Slovjanski jezik (slovenski esperanto)

[LeoneMontana]

Словјански (Словянски, Slovianski) је један словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља. Улога словјанског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, словјански би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.

Словјански се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету. Циљ словјанског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта, словјански је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његово тежиште више лежи у разумевању него у лаком учењу.

Словјански може да се пише ћирилицом и латиницом.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Словјански

Меджусловјански јест језык, кторы Словјани из разных народов користајут, же бы комуни­ковали меджу собоју. То јест можно, ибо словјанске језыки сут сходна и сродна група. Знанје једного језыка обычно јест доста­точно, же бы имело се приблизно појманје, о чем јест текст на каком-небудь другом словјанском језыку. Чрез веки, Словјани сут научили договарьати се с својими суседами посредством простых, импрови­зованых наречиј. Једно­часно, меджу­собна сходность всех словјанских језыков јест надыхала језыко­знавцев и других к творјенју генеричного словјанского језыка, разум­ливого всем Словјанам. Сред них находет се славны старо­црковно­словјански језык из 9. столетја, како и многе ине пројекты, публиковане од 16. столетја до днес под именами како «все­словјански», «меджу­словјански», «ново­словјански», «обче­словјански» или просто «словјански», все основане на техже пред­положенјах, что чини их близко идентичными.

Днешньего дньа над меджусловјанским работајут два пројекты, Словјански и Новословѣнскы. Они делет со собоју натуралистичну граматику, једин словник, обчу сполечность, разне места на сети и једин обчи цель: описати језык на самом средишчи живых словјанских језыков, кторы вси Словјани разумејут без никакој попредньеј науки и могут користати после минималној науки. Пројект «Словјански» јест почел своју дејателность в 2006 годе с цельем створьенја легкого, нату­рали­стичного помочного језыка за Словјанов. О пројекте «Новословѣнскы», основаном безпосредньо на старо­црковно­словјанском и изданом в 2010 годе, можете читати

http://steen.free.fr/interslavic/

 

[nenadkgkg]

Словјански (Словянски, Slovianski) је један словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља. Улога словјанског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, словјански би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.

Словјански се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету. Циљ словјанског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта, словјански је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његово тежиште више лежи у разумевању него у лаком учењу.

Словјански може да се пише ћирилицом и латиницом.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Словјански



http://steen.free.fr/interslavic/

Ovo je lepo, ali su zakasnili nekoliko decenija. Praktičnije je da se jednostavno nauči engleski. Ovaj jezik bi eventualno mogao da bude izborni predmet na Filološkom fakultetu.

 

[buudala]

Ja sasvim dobro razumem i Poljake i Bugare .

Verujem da je u ovaj jezik uloženo malo rada na prilagodjavanju .

Sve u svemu, stara je poslovica GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME:

 

[petar_z]

Ja sasvim dobro razumem i Poljake i Bugare .

Verujem da je u ovaj jezik uloženo malo rada na prilagodjavanju .

Sve u svemu, stara je poslovica GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME:

Igrajuci jednu onlajn igricu imao sam prilike da se dosta "druzim" sa Bugarima i Rusima i nista ih nisam razumeo. Sa druge strane dosta sam dobro naucio Engleski zahvaljujuci toj igri a i dosta citam na Engleskom.

 

[buudala]

Igrajuci jednu onlajn igricu imao sam prilike da se dosta "druzim" sa Bugarima i Rusima i nista ih nisam razumeo. Sa druge strane dosta sam dobro naucio Engleski zahvaljujuci toj igri a i dosta citam na Engleskom.

Polako , naučićes .
Osobina inteligentnih ljudi je da lako uče jezike.

 

[LeoneMontana]

Igrajuci jednu onlajn igricu imao sam prilike da se dosta "druzim" sa Bugarima i Rusima i nista ih nisam razumeo. Sa druge strane dosta sam dobro naucio Engleski zahvaljujuci toj igri a i dosta citam na Engleskom.

Ja sam tako upoznao neke Slovake, i da nema nekih riječi, skoro ih sve mogu razumjeti.