Tokom života, mi se krećemo u vlastitom telu kao u nekom vozilu, ono nam služi da se snalazimo u materijalnom svetu. Ono je podložno rođenju, razvijanju, dostizanju zrelosti, starenju, bolestima i na kraju – smrti.
Ali, postoji i neuništivi deo nas samih, koji se naziva duša. Na istoku se smatra da se ona nalazi u predelu srčane čakre, i smatra se po kvalitetu, ali ne i po kvantitetu, delićem samog Svevišnjeg.
Smatra se da duša poseduje sve duhovne istine, međutim, čovek zanesen u materijalnom svetu i silama tog sveta postaje obavijen u iluziju, zaboravljajući svoju duhovnu suštinu i poistovećujući se sa tegobama materijalnog tela.
A onda postaje sve vezaniji i vezaniji. Veže se za svoj status, za porodicu, za imovinu i iako ljudi znaju da neće živeti večno, sama spoznaja, istinska spoznaja da će sve to u jednom trenutku nestati je za mnoge veoma zastrašujuća i šokantna. O samoj smrti se šapuće i to je tabu tema. A istina je da je to sastavni deo ciklusa života.
Iskusni Tarotolozi znaju da se u Tarot otvaranjima Smrt retko kad u praksi pojavljuje kao sam prekid... Arkana Smrt će pre predstaviti nešto u simbolici Škorpije, neku transformaciju, drastičnu promenu, potrebu da se stvari pod hitno menjaju da se izbegne ustajalost i učmalost... a često znači i potrebu nas da menjamo sebe, kako bismo se dalje prilagoditi tokovima.
Samo napuštanje života i prelazak u sledeću etapu se često „otvara“ kao Točak Sreće! I tako nam Tarot otkriva tajnu koja je očigledna, a to je da smrt sa duhovne, ezoterične tačke gledišta ne može biti kraj, već samo deo jednog većeg ciklusa, koji mi sa naše trenutne tačke gledišta možda ne možemo da sagledamo!
To je prva lekcija koja se mora prihvatiti, a to je da smrt nije kraj, već samo početak novog dela ciklusa.
Sledeća stvar koja je vezana za samu činjenicu smrti i načina na koji će se stvari dalje odvijati jeste nivo naše svesti! Na istoku se smatra – kakvu svest smo razvijali tokom života i kakve su nam misli prilikom samog čina umiranja, takva će nam biti sledeća inkarnacija. I logično je, ako se neko ponaša celog života kao grabljivac i razmišlja samo o spavanju i jedenju, sigurno se neće inkarnirati kao polubog!
U Lal Kitab-u se navodi da je moguće inkarnirati se u jedan od 8 400 000 oblika života (od kojih je samo 9 oblika ljudski!!), a ljudsko obličje se smatra posebno povoljnim za duhovnost, i stoga, ukoliko se ne obrati pažnja na to, to se smatra bezvrednim traćenjem života.
Kada dođe sam momenat umiranja, prvo se povlače čula. Zatim, vitalne energije (prane) napuštaju telo. I na kraju, sama duša izlazi kroz jedan od energetskih kanala u telu, nadi (otuda onaj „tunel efekat“).
Materijalno telo ostaje poput prazne ljušture, napustilo ga je i suptilno telo i duša.
Sama duša odlazi najčešće dalje, prevashodno na mesto gde će viši autoriteti odmeriti prethodna dela i odrediti tokove sledeće inkarnacije, tj. utelovljenja. Neke posebno duhove duše se oslobađaju tog točka neprestanog rađanja i umiranja i odlaze u duhovni svet. A neke duše po kazni ostaju neutelovljene, i to se smatra karmičkom kaznom koja može trajati i do 700 zemaljskih godina.
Sveštenici i sveštenice različitih religija su upoznati sa misterijama smrti i oni su od pomoći. Pred sam dolazak smrti olakšavaju prelazak, izgovaraju određene molitve ili mantre kojima se olakšava put i osiguravaju bezbedan prelazak. Neki od njih i nakon smrti osobe astralno napuštaju telo, ne bi li im pomogli u prelasku.
Kada jednom duša ode dalje, sledi dalji svoj tok na točku vremena, a zaostalo suptilno telo se razgrađuje i propada isto kao materijalno. Potrebno je obično 40 dana da se rastvori to telo, po 10 dana za svaki element, vatru, vodu, vazduh i zemlju. Razgradnja teče mirno, jer nema više božanske esencije da drži te elemente na okupu, duša je otišla dalje. Otuda se uzima 40 dana do daća.
Ono što mistici na astralu primećuju kao ostatke se nazivaju astralnim ljušturama.
Kada se smrt shvati kao deo ciklusa, onda je ona sastavni deo života, a ne njen isključivi završetak, i ništa više. I sami pagani znaju, kada Boginja poprimi lice smrti, njeno lice nije ljutito i oštro, već puno ljubavi i spremno da nas prevede preko Reke...
Ovaj tekst posvećujem mom mačku Gandiju, toj posebnoj duši koja je napustila ovaj svet 31. oktobra, na Samhain, u noći kada se spajaju kapije ovog i onog sveta.
