Noćas sam tužan, bez ljubavi tvoje,
ne znaš kako boli, tužno srce moje,
zbog tebe praznim, čaše u kafani,
pijani bez tebe, prolaze mi dani.
Otišla si, bez razloga pravog, dušo,
u to nežno srce, sam je đavo uš’o,
mislio sam da je, tvoja ljubav gluma,
smejem se – a plačem, kao sišo s’ uma.
Svake noći vidim, samo tvoje lice,
moja nežna lutko, moja nesanice,
u snovima mojim, drugom srce daješ,
dal’ na mene misliš i da li se kaješ?
