- Poruka
- 388.205
„Smej se smej, uvek se smej”, reči su pesme, jer na licu od osmeha nema lepšeg mejkapa i na sve to treba dodati da smeh, dokazano, zbližava ljude, otklanja stres i ublažava bolesti pa se zbog toga i primenjuje u pojedinim terapijama.Smeh je najjednostavniji oblik dubokog disanja, a nobelovac dr Oto Varburg tvrdi da, kada bismo unosili dovoljno kiseonika u naše telo, bili bismo manje podložni bolestima.
Svi volimo ljude koji se smeju. Stoga ne čudi savet stručnjaka: „Ako želite dobre odnose u porodici – smejte se; dobre odnose s decom – smejte se.” Smeh donosi dečiju razigranost i daje potpunu sigurnost da budemo ono što jesmo. Stručnjaci tvrde da je 15 minuta smeha dovoljno da se prag bola podigne za 10 odsto.
„Smeh je telesna vežba, dragocena za zdravlje”, tvrdio je Aristotel. Filozofija i umetnost odavno su pružile dokaze da smeh nije šala, a tek početkom 21. veka postao je predmet posebne nauke koja se studira na evropskim i svetskim univerzitetima. Ime te nove nauke koja proučava uticaj smeha na ljudski organizam je gelotologija, nauka o smehu, a potiče iz grčkog jezika, od reči „gelos” (smejati se).
Svi volimo ljude koji se smeju. Stoga ne čudi savet stručnjaka: „Ako želite dobre odnose u porodici – smejte se; dobre odnose s decom – smejte se.” Smeh donosi dečiju razigranost i daje potpunu sigurnost da budemo ono što jesmo. Stručnjaci tvrde da je 15 minuta smeha dovoljno da se prag bola podigne za 10 odsto.
„Smeh je telesna vežba, dragocena za zdravlje”, tvrdio je Aristotel. Filozofija i umetnost odavno su pružile dokaze da smeh nije šala, a tek početkom 21. veka postao je predmet posebne nauke koja se studira na evropskim i svetskim univerzitetima. Ime te nove nauke koja proučava uticaj smeha na ljudski organizam je gelotologija, nauka o smehu, a potiče iz grčkog jezika, od reči „gelos” (smejati se).
da biste se smejali ne samo ujutru.
