Melisa se probudi u snu, i prepozna da sanja. Volju je zategla kao luk, nameru odapela kao strelu, sažela se na veličinu kutijice za nakit i među knjigama, na polici, prošla kroz tajnu kapiju u sasvim treći san.
Utrojila se banuvši na drugu stranu: sada su tamo bile lukava Melisa, senzualna Melisa, i Melisa zadužena za tkanje snova. Prva se pretvorila u lisicu i počela da njuška tragove na tlu: planirala je da nađe Pana i prouči ga, tako maskirana; druga je bosnoga pojurila po brežuljkastom predelu ispod sebe: Pan će je osetiti, Pan će uroniti prste u tlo i zatalasati brda i doline, a onda će je naučiti plesu bogova sa Olimpa;
Treća nije činila ništa. Znala je da je Pan već tu, posmatra ih kroz lišće i granje, pa je, tobož nezainteresovano, krenula da preinačuje močvarni kutak snova u jadransku obalu.
Pan je odložio dvogled od kupinovog lišća, oprezno izvirio iz rupe u svom drvetu, provukao se kroz gustiš paprati i plućnjaka, pripitomio lisicu, prebacio je sebi preko vrata, zatalasao prstima predeo i zaplesao s bosonogom Melisom.
A kada je ugledao onu treću, tkalicu, vir njenih očiju povuče ga unutra, neočekivano i snažno.
Pan se probudi u snu i prepozna da sanja. Stajao je u sasvim čudnom prostoru, kockastom, mračnom, s prozorom kroz koji su se mogla videti svetla velegrada, i velikim krevetom ispod police s knjigama na kojem je, kose rasute po jastuku, ležao usnuo devojčurak.
Volju je zategao kao luk, nameru kao strelu, sažeo se na veličinu senice i među knjigama na polici, noktima oštrim poput noževa, počeo da rezbari kapiju.
Utrojila se banuvši na drugu stranu: sada su tamo bile lukava Melisa, senzualna Melisa, i Melisa zadužena za tkanje snova. Prva se pretvorila u lisicu i počela da njuška tragove na tlu: planirala je da nađe Pana i prouči ga, tako maskirana; druga je bosnoga pojurila po brežuljkastom predelu ispod sebe: Pan će je osetiti, Pan će uroniti prste u tlo i zatalasati brda i doline, a onda će je naučiti plesu bogova sa Olimpa;
Treća nije činila ništa. Znala je da je Pan već tu, posmatra ih kroz lišće i granje, pa je, tobož nezainteresovano, krenula da preinačuje močvarni kutak snova u jadransku obalu.
Pan je odložio dvogled od kupinovog lišća, oprezno izvirio iz rupe u svom drvetu, provukao se kroz gustiš paprati i plućnjaka, pripitomio lisicu, prebacio je sebi preko vrata, zatalasao prstima predeo i zaplesao s bosonogom Melisom.
A kada je ugledao onu treću, tkalicu, vir njenih očiju povuče ga unutra, neočekivano i snažno.
Pan se probudi u snu i prepozna da sanja. Stajao je u sasvim čudnom prostoru, kockastom, mračnom, s prozorom kroz koji su se mogla videti svetla velegrada, i velikim krevetom ispod police s knjigama na kojem je, kose rasute po jastuku, ležao usnuo devojčurak.
Volju je zategao kao luk, nameru kao strelu, sažeo se na veličinu senice i među knjigama na polici, noktima oštrim poput noževa, počeo da rezbari kapiju.
malo mi je komplikovano ali ima nešto...
