Sluzba

  • Začetnik teme Začetnik teme Guede
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Guede

Buraz
Poruka
11.277
Kaze Boris Malagurski:


Zamisli da imaš para za slugu. Plaćaš ga svakog meseca iz svog džepa da te služi, tj. obavlja ono što ti je neophodno. U nekom trenutku sluga nešto pogreši. Pa krene mnogo da greši, gotovo svaki dan. Ti mu skreneš pažnju na greške, a on neće da te sluša, pravi se lud. Počinje da te krade. Ti mu se suprotstaviš, a on krene da te blati, da ti preti, da te najstrašnije javno ponižava i optužuje da si ti neprijatelj sopstvenog domaćinstva. Normalna reakcija je da pod hitno zameniš slugu i zahtevaš od starog sluge da vrati ukradeno i plati odštetu za maltretiranje.
U suštini, ovo je odnos koji bi narod trebalo da ima prema političarima na vlasti, odnosno državnim službenicima. Koren reči “službenik” je sluga. Oni su naše sluge i mi ih kroz poreze plaćamo da nas služe. Kao što ne bismo trpeli ličnog slugu s kojim smo nezadovoljni zato što smo čuli da su “druge sluge još gore”, tako ni državno rukovodstvo koje nam ne odgovara ne treba da tolerišemo samo zato što nismo sigurni da li bi alternativa bila bolja. Ako sledeće sluge ne valjaju, menjamo i njih. I sledeće, ako ne odgovaraju. Dok ne počnu da cvikaju od nas, od naroda, njihovog gospodara.
To je demokratija koju nikada nismo imali, ne samo zato što je sistem truo, već zato što prosečan Srbin nema svest o tome da je vlast njemu sluga, a ne obrnuto. Probudimo svest i samo promenom tog stava bićemo na sigurnom putu ka promeni sistema.

On je rekao, budite slobodni da dodate nesto :D
 
Kaze Boris Malagurski:


Zamisli da imaš para za slugu. Plaćaš ga svakog meseca iz svog džepa da te služi, tj. obavlja ono što ti je neophodno. U nekom trenutku sluga nešto pogreši. Pa krene mnogo da greši, gotovo svaki dan. Ti mu skreneš pažnju na greške, a on neće da te sluša, pravi se lud. Počinje da te krade. Ti mu se suprotstaviš, a on krene da te blati, da ti preti, da te najstrašnije javno ponižava i optužuje da si ti neprijatelj sopstvenog domaćinstva. Normalna reakcija je da pod hitno zameniš slugu i zahtevaš od starog sluge da vrati ukradeno i plati odštetu za maltretiranje.
U suštini, ovo je odnos koji bi narod trebalo da ima prema političarima na vlasti, odnosno državnim službenicima. Koren reči “službenik” je sluga. Oni su naše sluge i mi ih kroz poreze plaćamo da nas služe. Kao što ne bismo trpeli ličnog slugu s kojim smo nezadovoljni zato što smo čuli da su “druge sluge još gore”, tako ni državno rukovodstvo koje nam ne odgovara ne treba da tolerišemo samo zato što nismo sigurni da li bi alternativa bila bolja. Ako sledeće sluge ne valjaju, menjamo i njih. I sledeće, ako ne odgovaraju. Dok ne počnu da cvikaju od nas, od naroda, njihovog gospodara.
To je demokratija koju nikada nismo imali, ne samo zato što je sistem truo, već zato što prosečan Srbin nema svest o tome da je vlast njemu sluga, a ne obrnuto. Probudimo svest i samo promenom tog stava bićemo na sigurnom putu ka promeni sistema.

On je rekao, budite slobodni da dodate nesto :D
Stvar je u tome da oni koji tako gledaju na stvari, svakako da bi ucinili kako si rekao, ali mnogi, da ne kazem vecina, su spremni da lazu da bi branili vlast...
 
Kad bi to bilo tako jednostavno sa vlasti samo kažeš i ono se promeni, to zvuči kao e sad će rulja da krene da menja stvari malo sutra. Ima da te maltretira isto kao taj sluga dokle god ne povežeš sve uglove, i ne sklopiš najbolje rešenje da ga se otarasiš.
 
Treba im svima u drzavnoj sluzbi, od cistacice do predsednika hebati mater, svaki dan a nekad i vise puta dnevno.
Toliko o zaslugama "sluzbe" u Srbiji i vecini drzava danas.
 
