела, али код неког мирише задах на њих, код неког не мирише. Дакле, то је субјективан показатељ.

Imala sam gestacioni dijabet i osnovno je bilo da razlikujem simptome gladi i žedji. U savetovalištu se na tome potenciralo, a meni je pomoglo
 
Гестациони дијабетес је ентитет за себе и нема везе са оним стандардним дијабетесом који се среће код шире популације.
Ограничен је само на труднице. И то труднице које нису раније имале проблема са дијабетесом.

Глад и жеђ су почетни симптоми који губе на значају с порастом или падом глукозе у крви.

Уосталом, сваком од нас се десило макар да будемо у хипогликемији. Посебно јутарњој. Глад уопште не мора да се осећа. Само се особи слоши у моменту, осети мучнину и падне у несвест.

Разлике, конкретније, између хипер- и хипогликемије нема. ;)
То је материја која се учи у склопу ургентне медицине.
Ех кад би у медицини све било тако прецизно дефинисано Ненси, не би морало уопште да се мозга. :lol:
 
Imama povisen secer neznam koliko.
Ali se plasim da mi se nesto ne desi jel je opasno posavetovali smo se sa lekarima juce i oni su nam dali uput za sutra idem u institut i dali su mi onaj zeleni i oni su mi rekli da cu morati da ostenam tamo jel ona misli da imam visok secer hvata me nesvesti.
Pa sam zato hteo vas da pitammm. Sta ce biti od toga? :(((((((
 

Back
Top