Cenzura - kad moze da se nasluti sta je iseceno
Autocenzura - kad ne znas sta je pisac hteo da kaze, a mogao je
Nestrucnost - kad je hteo da kaze ali nije umeo / znao kako
Veoma smeta uticaj ne politicara nego vlasnika, bolje reci zelje za profitom.
Moram da podelim sva sredstva informisanja na dve kategorije, na ozbiljne i na tabloide (elektronske i stampane, svejedno je).
Ozbiljni nemaju preveliki tiraz, a i nemaju neku veliku sansu da ga imaju jer oni zahtevaju da publika zna o cemu se prica. Trazi se da neko procita makar i celu knjigu pa da onda donosi zakljucak, iako to nije citaoceva najinteresantnija tema i ako to nije njegov omiljeni pisac. Teme koje se tu vide poducavaju gledaoca/slusaoca/citaoca necem novom i obicno pozivaju na razumevanje (sto ne mora da ukljucuje i odobravanje).
Tabloidi, sa druge strane zive sa rejting. Oni zaradu ne prave kvalitetom nego prodajom samih sebe nekim drugim ljudima ili organizacijama, uglavnom kroz reklamni prostor, sada i sms porukama i slicno. Cilj je jeftina (ma koliko para da je ulozeno) zabava, plitka i povrsna. Film koji cemo veceras da pogledamo i kog se sutra necemo ni setiti da postoji.
Veliki problem je i to sto su masovni... Jeste olaksano prenosenje informacija i obavestenja, ali je prenosenje magle neverovatno vise povecano. Televizija postaje Veliki brat, pa ma kako da se trenutna emisija zove. Eksperiment uzivo, nad ljudima, za jeftine pare.
Sta mene briga sta komsija na malom ekranu jede, gde se cese, da li spava na stomaku ili ledjima ?!?!?
Koliko razumem, a istorija je moj hobi, kroz ceo ljudski vek, sve do pre oko 100 godina je ljudski razvoj isao tako da jednom coveku da na tacni ceo svet. Otkrivale su se nove zemlje, kulture, nauke... sve sto je u nekom trenutku bilo masta, za par decenija je bilo svakodnevica.
Ali, onda sledi veliki preokret, uglavnom sproveden pomocu tih pomenutih masovnih medija. Informacije koje imaju u sebi delove istine ili jesu istina se plasiraju - svima, bezobzirno. Sta mene briga da li je pozar u Australiji, cunami u Indoneziji ili tornado u Teksasu? Ja sa time imam veze samo ako je pogodjen neko koga ja znam, mozda ako se dogadja u mojoj zemlji. Daleko od toga da meni nije zao ljudi koji nastradaju - ali ja sa njima nemam nista jednako kako i oni mene uopste ne poznaju.
Od pocetnog "jednom coveku dajte ceo svet na tacni" je nastalo "svim pojedincima na svetu dajte jednog da ga gledaju".
Strasan obrt naopacke.
U najnovije vreme se pokazuje jedna osobina sredstava informisanja koja je potekla od racunara - trenutni dotok informacije. Mozemo da imamo direktno ukljucenje u bilo kakav dogadjaj. Daju nam neki kadar da gledamo, na sredini je voditelj(ka) koji nesto saopstava. Kako ja da znam da li je to tacno? Nemam pojma. A posto najcesce pricaju o dogadjajima koji su mi daleko, mogu samo da im verujem da se trude, nista vise. Npr. verujem da su mnogi odavde gledali padanje tornjeva u Njujorku - televizija je prenosila. Da niko nije javio o tome, ja bih za pad zgrada znao tek kad bih otisao tamo. A ceo rat je nastao zbog toga. Sad se suska da je i to sve unapred bilo dogovoreno.
Ali je trenutna televizija odradila posao. Trenutna, plitka, povrsna... Za neke je i sjajna jer disciplinuje publiku: vest (naredjenje) - ponasanje (izvrsenje).
Svaka cast onima kod nas, a i svima po svetu, koji nemaju barem autocenzuru, sa cenzurom mozemo da se izborimo.
Mozda bi se nad ovim tekstom mogao staviti naslov Kad je ekran pobedio knjigu - kraj razmisljanja, pocetak spektakla
