Sinoc sam provela interesantno vece...moja cula su za trenutak imala zadatak da promene svoje zadatke. Oci su morale da slusaju a ruke da govore...U punoj prostoriji ljudi cula se buka, ali ne od reci...buka od pokreta. Smejali su se i dozivali bez glasa...dogovarali zurku bez muzike...Cudno i ja sam bila deo te skupine sinoc...i nisu mi nedostajale reci, po prvi put sam tako mnogo rekla bez ijedne izgovorene reci...bez glasa. Sa pola sale neko vas je pozdravljao pogledom i osmehom. Prilazili su 
Pomalo zbunjena na pocetku...
brzopletim pokretima ruku davala sam glasa... U savezu gluvonemih se cuje samo ono pred cim ne zatvaras oci. Bilo je lepo jednom za promenu govoriti njihovim jezikom, ociscenim od suvisnih pokreta....
Pomalo zbunjena na pocetku...brzopletim pokretima ruku davala sam glasa... U savezu gluvonemih se cuje samo ono pred cim ne zatvaras oci. Bilo je lepo jednom za promenu govoriti njihovim jezikom, ociscenim od suvisnih pokreta....