Zamisli da imaš para za slugu. Plaćaš ga svakog meseca iz svog džepa da te služi, tj. obavlja ono što ti je neophodno. U nekom trenutku sluga nešto pogreši. Pa krene mnogo da greši, gotovo svaki dan. Ti mu skreneš pažnju na greške, a on neće da te sluša, pravi se lud. Počinje da te krade. Ti mu se suprotstaviš, a on krene da te blati, da ti preti, da te najstrašnije javno ponižava i optužuje da si ti neprijatelj sopstvenog domaćinstva. Normalna reakcija je da pod hitno zameniš slugu i zahtevaš od starog sluge da vrati ukradeno i plati odštetu za maltretiranje.
U suštini, ovo je odnos koji bi narod trebalo da ima prema političarima na vlasti, odnosno državnim službenicima. Koren reči “službenik” je sluga. Oni su naše sluge i mi ih kroz poreze plaćamo da nas služe. Kao što ne bismo trpeli ličnog slugu s kojim smo nezadovoljni zato što smo čuli da su “druge sluge još gore”, tako ni državno rukovodstvo koje nam ne odgovara ne treba da tolerišemo samo zato što nismo sigurni da li bi alternativa bila bolja. Ako sledeće sluge ne valjaju, menjamo i njih. I sledeće, ako ne odgovaraju. Dok ne počnu da cvikaju od nas, od naroda, njihovog gospodara.
To je demokratija koju nikada nismo imali, ne samo zato što je sistem truo, već zato što prosečan Srbin nema svest o tome da je vlast njemu sluga, a ne obrnuto. Probudimo svest i samo promenom tog stava bićemo na sigurnom putu ka promeni sistema.
На изглед- твоја /Борисова прича звучи логично; али, само на изглед...
И летимичним погледом на савремени тренутак јасно видимо да народ, у "демократском" амбијенту не бира слугу, него- господара.
А то, што ми истрајно наседамо на демагогију свих тих "слуга народа"- сасвим је друга прича, подупрта од крупног капитала, који вуче своје конце и кончиће, и којима све нас приморава да ђускамо у том "занемелом" колу; и све док те конце не покидамо тако и толико да за дуже време не могу да их поново саставе- нема нам излаза из овог демократског раја.
Ми, обичан свет- слуге смо слугама; разлика је у томе колико ко добија у тој расподели, и у том односу се огледа степен прихватљивости тог односа.
Онај, ко је данас задовољан тим односом- ретко се може сматрати особом чисте савести; "компромисе" које је данас човек (најчешће) принуђен да прави, само за пуку егзистенцију- не могу се, у највећем броју случајева сматрати морално исправним, али- као што рече један од наших "телевизионара": коме је до морала, нек' иде у цркву...
 
Kaze Boris Malagurski:


Zamisli da imaš para za slugu. Plaćaš ga svakog meseca iz svog džepa da te služi, tj. obavlja ono što ti je neophodno. U nekom trenutku sluga nešto pogreši. Pa krene mnogo da greši, gotovo svaki dan. Ti mu skreneš pažnju na greške, a on neće da te sluša, pravi se lud. Počinje da te krade. Ti mu se suprotstaviš, a on krene da te blati, da ti preti, da te najstrašnije javno ponižava i optužuje da si ti neprijatelj sopstvenog domaćinstva. Normalna reakcija je da pod hitno zameniš slugu i zahtevaš od starog sluge da vrati ukradeno i plati odštetu za maltretiranje.
U suštini, ovo je odnos koji bi narod trebalo da ima prema političarima na vlasti, odnosno državnim službenicima. Koren reči “službenik” je sluga. Oni su naše sluge i mi ih kroz poreze plaćamo da nas služe. Kao što ne bismo trpeli ličnog slugu s kojim smo nezadovoljni zato što smo čuli da su “druge sluge još gore”, tako ni državno rukovodstvo koje nam ne odgovara ne treba da tolerišemo samo zato što nismo sigurni da li bi alternativa bila bolja. Ako sledeće sluge ne valjaju, menjamo i njih. I sledeće, ako ne odgovaraju. Dok ne počnu da cvikaju od nas, od naroda, njihovog gospodara.
To je demokratija koju nikada nismo imali, ne samo zato što je sistem truo, već zato što prosečan Srbin nema svest o tome da je vlast njemu sluga, a ne obrnuto. Probudimo svest i samo promenom tog stava bićemo na sigurnom putu ka promeni sistema.

On je rekao, budite slobodni da dodate nesto :D

Kakav je to nakazan sistem , neverovatno, protivan svakom zdravom razumu
 
На изглед- твоја /Борисова прича звучи логично; али, само на изглед...
И летимичним погледом на савремени тренутак јасно видимо да народ, у "демократском" амбијенту не бира слугу, него- господара.
А то, што ми истрајно наседамо на демагогију свих тих "слуга народа"- сасвим је друга прича, подупрта од крупног капитала, који вуче своје конце и кончиће, и којима све нас приморава да ђускамо у том "занемелом" колу; и све док те конце не покидамо тако и толико да за дуже време не могу да их поново саставе- нема нам излаза из овог демократског раја.
Ми, обичан свет- слуге смо слугама; разлика је у томе колико ко добија у тој расподели, и у том односу се огледа степен прихватљивости тог односа.
Онај, ко је данас задовољан тим односом- ретко се може сматрати особом чисте савести; "компромисе" које је данас човек (најчешће) принуђен да прави, само за пуку егзистенцију- не могу се, у највећем броју случајева сматрати морално исправним, али- као што рече један од наших "телевизионара": коме је до морала, нек' иде у цркву...

Najzanimljivije je kako se prodaje magla

Dođe se do "srca" istinom , koja se ne može promeniti već samo prihvatiti. Izađe neko i kaže .. da u pravu ste jeste bila napravda , a onda vam isti prodaje ovaku obmanu
 
Kakav je to nakazan sistem , neverovatno, protivan svakom zdravom razumu

Moze cura iz sela, al ne moze selo iz cure ... tako ti je to sa svijesti, sto mi je sasvim i ok. Ono sto mi nije ok, je to, kad ti isti se ceskaju po glavi pred enigmom zasto nam je ovako kako jest. a da se nikad ne upitaju. pa jbt da nije do nas ? :D

... a jos se pozivaju na zdrav razum, presmjesno :D
 
Poslednja izmena:

Back
Top