- Poruka
- 393.700
Imenica bicikl ne prestaje da zbunjuje govornike srpskog jezika. Mnogi ovo prevozno sredstvo nazivaju bicikla, biciklo ili bicikli. Neretko se i oni koji pravilno kažu bicikl zbune kad ovu imenicu treba menjati po padežima. U nedoumici su da li je pravilno reći „ostavio sam svoja bicikla” ili „ostavio sam svoje bicikle” ili nešto treće.
Ove nedoumice su sasvim razumljive, jer u savremenom srpskom jeziku (osim u nekim dijalektima) ne postoje reči koje se završavaju na ovakvo, samoglasničko l. One nam u novije vreme dolaze iz stranih jezika. Takve su i monokl, debakl, šatl, bofl. Menjaju se poput domaćih (ili odavno odomaćenih) imenica muškog roda na suglasnik. Kao što se kaže: „Otvori sve ormane” ili „Zaboravi na ružne dane”, tako će se reći: „Ostavio sam svoje bicikle”. Množina je, dakle, bicikli, bicikala, biciklima, bicikle.
I na kraju, na pitanje zašto se za čoveka koji je zlo prošao ili propao kaže „obrao je bostan”.
Ovaj izraz u svom punom obliku glasi „obrati zelen bostan”. Kod Vuka nalazimo poslovicu: „Kako radi, obraće zelen bostan”. Jasno je da rano obrani bostan (lubenice i dinje) ne vredi ništa, da baštovan koji ga je takvog ubrao od njega ne može imati koristi i da će propasti. Tako je i sa svakim drugim poslom koji se radi kako ne treba – donese propast onome ko se njime bavi.
Ove nedoumice su sasvim razumljive, jer u savremenom srpskom jeziku (osim u nekim dijalektima) ne postoje reči koje se završavaju na ovakvo, samoglasničko l. One nam u novije vreme dolaze iz stranih jezika. Takve su i monokl, debakl, šatl, bofl. Menjaju se poput domaćih (ili odavno odomaćenih) imenica muškog roda na suglasnik. Kao što se kaže: „Otvori sve ormane” ili „Zaboravi na ružne dane”, tako će se reći: „Ostavio sam svoje bicikle”. Množina je, dakle, bicikli, bicikala, biciklima, bicikle.
I na kraju, na pitanje zašto se za čoveka koji je zlo prošao ili propao kaže „obrao je bostan”.
Ovaj izraz u svom punom obliku glasi „obrati zelen bostan”. Kod Vuka nalazimo poslovicu: „Kako radi, obraće zelen bostan”. Jasno je da rano obrani bostan (lubenice i dinje) ne vredi ništa, da baštovan koji ga je takvog ubrao od njega ne može imati koristi i da će propasti. Tako je i sa svakim drugim poslom koji se radi kako ne treba – donese propast onome ko se njime bavi.
