MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
SNENI POKLON
Ova jesen, ovako iznenada zahladni.......izgleda da utiče na mene. Previše mozgam hahahahaaha
Evo jednog mog sna .........a snovi su odraz realnosti, nečeg vidjenog, doživljenog.......bar tako kažu stručnjaci.
Sanjam da smo Maca i ja dobili poziv za rodjendan i useljenje. Šta da kupite za treći rodjendan dečaku koji ima sve a ne voli aute, lopte, vozove? Pri tome ste samo ovlaš prijatelji, čak ni generacijski blizu, ali ste pozvani na useljenje i rodjendan. Morate otići zbog nekih drugih ljudi.
Ovo niisam sanjala, nego dodajem onako pravac iz glave, zašto procenimo da moramo nešto da učinimo:
Večita vaga života, stalno nešto meriš, dodaš na jedan tas, oduzmeš sa drugog........važno da je u ravnoteži.......ma, kao duguje i potražuje u knjigovodstvu hahahahaaha.......mora da se složi. Ih, setih se vica, kratak je ...Znate šta kaže knjigovodja na samrti? "Složilo se" hahahahahaha Kažem ja lepo da su knjigovodje vrlo životne osobe, a pojedini čak i veseli.
Udaljih se od teme. Dečak zna sve, veliki fond reči, lepo sklopljene rečenice, smislene, psuje kao kočijaš, mnogo voli da ide po tržnim centrima i ekskluzivnim buticima. Stalno gleda kataloge iz Metroa, Rodića, Tempa, Idee.........zna sve bolje marke šampona, kupki, šminke, kačkavalja, kafe, labela, trajnih kobasica, sokova, slatkiša, farmerki, cipela, tašni Očekujem da počne da mi deklamuje cene.
Elem, u snu sam bila na mukama golemim. Mozgam ja, mozgam i smozgam.
Kupim poklon za useljenje, neko divno plavo cveće u saksiji, pa kupim veliku ukrasnu keramičku saksiju i stavim ga u nju, flašu pića za domaćina, nadjem interesantne šolje za čaj u setu, pa i to pazarim, čokoladu i poklon za mališana.
I odemo. Lepa kuća, lepo dvorište, sve novo, oni mladi.......lepota života. Dam malenom poklon ...........a on sav ozaren odmah poče da boji, okice mu se sijaju kao dva malena sunca, zarumene se bledo lice. Ma čuo se nije sve vreme posete koja je trajala jer smo ostali na večeri. Njegova majka kaže da su to prve bojanke i bojice koje je dobio i da sam baš pogodila šta ću da mu poklonim. Maca i ja se samo pogledasmo i ja rekoh da mi je baš drago što je tako ispalo.
Bože, zašto li sam ovo sanjala?
SNENI POKLON
Ova jesen, ovako iznenada zahladni.......izgleda da utiče na mene. Previše mozgam hahahahaaha
Evo jednog mog sna .........a snovi su odraz realnosti, nečeg vidjenog, doživljenog.......bar tako kažu stručnjaci.
Sanjam da smo Maca i ja dobili poziv za rodjendan i useljenje. Šta da kupite za treći rodjendan dečaku koji ima sve a ne voli aute, lopte, vozove? Pri tome ste samo ovlaš prijatelji, čak ni generacijski blizu, ali ste pozvani na useljenje i rodjendan. Morate otići zbog nekih drugih ljudi.
Ovo niisam sanjala, nego dodajem onako pravac iz glave, zašto procenimo da moramo nešto da učinimo:
Večita vaga života, stalno nešto meriš, dodaš na jedan tas, oduzmeš sa drugog........važno da je u ravnoteži.......ma, kao duguje i potražuje u knjigovodstvu hahahahaaha.......mora da se složi. Ih, setih se vica, kratak je ...Znate šta kaže knjigovodja na samrti? "Složilo se" hahahahahaha Kažem ja lepo da su knjigovodje vrlo životne osobe, a pojedini čak i veseli.
Udaljih se od teme. Dečak zna sve, veliki fond reči, lepo sklopljene rečenice, smislene, psuje kao kočijaš, mnogo voli da ide po tržnim centrima i ekskluzivnim buticima. Stalno gleda kataloge iz Metroa, Rodića, Tempa, Idee.........zna sve bolje marke šampona, kupki, šminke, kačkavalja, kafe, labela, trajnih kobasica, sokova, slatkiša, farmerki, cipela, tašni Očekujem da počne da mi deklamuje cene.
Elem, u snu sam bila na mukama golemim. Mozgam ja, mozgam i smozgam.
Kupim poklon za useljenje, neko divno plavo cveće u saksiji, pa kupim veliku ukrasnu keramičku saksiju i stavim ga u nju, flašu pića za domaćina, nadjem interesantne šolje za čaj u setu, pa i to pazarim, čokoladu i poklon za mališana.
I odemo. Lepa kuća, lepo dvorište, sve novo, oni mladi.......lepota života. Dam malenom poklon ...........a on sav ozaren odmah poče da boji, okice mu se sijaju kao dva malena sunca, zarumene se bledo lice. Ma čuo se nije sve vreme posete koja je trajala jer smo ostali na večeri. Njegova majka kaže da su to prve bojanke i bojice koje je dobio i da sam baš pogodila šta ću da mu poklonim. Maca i ja se samo pogledasmo i ja rekoh da mi je baš drago što je tako ispalo.
Bože, zašto li sam ovo sanjala?
